Некада највећи трговински ланац у Србији, Ц маркет је основан 1991. године трансформацијом предузећа за унутрашњи промет Центромаркет из Београда, као једне од 5 радних организација у СОУР-у Центропром. Приватизација друштвеног капитала је почела 26. новембра 1991. године одлуком Радничког савета предузећа о издавању интерних деоница, према одредбама Закона о друштвеном капиталу и Закона о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине. Компанија је 1998. године регистрована као Трговинско акционарско друштво Ц маркет, са 76,94% акција у приватном власништву, и 23,06% акција у власништву државе.

Генерални директор Ц маркета од његовог оснивања, Слободан Радуловић је током деведестих година у јавности важио за утицајну личност у политичком и привредном животу земље. Био је један од носилаца изборне листе Демократске странке на локалним изборима 1992. године, затим је приступио Новој демократији, а 2000. године његово име се појавило на листи лица којима се, због блискости са владајуцим режимом, забрањује улазак у земље Европске уније.

Током 2002. године радници-акционари Ц маркета се у више наврата обраћају генералном директору Радуловићу са захтевом да потпише проспект предузећа како би своје акције могли да изнесу на берзу. Ни на један од ових захтева генерални директор није одговорио, већ почиње да врши притисак на раднике-акционаре да га овласте да их у наредних пет година заступа на Скупштини Друштва, пуноважно учествује у доношењу одлука и користи сва њихова управљачка права која произилазе из акција, да му повере на чување Потврде о власништву над акцијама које ће он депоновати код банке по свом избору. Након што су одбили да потпишу оваква пуномоћја, 135 радника-акционара Ц маркета је на различите начине отпуштено са посла.

Министарство за привреду и приватизацију, министар Александар Влаховић, 20. септембра 2002. године подноси иницијативу за приватизацију Ц маркета, тако што ће се од неприватизованих 23,06% капитала 70% пренети Акцијском фонду, а 30% поделити бесплатно. У иницијативи Министарства стоји да је Ц маркет друштвено предузеће, иако је оно од 1998. године акционарско друштво у већинском приватном власништву. Током наредне две године, важну улогу у сукобима око преузимања Ц маркета играће Удружење младих радника, то јест оних радника који током деведесетих нису остварили право на бесплатне акције, а којима је генерални директор обећао да ће га остварити из 30% од преосталих 23,06% друштвеног капитала. Ово Удружење се у јавности представљало и као Удружење будућих акционара Ц маркета, и често је организовало демонстрације у корист директора Радуловића (протести испред Владе Србије и тржног центра Меркатор против Меркаторове понуде за преузимање, петиција испред објеката Ц маркета «да Ц маркет остане у Србији» и слично).

Након истека мандата Радуловићевој управи фебруара 2003. године, Удружење малих акционара Ц маркета, које окупља 102.000 акција, односно око 51,5% укупног власништва компаније, упутило је 12. маја 2003. године допис управи у којем траже сазивање Скупштине. На овај допис никада није одговорено. Скупштина акционара је сазвана тек 22. августа 2003. године огласом у дневном листу Нова Борба за 1. септембар 2003. у Сава Центра. Схвативши да нема потребну већну за реизбор, Радуловић мења термин и место одржавања Скупштине за 30. август 2003. у Сурчну. Скупштина је отказана објављивањем огласа истог дана (30. августа), за који је и заказана, иако је законски рок за заказивање Скупштине био осам дана. Првобитно заказана Скупштина је ипак одржана 1. септембра, у организацији Удружења малих акционара у Сава центру, и на њој су изабрани нови Управни и Надзорни одбор, а Удружење је 17. септембра 2003. године упутило захтев Трговинском суду за брисање Слободана Радуловића као заступника Ц маркета, и за упис Миленка Павловића, изабраног на Скупштини 1. септембра. Трговински суд у Београду је 9. октобра 2003. године донео решење којим не дозвољава брисање Слободана Радуловића и упис Миленка Павловића. У образложењу се наводи да је на Скупштини акционара 1. септембра 2003. године, «изабрано ново руководство, а да претходном руководству није изгласана одлука о разрешењу. Суд констатује да само истицање мандата је само предуслов (основ), док конститутивно дејство производи одлука о разрешењу», као и да је у Управни одбор изабрано 6 уместо 8 чланова, односно да из записника није могуће утврдити да су они изабрани.

Трговински суд у истом решењу каже и да је Скупштина од 30. августа 2003. године одржана супротно члану 250 став 3 Закона о предузећима, којим је предвиђено да од заказивања скупштине акционара до њеног одржавања мора проћи најмање осам дана. Ову одлуку је 26. новембра 2003. потврдио Виши Трговински суд. На захтев Сензала, брокера акционара окупљених око Удружења, Централни регистар хартија од вредности 9. марта 2004. године доноси решење о додели ЦФИ кода и ИСИН броја емитенту Ц маркет. Акције излазе на берзу. Ц маркет подноси Врховном суду тужбу у управном спору против решења Централног регистра. Врховни суд се 30. јуна оглашава ненадлежним и прослеђује списе Трговинском суду у Београду.

Словеначка компанија Меркатор 9. августа 2004. године доставља понуду за преузимање акција Ц маркета по цени од 18.000 динара. У јавности се покреће широка кампања против понуде Меркатора, у коју су, између осталих, укључени Делта М (најављује формирање националног конзорцијума 15 фирми за преузимање Ц маркета), затим «млади радници», односно «будући акционари» Ц маркета (организују уличне демонстрације са слогамма: «Нећемо да учимо словеначки», «Побијени војници опомињу» и «Јанковићу врати се кући код маме», прикупљање потписа да «Ц маркет остане у Србији» и сл.), и Привредна комора Србије, која такође иницира формирање конзорцијума домаћих фирми који би се супротставио понуди Меркатора. У аргумантацији за формирање националног конзорцијума, истиче се тврдња да ће у слућају да домаће фирме купе Ц маркет, овај ланац продавати домаће производе. Председник управе Меркатора Зоран Јанковић у више наврата објашњава да њихов тржни центар на Новом Београду продаје «само 16% словеначке робе, више од 40% робе из српске производње, а више од 90% добављача су српске фирме. Ипак, у изјавама званичника из Србије, упорно се понавља да ће власништво домаћих фирми обезбедити продају домаћих производа у ланцу Ц маркет, док би у случају преузимања од стране иностране фирме, Ц маркет продавао робу из увоза. 

На састанку домаћих привредника који је 28. септембра организовала Привредна комора Србије, поводом формирања националног конзорцијума за преузимање Ц маркета, тадашњи извршни директор ПКС, а данас министар пољопривреде Слободан Милосављавић, изјављује: «Ако и не формирамо конзорцијум, циљ је да покушамо да овом активношћу подигнемо цену акција Ц маркета. Порука упућена домаћим привредницима јесте та да је највреднија имовина националне привреде трзиште које поседује, и привредници још увек имају шансу да један део трзишта уласком у овај конзорцијум сачувају за себе, а према подацима ПКС, учешће Ц маркета на тржисту Србије износи 18 одсто» (Данас, 28. фебруар 2004.).

Управни одбор Ц маркета се 30. септембра обраћа радницима-акционарима Обавештењем у којем понуду Меркатора назива «непријатељском» и позива их да понуду не прихвате. У обавештењу, измеду осталог, стоји: «Ако би понуда за преузунање коју је дао Меркатор била прихваћена то би значило, не само крај самосталног развоја српске трговине, већ и освајање највећег дела српског тржишта од стране иностране трговачке куће која има циљ да загосподари тржиштем југоисточног Балкана, а то значи пре свега трзиштем Србије, због њеног специфичног географског положаја. Овакав стратешки циљ Меркатора, који у себи садржи озбиљне елементе монополистичког понашања довео би у претерано зависан положај не само домаћу трговину, у којој би положај и улога Ц маркета а.д. био миноран, већ би тиме у зависан положај била доведена и целокупна српска привреда која свој интерес жели да оствари кроз дистрибуцију својих производа преко домаће трговачке мреже.»

Крајем септембра и почетком октобра 2004. године, 32 домаће фирме на челу са Делтом формирају домаћи конзорцијум који ће заједно да управом Ц маркета дати контрапонуду Меркатору. У конзорцијуму се још налазе Имлек, Индустрија меса Топола, Карнекс, Агрожив, Јухор, Витал, Дијамант, Swisslion, Бамби, Фиделинка, Банини, Пекарска индустрија Панчево, Исхрана, Полимарк, Фриком, Марбопродукт, Апатинска пивара, Атлас груп, Индустрија воде Врњци, Беохемија, Београф – Букуља, Екопродукт, Алконт, Гулас, Грандпром, Донкафе, Fresh & Co, SI&SI, Сојапротеин, АИК банка, McCANN Erickson group. Делта даје саопштење у којем изражава подршку генералном директору Ц маркета Радуловићу и руководству да сами откупе већински пакет акција, док истовремено председник Управног одбора Ц маркета Миливоје Белић изричито изјављује да «Ц маркет нема намеру да се удружује са Делтом при откупу акција». Поводом недоумица око природе «подршке» Делте руководству Ц маркета, Милка Форцан објашњава: «Делта подржава менаџмент Ц маркета у намери да самостално учествује у куповини акција и придружује се конзорцијуму који окупља Ц маркет. Наша подршка је и финансијске природе, али наглашавамо да смо само једна од фирми, не и водећа, нити она која организује овај конзорцијум који ће учествовати у куповини акција» (Данас, 1. октробар 2004).

Министар трговине у Влади Србије Бојан Димитријевић, у изјави датој 4. октобра, објашњава став Владе поводом преузимања трговинских ланаца: «Држава, међутим, не може да се меша ни на један начин, јер нема и не треба да има било каква овлашћења како у трговинском сектору, тако у привреди у целини. Све треба препустити искључиво домаћим фирмама, које морају саме да се организују и саме да се штите. Влада је тренутно једино заинтересована за формирање јаког националног конзорцијума који ће изаћи са понудом да преузме акције запослених, онако како је то урадио словеначки Меркатор. Држава не може да откупљује акције и позајмљује новац фирмама, а не може ни да их организује, јер то не би била добра порука за земље европске уније и страни капитал. Влада може, само у начелу, да подржи одлуке које донесу домаће фирме» (Данас, 4. октробар 2004).

По тужби Ц маркета, Трговински суд у Београда, судија Делинка Ђурђевић као извршни судија у ванпарничном предмету, 12. октобра 2004. године доноси Решење којим се изриче привремена мера забране извршења решења Централног регистра хартија од вредности о додели ЦФИ кода и ИСИН броја емитенту Ц маркет, чиме се акције Ц маркета повлаче из трговања до правоснажног окончања спора. Комисија за хартије од вредности 16. октобра 2004. одобрава још две понуде за преузимање Ц маркета – инвестиционог фонда Ashmore Investment Management Limited из Лондона и Радуловићеве флрме Пример Ц. Како стоји у саопштењу Комисије, тек по окончању седнице им је достављено Решење Трговинског суда у Београду од 12. октобра, на основу кога је затим Комисија по слузбеној дужности донела и закључке о одлагању извршења свих понуда за преузимање акција Ц маркета, до окончања судског поступка.

Мали акционари 8. фебруара 2005. године подносе захтев Трговинском суду у Београду да наложи одржавање годишње Скупштине Ц маркета, која није одржавана претходне две године. Решењем XII-P-59/05 од 11. марта 2005. године, суд налаже одржавање скупштине и именује адвоката радника-акционара Бранка Павловића за привременог заступника овлашћеног да сазове и председава скупштином, утврди место и датум њеног одржавања о дневни ред. На захтев Републичког јавног тужилаштва из Београда, Трговински суд у Београду 13. априиа доноси Решење којим «ОДЛАЖЕ, ОДНОСНО ПРЕКИДА» извршење Решења XII-P-59/05. Власници 51,5% акција најављују оснивање ортачког друштва КПАЦМ, у које би унели своје акције Ц маркета као оснивачки улог, а потом продали ортачко друштво.

Радуловић 6. августа одржава Скупштину Ц маркета на којој не дозвољава улазак заступнику радника-акционара Бранку Павловићу. Ова Скупштина доноси одлуку о докапитализацији Ц маркета коју је предлозила фирма Новафин из Луксембурга. Радници-акционари 8. августа захтевају од Комисије за хартије од вредности да одбије одлуку о докапитализацији, тврдећи да је Радуловић поднео фалсификована пуномоћја, те да Скупштина није имала кворум за одлучивање. У изјави за Глас јавности од 19. августа 2005. године, Бранко Павловић саопштава да су власници 51,5% акција Ц маркета, преговарали са више стратешких партнера (међу којима и Аshmorе и Меркатор), о продаји ортачког друштва, и да је најбољу понуду дала Делта. Павловић изјављује да је цена по којој ће Делта купити 102.000 акција Ц маркета пословна тајна.

Власник Делте Мирослав Мишковић се 19. августа 2005. године састаје са малим акционарима, саопштава им да иза докапитализације Ц маркета стоје Слободан Радуловић и Милан Беко, који врше снажан притисак на државне органе да се спречи трговање акцијама Ц маркета на берзи. Према сведочењу представника Удрузења, Мирослав Мишковић им предлаже да од понедељка 22. августа организују уличне протесте на којима би захтевали да им се омогуци излазак на берзу.

Касније истог дана, у просторијама ЕКИ Инвестмента Данка Ђунића, на иницијативу Војислава Коштунице и на позив Данка Ђунића, Мирослав Мишковић, Слободан Радуловић и Милан Беко потписују Меморандум о разумевању, којим између себе регулишу преузимање акција малих акционара, након којег ће Ладерна Милана Бека постати власник 60%, а Делта власник 40% купљених акција. “Пројекат”, како се у Меморандуму назива реализација овог споразума, предвиђа да Радуловићев Пример Ц преузме акције малих акционара по цени коју им је обећала Делта приликом преговора о продаји ортачког друштва (300 евра), да потом Делта и фирма Ладерна Милана Бека купе Пример Ц, а да предузеће које ће заједно основати Делта и Ладерна изврши докапитализацију Ц маркета. Након две године, Ладерна ће своје акције продати Делти по цени која је унапред утврђена. Поред тројице купаца, Меморандум је потписао и Данко Ђунић, а ЕКИ Инвестмент је одређен за пружање експертске помоћи у реализацији Меморандума Меркатор повлачи своју понуду. Зоран Јанковић у изјави коју преноси Данас од 23. августа, као разлог наводи ванберзанску трговину акцијама преко ортачког друштва. Управа Меркатора је закијучила «да у Србији, поред званичне берзе, делује и приватна берза, преко које се тргује акцијама Ц маркета, што не обезбеђује задовољавајућу правну сигумост». Коментаришући повлачење Меркатора, Бранко Павловић у изјави за Данас од 24. августа казе да је овај потез “неочекиван, нарочито када се има у виду да је разрешење ситуације било на видику. Зашто је Меркатор то урадио и омогућио акционарима да имају неконкурентске услове приликом продаје својих акција, то би требало да питате Зорана Јанковића.»

Менаџмент Ц маркета 18. септембра подноси захтев за повлачење тужбе против доделе ЦФИ кода и ИСИН броја акцијама компаније. Трговински суд почетком октобра прихвата овај захтев и доноси решење којим се омогућава трговина акцијама Ц маркета. На питање да ли је могуће да Аshmorе у преузимању победи савез Мирослава Мишковића и Милана Бека, Бранко Павловић изјављује: “Акционари су слободни да тргују својим акцијама. Медутим, моје мишљење је да је потпуно бесмислено очекивати да ће Беко и Мишковић да направе такав договор а да се затим неко трећи умеша и узме део за себе. Како ће они то да ураде ја не знам, али нема шансе да Ашмор добије ту игру.» (Данас 5. октобар 2005. године).

Решењем Комисије за хартије од вредности од 27. октобра, одобрен је наставак преузимања Ц маркета. Од преосталих понуђача, инвестиционог фонда Аshmore и Примера Ц, Комисија је затражила да у року од 15 дана поново доставе гаранције за куповину акција Ц маркета у количини која је наведена у њиховој понуди. Аshmorе и Пример Ц достављају документацију у предвиђеном року. Комисија за хартије од вредности 15. новембра доноси одлуку да не дозволи инвестиционом фонду Аshmorе да настави поступак преузимања акција Ц маркета, након што је утврдила да је почетну понуду дао Аshmorе investment management limited регистрован у Лондону, док је у наставку процеса преузимања, гаранцију за ту понуду доставио Аshmorе global specijal situations fund limited са Исланда.

Данас, 16. новембар, Бранко Павловић: «За мене је прича о преузимању фирме путем тржишта завршена онога тренутка кад сам постигао договор да акционари Ц маркета продају своје акције за 300 евра. Та цена им је загарантована. На питање да ли то знаци да ће акционари сада опет имати две могуцности – да се опредељују између понуде Делте М (ван трзиита капитала) и Примера Ц (на тржишту капитала), Павловић није хтео прецизно да одговори рекавши сарно да је можда погрешно полазити од претпоставке да ће се ова два понуђача са својим понудама појавити посебно. »Истог дана, Пример Ц објављује понуду на 20.000 динара по акцији за најмање 33,4% акција Ц маркета. Понуду ће 24. новембра кориговати на 25.800 динара по акцији – 300 евра у динарској противвредности. По цени од 25.800 динара по акцији, 7. децембра 2005. године Пример Ц купује 74,5% акција Ц маркета. У власништву малих акционара је остало 2,5% акција, док се 23 % у власништву Републике Србије и даље продаје као друштвени капитал, преко Агенције за приватизацију. На питање да ли је Делта учествовала у преузимању Ц маркета, Бранко Павловић одговара да «то не може да коментарише и да сада када се све добро завршило и није тако важно» (Данас, 8. децембар 2005. године).