Извор: РТВ

Целу емисију можете погледати овде.

Ако четвртина судија, трећина тужилаца, 60 одсто адвоката и 80 одсто грађана сматра да у правосуђу влада корупција, сигурно је да стратегија државе за борбу против корупције мора да се мења, међутим не може реформу правосуђа да врши само извршна власт; проблем је што правосудна власт никада није схватила да је власт, изјавила је данас чланица Савета за борбу против корупције Јелисавета Василић, поводом представљања Извештаја о стању у српском правосуђу.

 Василић је, гостујући у емисији "Прави угао" Радио-телевизије Војводине, указала на чињеницу да људи који седе у Високом савету судства (ВСС) никада нису подигли свој глас и запитали зашто је дозвољено политичарима да говоре о доказима, о кривицама, кога треба гонити, а кога не треба, ко је исправан, а ко није, на те пресуде преко изјава у јавности.

"Високи савет судства, као и Државно веће тужилаца морају, на неки начин, а мислим да се то сада мења, да утичу на власт, као што та власт утиче на њих. Мислим да правосудна власт треба коначно да каже - Доста је!", истакла је она.

Василић се осврнула на допис једног судије, који је известио представника извршне власти да је код приватизације Сартида урадио како је овај од њега тражио, а да сада чека даље инструкције, и рекла да је упркос томе што је Савет све доказе предао полицији, али да су добили одговор да полиција не може да дође до таквог дописа.

"Међутим, да се да наслутити да постоји велика веза између извршне власти и председника судова, који су нека продужена рука извршне власти, у односу на притиске који се врше над судијама", истакла је она.


У правосуђу владају страх и апатија

Василић каже да је већ од раније познато да у правосуђу влада страх, те да су и саме судије на данашњем представљању Извештаја рекле да су заплашене.

"То да у правосуђу влада стање апатије, о чему смо данас могли да чујемо, нисам знала, али се ипак нешто помера. Раније, током израде претходна три извештаја, нисмо могли да нађемо ни једног судију који би то јавно рекао", указала је она.

Коментаришући закључке најновијег Извештаја, да у Србији има готово три милиона нерешених предмета, уз висок број судија, Василић напомиње да се неки од кључних аргумената у прилог наведеним закључцима могу пронаћи у извештајима Светске банке.

"Код нас је 340 предмета по једном судији, а у Европској унији је 840. То значи да нашем судији треба много више времена да обради 340 предмета, него судији у ЕУ за 840 предмета. То забрињава јер се поставља питање да ли наше судије уопште раде или је то последица лошег избора или квалификације", каже она.

Василић истиче да најважније питање - Шта је проблем нашег судије, Савет за борбу против корупције није успео да одговори, иако је узео у обзир приватизацију, транзицију, лоше законе, мешање извршне власти у рад правосуђа, па и чињеницу да живимо у веома сиромашној земљи.

"Има много узрока, али код нас су статистике веома лоше, и ми нисмо могли да извучемо шта је од свих ових разлога допринело да имамо такво стање у правосуђу", указује она.

Василић каже да је безначајан помак направљен од 2008. године, од када је почела реформа правосуђа, али да је ипак дошло до помака у решавању старих предмета, и то на препоруку председника Врховног касационог суда.

"Много закона се доноси који се уопште не примењују"

Осврћући се на данашњу реакцију Министарства правде, из којег је стигла порука да су свесни незадовољавајућег стања у српском правосуђу, али да је оно, објективно гледано, много боље од оног из 2012. године, чланица Савета за борбу против корупције напомиње да је, након четири реферата овог Савета и једне конференције, кроз које је упозоравано да закони неће довести до реформе, ово први пут да министарство реагује.

"Све што у министарству наводе као позитивно није било јавно објављивано. Много закона се доноси који се уопште не примењују. У извештају смо навели да се сет правосудних закона за четири године променио 12 пута, што говори о квалитету тих законе које министарство спомиње... много их је који нису никада примењени", истиче она.

Василић каже да позитивне оцене реформе правосуђа које долазе из Европске уније не значе да ми то морамо да узмемо као апсолутно тачно.

"Европска комисија може да процени да ли смо у законе уградили стандарде, али она не зна стање у којем се налазимо, ниво сиромаштва и образовања... то је нешто ми морамо да пратимо кроз законе, да пишемо законе које осликавају наш живот. Ми смо упозорили да то мишљење ЕК није добро, а после су у извештај уградили много наших виђења", објашњава она.

Такође, каже да се Савет обрадовао државној Стратегији за борбу против корупције, те да је дужност Савета била да на сваких месеци траже од министарства да им се достави све што је битно у вези са стратегијом, али да никада нису добили што су тражили.

"Ми већ дуго тражимо састанак са председником Владе Србије Александром Вучићем, јер нас има шест, а треба да нас буде 11, и јер је тешко радити са повећаним обимом посла, али не можемо да дођемо до њега", каже она.

Да ли наша држава учествује са странцем у прању новца?

Када је покренуто питање 24 спорне приватизације, додаје Василић, то је први пут постојала нада да ће коначно почети озбиљна борба против корупције, али да није постојала подршка политичара, па ни Повереника за информације од јавног значаја Родољуба Шабића, од кога такође нису добили тражену документацију.

"Тражили смо да видимо уговоре о приватизацији ЈАТ, Железаре Смедерево, Фијата, Београду на води. Нисмо их добили јер је за неке од њих Комисија за заштиту конкуренцију одлучила да забрани да буду доступни. Поставља се питање зашто нешто није доступно, да ли је то због странаца? Онда Влада Србије треба то да рашчисти, јер можда странац врши утају пореза или прање новаца? Ако наша држава учествује са странцем у прању новца, онда је она исто крива и то мора да се обелодани", закључује она.

Василић је прокоментарисала случај судије Владимира Вучинића, који је смењен са места председника Специјалног суда након што се на током суђења привреднику Мирославу Мишковићу замерио представницима власти, рекавши да је судија Вучинић одмах одреаговао и доставио обавештење Високом савету судства, да се на њега врши притисак, и тражио помоћ органа који треба да га заштити, али да је та помоћ потпуно изостала.

"Кажу да ја браним Мишковића, а три извештаја Савета за борбу против корупције се односе на њега. Свако треба да одговара ако је нешто урадио, био то Мишковић или Вучковић... ми само покушавамо да ова држава постане правна, да не буде суђења на улицама, него у институцијама", истиче она и додаје да је слично било и код случаја премијеровог брата Андреја Вучића, где смо на делу видели противзаконито изузеће судије.