Извор: ЦИНС

Приватизација фабрике „Змај“ је довела до пословног савеза бившег министра енергетике Горана Новаковића, бизнисмена Богдана Родића и особа које су касније оптужене за прање новца и шверц цигарета – Зорана Ћопића и Антона Станаја. Производња је стала, имовина заложена у корист других Родићевих фирми, већина радника остала без посла. Агенција за приватизацију све толерисала.

Пишу: Стеван Дојчиновић и Бојана Јовановић

Некада највећи произвођач комбајна и трактора у Југославији продат је групи оф-шор компанија иза којих се, према истраживању НУНС Центра за истраживачко новинарство (ЦИНС), крију човек касније оптужен да је прао новац Дарка Шарића, моћна породица чији је један члан осуђен у Србији због шверца цигарета, један познати бизнисмен и бивши министер енергетике.

Индустрија пољопривредних машина „Змај“ надомак Београда продата је на тендеру 2006. године. Методом тендера је приватизовано свега 5 процената српских компанија зато што су сматране стратешки битним за државну економију. У случају „Змаја“, интерес је био да се пронађе добар инвеститор који ће компанију вратити у живот. Догодило се супротно.

Након куповине, ови партнери су обуставили производњу и годинама кршили уговор који су склопили са Агенцијом за приватизацију. Агенција, која није ни знала коме је продала предузеће, никада није реаговала на кршење уговора иако је, према интерној документацији чије копије ЦИНС поседује, знала шта се догађа.

Зоран Ћопић

Продаја „Змаја“ на упечатљив начин илуструје како је у великом броју случајева злоупотребљаван процес приватизације у Србији. Предузеће је, наиме, продато групи чији су чланови били и Зоран Ћопић, којем се у тренутку продаје судило за шверц цигарета, а данас је оптужен и за прање новца криминалне групе Дарка Шарића и чланови породице Антона Станаја из Црне Горе који је прошле године у Србији осуђен на шест и по година затвора као шеф групе која је шверцовала цигарете у међународним размерама. Са њима су, са друге стране, средства удружили Богдан Родић, познати домаћи бизнисмен, оснивач „Рода маркета“ и некадашњи власник „МБ пиваре“ и Горан Новаковић, министар енергетике у Ђинђићевој влади. После продаје, фабрика је престала да производи било шта, а преко петсто радника је изгубило посао. Власник је два пута заложио некретнине за потребе својих других предузећа, на земљишту фабрике су никли хипермаркети, а „Змај“ је сада у врху листе највећих дужника у Србији.

Фабрика која је производила комбајне којима се жело 95 посто свих житарица у републикама бивше Југославије, данас лежи напуштена, а на 38,5 хектара земље у њеном власништву налазе се два хипермаркета, од којих је један изградио Богдан Родић, члан конзорцијума који је наводно требало да оживи фабрику.

Истраживање ЦИНС-а и новинарске мреже Организед Цриме анд Цорруптион Репортинг Пројецт открило је да је Ћопић био веза између групе бизнисмена и криминалаца из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе који су заједнички покуповали десетак компанија из региона. Државне агенције које су основане како би заштитиле државну имовину и контролисале да ли се улагања реализују, нису учиниле ништа да их у томе зауставе, види се из документације Агенције за приватизацију и других државних институција, те пословне документације добијене из локалних судова и пореских рајева широм света. Приватизација „Змаја“ је једна од њих.

Партнери

На свом врхунцу, у доба Федералне Републике Југославије, фабрика „Змај“ је годишње производила 1.200 комбајна и запошљавала 5.000 радника. Њена продуктивност је с годинама опадала, али је 2005. године ипак произвела 34 трактора.

Од 2006. године када је приватизовано, ово предузеће ништа не производи. Финансијски извештаји депоновани у Агенцији за привредне регистре показују да је број запослених опао са 647 пре приватизације, на 73 у 2010.

Рода маркет у позадини напуштене управне зграде Змаја (фото: Стеван Дојчиновић, ЦИНС)

На листи компанија које су највећи дужници у Србији, коју је пре пола месеца објавила Пореска Управа, “Змај” се нашао на 91. месту са 6 милиона евра дуга. Приликом недавног обиласка фабрике, новинари нису затекли никог од радника, док су 36.272 квадратна метра фабричких зграда стајала празна и запуштена. У два погона у која се могло ући, машина није било. По поду су лежали разбацани комадићи стакла, а растиње је пробило зидове. Неколико стотина метара даље, такође на земљишту које припада „Змају“, налазе се два хипермаркета. Богдан Родић је подигао “Рода маркет“, који је касније продао словеначком гиганту „Меркатору“ заједно са читавим својим малопродајним ланцем. Други хипермаркет је у власништву компаније ДИС. ( ПОГЛЕДАЈТЕ ФОТО ГАЛЕРИЈУ )

Конзорцијум оф-шор компанија тада непознатих власника, којем је „Змај“ продат у децембру 2006. године, у куповини је правно заступао и документацију потписивао Павле Башић – бизнисмен којег је пре годину дана полиција оптужила за превару током приватизације једне друге фирме. Ова групација је платила милион евра за преузимање предузећа и обавезала се да ће уложити у производњу додатних 6 милиона у наредних пет година.

Конзорцијум је користио низ компанија смештених на Британским девичанским острвима и у Делаверу (оф-шор зона у Сједињеним Америчким Државама) и тако имао контролу над фирмама које је куповао, а прикривао стварне власнике, показују подаци из пословних регистара на Британским девичанским острвима, у Србији и САД.

Према ЦИНС-овом истраживању, конзорцијум који је купио „Змај“ укључује следеће компаније:

++ „Фигра“ из Београда, 50 процената. Фирму је основала ЕРГ Интернатионал са Британских девичанских острва. Из тамошњег регистра пословних субјеката се види да је бивши министар енергетике у влади Зорана Ђинђића, Горан Новаковић, био директор и правни заступник те компаније. Новаковић је у телефонском интервјуу са новинаром ЦИНС-а рекао да је продао своје акције годину дана након приватизације.

Горан Новаковић, министар енергетике 2002. године (фото: Време)

++ „Агроцооп“ из Новог Сада, 31 проценат. Половина деоница „Агроцоопа“ је власништво Ћопића, Башића и породице Станај из Црне Горе, преко њихових предузећа „ДСД Тобаццо“, те новосадских фирми „Тандем Финанциал“ и „Еуропамонт“.

Ћопић, који је још 2004. године био оптужен за шверц цигарета, централна је фигура у приватизацији неколико других стратешких фирми у Србији и БиХ. Новинари ЦИНС-а су сазнали на основу документације из пословних регистара, судова и у разговору са Ћопићем, да је он радио заједно са неким од водећих бизнисмена и фигура из криминалног миљеа. У августу 2010. године оптужен је да је за рачун нарко боса Дарка Шарића прао новац зарађен од продаје дроге.

Породица Станај из Подгорице власник је фирме „Рокшпед“, која је овлашћени заступник за продају возила марке „ауди“ и „фолксваген“ за Црну Гору. Поред тога поседују и агенције за промет некретнинама и највећу мрежу киоска у својој држави где су и једни од највећих велепродаваца цигарета. Београдски Виши суд је крајем маја ове године осудио Антона Станаја на 6,5 година затвора и 100.000 евра због шверца цигарета.

Павла Башића је полиција пријавила да је у октобру 2010. учествовао, заједно са Ћопићем и Нуом Станајем, сувласником „Рокшпеда“, у злоупотребама приликом приватизације компаније „Индустрија котрљајућих лежајева“ из Београда.

++ „Финпро“, регистрован у Делаверу, САД, 18 процената. Правни заступник „Финпроа“ је Зоран Копривица, који је такође правни заступник бизнисмена Родића. Ћопић је, у снимамом интервјуу који је дао новинарима Центра за истраживачко новинарство, потврдио да је, како се изразио, „његов пријатељ Богдан Родић“ био један од партнера у приватизацији „Змаја“.

++ “Д’Арцy & Платт“ из Београда, један посто. Компанију је основала фирма „Ред Плате“ са Британских девичанских острва у којој је Новаковић директор.

Хапшење Антона Станаја

Касније је фирма „Финпро“ купила 100 посто удела предузећа „Фигра“ и тиме 50 посто удела у „Змају“. Тада је Копривица именован за председника управног одбора „Змаја“, а међу другим члановима одбора налазе се још три високопозиционирана службеника Родићевих породичних фирми.

Родић је био недоступан за коментар иако су га новинари током истраживања звали неколико пута.

Новаковић је на питања ЦИНС-а одговорио електронском поштом. Написао је да га је управо Родић повезао са Ћопићем и Башићем и представио као Родићеве партнере. Ћопић му је дао легитимност за куповину “Змаја“ – требали су му „стратешки партнери“ како би добио зелено светло од Агенције за приватизацију, која је захтевала да у куповини учествује фирма са искуством у пољопривреди. Ћопић је био квалификован због своје компаније „Агрооцоп“, која се бавила продајом семена, ђубрива, сточне хране и других пољопривредних производа.

Он тврди да се током годину дана, док је “Змај“ био у његовом власништву, понашао у складу са одредбама уговора. Документација из Агенције за приватизацију оповргава његову тврдњу и из ње се види да производња машина није настављена.

Кршење уговора

Према купопродајном уговору, купци су се обавезали „да ће обезбедити континуитет производње… у периоду од 5 година“ . У уговору пише и да ће бити раскинут ако купац „не обезбеди континуитет у обављању основне регистроване делатности Субјекта приватизације“ .

Шема куповине Змаја:
кликните за увећање

Али, истрага ЦИНС-а је открила да услови уговора нису испуњени. Производња комбајна је престала одмах након продаје, имовина је стављена под хипотеку, предузеће више ништа не производи, а већина радника је остала без посла.

ЦИНС је дошао у посед интерних докумената Агенције за приватизацију, као што су извештаји који показују да су запослени у Агеницији били свесни смањења производње, али да нису покренули поступак раскидања уговора. На пример, Агенција је у сопственом извештају из октобра 2007. године навела да не постоји „организована производња“ и да је предузеће остваривало приходе продајом резервних делова и материјала, те изнајмљивањем и кроз субвенције.

Извештај из маја 2008. показује да је предузеће у ствари престало да функционише и да приход од продаје „чини само 9,40 посто у поређењу са приходима од продаје у 2005. години“. Данас “Змај“ не производи ништа, али контролише земљу вредну више милиона евра.

Ћопић је у сниманом разговору рекао да „Змај“ – „није купљен ради пољопривреде“ и потврдио да је купљен само због некретнина.

Документација Агенције за приватизацију, међутим, показује да њени службеници нису знали само за обуставу производње, већ и за изношење капитала из „Змаја“ у корист предузећа Богдана Родића. Ревизори Агенције су открили да су приватизациони партнери током прве године ставили под хипотеку 24 посто некретнина предузећа код новосадске Металс Банке како би, између осталог, добили банковне гаранције у вредности од 2,7 милиона евра за друга предузећа која су у Родићевом власништву, а немају везе са “Змајем“.

Напуштена фабрика Змаја (фото: Стеван Дојчиновић, ЦИНС)

Банковна гаранција није требало да помогне „Змају“ већ Родићу – за приватизацију предузећа „Вршачки Виногради“, тврди се у извештају Агенције за приватизацију, а други део хипотеке над имовином „Змаја“ је заложен код исте банке како би Родићева компанија „М&Б Инвест“ добила 3 милиона евра. Председник Управног одбора „Змаја“ Башић је рекао ревизорима да су та три милиона искоришћена како би се платио дуг „Змаја“, али када су од њега затражили да преда уговоре који би објаснили везу између „Змаја“ и „М&Б Инвеста“ он је, према наводима Агенције, рекао да ти уговори „не постоје“.

Генерални директор „Змаја“ Весна Миљковић ухапшена је у јануару 2011. године под сумњом да је злоупотребила положај и оштетила предузеће за 800.000 евра. У кривичној пријави пише да је уступила дуговање једног предузећа у стечају према „Змају“ фирми брата Павла Башића, Гордана, и то на Горданов „наговор“. Гордан је у тренутку подизања ове кривичне пријаве већ био у притвору због оптужнице за злоупотребе у приватизацији „Индустрије котрљајућих лежајева“ из Београда, за коју је оптужен и његов брат Павле.

Шта је добро за „Змај“?

Пет година након продаје „Змаја“, у разговору са новинарима ЦИНС – а, представници Агенције за приватизацију сада тврде да ово предузеће „није имало шансе“, иако је продато на тендеру.

„Опредељење државе сигурно није производња комбајна и трактора, да се не лажемо“, каже за ЦИНС Иван Палигорић из Агенције за приватизацију. „Је л’ мислите да је стратешки интерес да у Београду имамо три фабрике трактора“?

Иако је уговор о продаји од нове управе „Змаја“ недвосмислено захтевао да настави са производњом у дотадашњем обиму, представници агенције су у сниманом разговору изјавили да би раскидом уговора „сви били на губитку“.

„Шта је добро, раскинути уговор? И шта ће онда после ти радници радити? Ко ће им бити власник, држава? Задња опција, давање свих могућих законских олакшавајућих околности да се уговор задржи – то је нас циљ“, објаснио је Палигорић. „Не само Агенција – и министарство, сви имамо интерес да задржимо купца колико год можемо“.

Радници су отпуштени у стотинама, „Змај“ је један од највећих дужника у Србији.

„Немам појма ко је Зоран Ћопић“

Зоран Ћопић

Директор сектора за комуникације Агенције за приватизацију, Душан Белановић нам је рекао да, с обзиром да су оф-шор фирме у питању, агенција није ни знала ко су купци “Змаја”.

Белановић: Зоран Ћопић ништа није купио.

ЦИНС: Јесте, кроз “Агроцооп”.

Белановић: Али кроз “Агроцооп”. Како ја да знам шта је његова фирма? Ја сам проверио Зорана Ћопића, ја немам појма ко је Зоран Ћопић. Ви сте мене питали за њега, ја сам проверио, може он да буде власник сто предузећа, откуд ја знам шта вас интересује. Он није купац ниједног предузећа, породица Станај није купац ниједног предузећа. Не постоји ниједан Станај који је икада било шта купио.

ЦИНС: Купио је “Рокшпед” (који је у власништву породице Станај).

Белановић: Ви то знате, ви сте истраживачки новинар, ја нисам.