Василић је, гостујући у Новом дану телевизије Н1, рекла да њена изјава о односу премијера Александра Вучића према случају рушења објеката у Савамали није политичка, већ правна, јер је њено интересовање као бивше судије постоји ли у Србији правна држава или не? “Цели случај бојим се да нам је рекао да ми немамо правну државу. Реакција премијера је била таква да је он потврдио непостојање правне државе”, оценила је саговорница Н1.

Она је подсетила да закон прописује редослед акција ако желите да срушите неки нелегални објекат – прво се обраћате надлежној институцији пред којом свака страна износи своје доказе, затим надлежна институција доноси одлуку, а тек када та одлука постане правоснажна, следи рушење које, такође, спроводе надлежне иснтитуције.

Василић зато замера премијеру што је изјавио да је једино спорно што су објекти у Савамали срушени ноћу, а не дању, јер се, како каже, не може рушити ни у току ноћи, ни у току дана, ако о томе претходно нису одлучиле надлежне институције, а то свакако није председник Владе Србије.

Чланица Савета за борбу провит корупције сматра да све то показује да ни код актуелне власти, као ни код свих претходних, нема интересовања за успостављање правне државе.

Савет за борбу против корупције указао је у свом последњем извештају да у правосудном систему Србије постоје бројни проблеми и да је и даље очигледан утицај извршне власти на тужилаштво и судове. Савет констатује да се реформа правосуђа не може извршити, а да се при томе не изврши и реформа друге две гране власти у оним деловима који битно утичу на рад правосуђа.

Василић је истакла да постоји проблем са Уставним судом да ли је реч о делу правосудне или извршне власти? То је, према њеним речима, недоречено и у самом Уставу, а с обзиром на начин на који се судије бирају – да десет судија бирају политичари, а правосуђе само пет – показује лош однос политичара и судија, те да је Уставни суд по свом понашању тренутно више део извршне, него правосудне власти.

Она је указала и на проблем што се више од 80 одсто закона доноси по хитном поступку, без јавне расправе. Последице таквих закона су, како каже, врло лоше. Поједини закони из области правосуђа су мењани по осам, десет или дванаест пута, а Закон о кривичном поступку је нпр. мењан чак пет пута у последње три, четири године, подсећа гошћа Новог дана.

“То је један од разлога што имамо проблем са ажурношћу правосуђа”, објашњава Василић и додаје да судија у Србији добија троструко мање нових предмета него судије у Европи, а опет није ни приближно ефикасан. Она каже да спрске судије нити су лење, нити мање паметне, већ су закони често непримењиви, јер не прате живот у земљи.

Закони се, како каже, не могу само преписивати. Зато Европска унија, према њеним речима, није добро утицала на измене закона у Србији. Она подсећа на реформу правосуђа из 2008. године када су се сви стручњаци на јавној расправи Савета сложили да цела реформа, почев од избора Виског савета судства, не даје никакве гаранције да ће правосуђе у Србији постати независно. Власт је тада, како каже, имала само један одговор – да је реформа прошла контролу ЕУ. Брисел, према њеним речима, може да контролише испуњеност стандарда, али не и стање у Србији. “То не мора да значи да одговара нашем стању, то одговара стадндардима ЕУ који су добри, али закон мора да одговара нашем стању”, истиче саговорница Н1.

У Србији, како додаје, постоји велики проблем са независношћу правосуђа. Утицај извршне власти на правосудну се не огледа само у законима који утичу на рад правосшуа, већ и у свакодневним изјавама политичара у којима се крши презумпција невиности. “Не можете причати да је Мишковић криминалац, Космајац нарко дилер… Видите како се у скупштини говори да су сви претходни пљачкаши и сл. То је за правосуђе погубно. Знам шта значи када премијер прича о кривицама које нису доказане. Судија који суди изналази доказе, суди на основу закона и доказа, а не на основу тврдњи премијера и министара”, објашњава Василић.

Чланица Савета за борбу против корупције каже да ће то тело наставити и даље да пише извештаје у нади да ће неко кренути да их чита. У власти, како каже, постоји нека врста једноумља, и скупштинска већина само гласа како одлучи изршна власт, и то без јавне расправе која је јако важна, јер окупља људе који нису из странака, већ знају свој посао и како да препознају чланове нацрта закона који могу произвести корупцију.