МИШЉЕЊЕ САВЕТА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ О ОДРЕДБИ ПРЕДЛОГА ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПЛАНИРАЊУ И ИЗГРАДЊИ КОЈОМ СЕ ПРОПИСУЈЕ УКИДАЊЕ НАКНАДЕ ЗА КОНВЕРЗИЈУ ПРАВА КОРИШЋЕЊА У ПРАВО СВОЈИНЕ НА ГРАЂЕВИНСКОМ ЗЕМЉИШТУ ЗА ПРИВРЕДНА ДРУШТВА И ДРУГА ПРАВНА ЛИЦА КОЈА СУ ПРИВАТИЗОВАНА НА ОСНОВУ ЗАКОНА КОЈИМА СЕ УРЕЂУЈЕ ПРИВАТИЗАЦИЈА, СТЕЧАЈНИ И ИЗВРШНИ ПОСТУПАК, КАО И ЗА ЊИХОВЕ ПРАВНЕ СЛЕДБЕНИКЕ 

 

Није први пут да се од доношења Закона о планирању и изградњи 2009. године до данас покушава од стране законодавца, односно државе, супротно јавном интересу, предлагање законских решења према којима би се одређеним привилегованим категоријама лица омогућило стицање својине на грађевинском земљишту без накнаде, односно бесплатно.

Привредна друштва и друга правна лица која су приватизована на основу закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак као и њихови правни следбеници предложеним Нацртом закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи који је објављен на сајту Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре 27. 01. 2023. године[1], ослобађају се плаћања накнаде за претварање грађевинског земљишта у право својине, како је то прописано актуелним Законом о претварању права коришћења у право својине уз накнаду.

Нацрт закона предвиђа да се право својине на катастарској парцели уписује у корист лица које је уписано као власник објекта који се налази на тој парцели, односно лица које је уписано као носилац права коришћења на катастарској парцели на неизграђеном грађевинском земљишту, осим за лица чији је положај одређен законом који уређује спорт и удружења, земљорадничке и стамбене задруге и лица на која се примењују одредбе прописа Републике Србије и билатералних међународних уговора којима се уређује спровођење Анекса 6. Споразума о питањима  сукцесије.                                             

За поменута лица која се изузимају од примене напред наведеног начина стицања права својине на градском грађевинском земљишту, дакле за лица чији је положај уређен законом којим се уређује спорт, удружења и земљорадничке и стамбене задруге, односно за лица која су и даље обвезници плаћања накнаде за конверзију и лица на која се примењују одредбе прописа Републике Србије и билатералних међународних уговора којима се уређује спровођење Анекса 6. Споразума о питањима сукцесије, предвиђено је да ће се стицање права својине на грађевинском земљишту у јавној својини уредити посебним прописом.

Нацртом се предлажу измене Закона о планирању и изградњи којима се, иако се то у њему децидно не наводи, de facto укида Закон о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду („Сл.гласник РС“ бр. 64/2015 и 9/2020) за лица која су до сада имала обавезу да плаћају ту накнаду и то лица која су била или јесу привредна друштва и друга правна лица која су приватизована на основу закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак као и њихови правни следбеници у статусном смислу, лица која су право коришћења на земљишту стекла после 11. септембра 2009. године, куповином објекта са припадајућим правом коришћења, од лица која су приватизована на основу закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, а који нису њихови правни следбеници у статусном смислу и лица - носиоци права коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту у државној својини које је стечено ради изградње у складу са раније важећим законима којима је било уређено грађевинско земљиште до 13. маја 2003. године или на основу одлуке надлежног органа.

Образложење Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, дато уз предложени Нацрт закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, када је у питању укидање накнаде за конверзију права коришћења у право својине за наведене категорије лица, не садржи јасне разлоге који су определили Министарство за овакав предлог, осим једне констатације у којој се наводи да је закључено „да се поред свих добрих резултата у досадашњем периоду, имајући у виду доношење нових прописа из области које утичу и на одредбе овог Закона, а нарочито прописа о заштити животне средине, приступило анализи постојећих решења, те да се у отвореној расправи о унапређењима закона предложеним изменама и допунама остварује неколико циљева“, међу којима се наводи и циљ који подразумева укидање Закона о конверзији уз накнаду за наведене категорије лица.

За разлику од штурог, односно готово никаквог образложења разлога за  укидање Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду за наведене категорије лица, које је обjављено на сајту министарства, појашњење за поклањање грађевинског земљишта наведеним категоријама лица, дао је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић у току јавне расправе о предложеном Нацрту закона на састанку са представницима Савета страних инвеститора (ФИЦ) одржаном 20.02.2023. године, којом приликом је између осталог навео да ће предложене измене закона допринети бржем издавању грађевинских дозвола, као и да се предложеним изменама ставља ван снаге Закон о конверзији. Истовремено је истакнуто да ће укидањем наплате конверзије за претварање државног грађевинског земљишта у приватно власништво бити омогућено да се изгради 15 милиона нових квадрата, односно да ће изменама бити уведен ред и да ће се омогућити да се ради брже и подстаћи стамбена градња, с обзиром да постоји жеља да се више гради[2].

Такође, у току јавне расправе је истакнуто „да је захваљујући томе што је конверзија била услов за добијање грађевинскох дозвола, она је заправо блокирала многе локације, пре свега локације земљишта на којима су предузећа која су стекла право коришћења тог земљишта у поступцима у којима се говорило у Закону о конверзији уз накнаду, дакле приватизованих предузећа, као и непокретности купљене у извршном или стечајном поступку“, те да је смисао укидања накнаде за конвезију у томе што ће она омогућити да многе локације које су сада ,,закључане”, односно неисплативе, постану исплативе за делатност  изградње[3].

За разлику од наведених разлога истакнутих у јавној расправи којима се  оправдава укидање накнаде за конверзију, исто министарство је у току јавне расправе приликом доношења Закона о претварању права коришћења грађевинског земљишта у право својине уз накнаду 2015. године изнело  дијаметрално супротна мишљења наводећи да је „омогућено претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту приватизованих предузећа и предузећа у стечају само уз тржишну накнаду“[4], дакле да је у складу са јавним интересом да се усвоји Закон о претварању права коришћења грађевинског земљиишта  у право својине уз накнаду.  

Пар година касније на јавној расправи о предложеном Нацрту закона 2023. године, исто министарство као разлоге за укидање накнаде за конверзију која је раније била у складу са јавним интересом, наводи да је „циљ измена и допуна закона да се додатно унапреди што се може и задржи тренд раста у грађевини у Србији.[5]

Савет за борбу против корупције се у претходном периоду веома озбиљно бавио системском корупцијом у Републици Србији и велику пажњу посветио  корупцији у поступцима приватизације о чему је написао бројне извештаје које је доставио Влади. Анализом случајева приватизације уочено је кршење закона и прописаних процедура и утврђено да је извршена приватизација многих субјеката који су били уписани као носиоци права коришћења на грађевинском земљишту на коме је власник била држава.

Након анализе документације у предметима спорних приватизација Савет је утврдио да ни у једном предмету није процењивано право коришћења као елемент права својине, нити је процењена својина коју субјекат приватизације није ни имао на земљишту, те следствено томе у поступцима приватизације није отуђивано право коришћења, које није ни могло да се отуђи без одлуке државе која је располагала са правом коришћења.

Покушај да се уведе институт конверзије права коришћења у право својине без накнаде у корист купаца приватизованих субјеката, на начин да „трошкови прибављања права коришћења грађевинског земљишта обухватају укупну ревалоризовану цену капитала, односно имовине исплаћену у поступаку праиватизаије, односно укупну ревалоризовану цену исплаћену за имовину или део имовине привредног друштва или другог правног лица у стечајном или извршном поступаку, као и друге стварне трошкове“ који је уведен Законом о планирању и изградњи 2009. године, осујећен је између осталог и  подношењем Уставном суду Републике Србије иницијативе Савета за оцену уставности спорне одредбе којом се наведеним категоријама лица омогућава да без накнаде стекну право својине на грађевинском земљишту.  

Уставни суд је поводом иницијативе Савета за борбу против корупције, донео Одлуку IУз-68/2013 којом се утврђује да цитирана одредба Закона о планирању и изградњи није у сагласности са Уставом Републике Србије у чијем образложењу је наведено да приватизација не подразумева продају земљишта субјеката приватизације, без обзира на обим, врсту и тутулара права на земљишту, већ само промену власништва над друштвеним, односно државним капиталом у овим субјектима, те да је следствено томе неуставна одредба којом је омогућена конверзија права коришћења у право својине на грађевинском земљишту без накнаде[6].  

Предложеним Нацртом закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи из 2023. године, поново се, међутим сада на још драстичнији начин у односу на Закон о планирању и изградњи из 2009. године, предвиђа  могућност конверзије права коришћења грађевинског земљишта у право својине без   накнаде, што не представља ништа друго до покушај да се поново наведеним привилегованим категоријама лица противно јавном интересу и на штету Републике Србије отвори могућност да стекну право својине на грађевинском земљишту бесплатно, те да се тиме одигра и последњи чин пљачкашке приватизације у Републици Србији.

Могућност стицања права својине на грађевинском земљишту без накнаде, односно бесплатно, како је то предложено Нацртом закона о изменама и допунама закона, према мишљењу Савета не представља ништа друго до поклон државе привредним друштвима и другим правним лицима која су приватизована на основу закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак као и њиховим правним следбеницима, с тим што Савет сматра да би поред предмета поклона у виду грађевинског земљишта и намере поклонодавца (animus donadi) да увећа имовину поклонопримца на рачун своје имовине, чиме би били испуњени битни елементи овог доброчиног правног посла, министарство требало да у Нацрту предложених измена и допуна закона наведе и захвалност поклонопримца за учињени поклон за стечено право својине на грађевинском земљишту.

У складу са наведеним ставом којег је заузео Уставни суд Републике Србије, Савет за борбу против корупције сматра да је предложени начин стицања приватне својине на земљишту у државној, односно јавној својини без накнаде, противуставан, с обзиром да наведена привилегована лица, односно купци приватизованих субјеката на име цене капитала којег су купили, нису купили и земљиште на којем се приватизовани субјекти налазе.

Земљиште на коме се налази приватизована имовина, која је била у државној, односно јавној својини, није тржишно вредновано, нити је било предмет продаје, те следствено томе није продавано земљиште испод објеката, нити је његова вредност могла бити урачуната у купопродајну цену јер би у супротном, да је обрачуната противвредност земљишта субјеката приватизације, цена приватизације била вишеструко већа.

У складу са Међународним рачуноводственим стандардима који се примењују на основу Закона о рачуноводству, капитал једног привредног друштва је износ који се добија на тај начин што се утврђује вредност укупне имовине друштва (у коју спадају све непокретности, објекти, опрема, акције и удели у другим привредним друштвима и друга права, односно све оно са чим друштво располаже) и од тог износа се одбију сва дуговања друштва по било ком основу, те је разлика добијена на тај начин капитал. Да би се тачно утврдио капитал, том поступку претходила је процена имовине привредног друштва, којом приликом није процењивано право коришћења јер оно по својој суштини не представља право својине, с обзиром да у себи не садржи право располагања.

У складу са наведеним, плаћена цена за прибављање капитала привредног друштва у поступку приватизације, стечаја или извршења, није цена која је плаћена за прибављање права коришћења грађевинског земљишта које је предмет конверзије, те би омогућавање стицања права својине на грађевинском земљишту без накнаде наведеним категоријама лица за њих представљало, као што је то  већ наведено, ништа друго до поклон државе.

Сваки озбиљан инвеститор је приликом прибављања капитала привредног друштва у поступку приватизације, стечаја или извршења знао да право коришћења није право својине и да не стиче својину на земљишту.

Међутим, бројне тајкуне и инвеститоре у пљачкашкој приватизацији која је уследила уопште није интересовало нерегулисано питање својине која није била предмет процене капитала, већ им је напротив то одговарало јер су куповином постизали више циљеве, попут прања новца и куповине субјеката приватизације по ниским, багателним ценама, надајући се да ће уз помоћ неке будуће власти бити у прилици да право коришћења претворе у право својине бесплатно, односно без накнаде.

Савет сматра да је спорна одредба Нацрта закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи којом се укида накнада за конверзију права коришћења у право својине у супротности са уставним начелом јединства правног поретка које налаже да основни приципи и правни институти предвиђени законима којима се на системски начин уређује једна област друштвених односа буду поштовани и у посебним законима, односно  Законима о приватизацији, стечају и извршењу и обезбеђњу у конкретном случају.

Тако је у складу са напред наведеним, Законом о привредним друштвима, прописано да имовину друштва у смислу овог закона чине ствари и права у власништву друштва као и друга права друштва, да нето имовина - капитал у смислу овог закона јеста разлика између вредности имовине и обавеза друштва, а да је основни - регистровани капитал друштва новчана вредност уписаних улога чланова друштва у друштво која је регистрована у складу са законом о регистрацији.

Законом  о приватизацији којим је прописано да је предмет приватизације друштвени, односно државни капитал у предзећима и другим правним лицима (субјекти приватизације), ако посебним прописима није другачије одређено, да је предмет приватизације и државни капитал који је исказан у акцијама или уделима, ако услови и поступак продаје тог капитала нису другачије уређени посебним прописом, да се у поступку приватизације може продати имовина или део имовине субјекта приватизације, односно поједини делови субјекта приватизације, да је један од модела приватизације и продаја капитала, односно имовине субјекта приватизације која се спроводи путем јавног тендера или јавне аукције, да уговор о продаји капитала, односно имовине садржи између осталог и одредбе о коришћењу земљишта.

Законом  о стечају  којим је између осталог прописано да се стечај у смислу овог закона спроводи банкротством или реорганизацијом, да се под банкротсвом подразумева намирење поверилаца продајом, између осталог целокупне имовине стечајног дружника, да је стечајна маса целокупна имовина стечајног дужника у земљи и иностранству на дан отварања стечајног поступка, као и имовина коју стечајни дужник стекне током трајања стечајног поступака, да стечајни управник пописује ствари које улазе у стечајну масу уз назначење њихове процене у висини очекиваног уновчења, да је стечајни управник дужан да у року од 30 дана од дана преузимања имовине и права стечајног дужника састави почетни стечајни биланс у коме ће навести и упоредити активу и пасиву стечајног дужника, да по доношењу решења о банкротству стечајни управник започиње и спроводи продају целокупне имовине или дела имовине стечајног дужника, да се на купца када исплати цену преноси право својине на купљеној имовини без обзира на раније уписе и без терета као и без икаквих обавеза насталих пре извршене купопопродаје, као и да ће стечајни судија решењем констатовати да је продаја извршена и наложити по правоснажности решења  одговарајућем регистру упис права својине и брисање терета насталих пре извршене продаје, односно упис других права стечених продајом.

Законом о извршењу и обезбеђењу којим је прописан поступак принудног намирења потраживања и обезбеђења потраживања на основу домаће или стране извршне или веродостојне исправе и којим је предвиђно да је средство извршења ради остваривања новчаног потраживања између осталог и продаја непокретности, а да су предмети извршења ствари и права на којима се по закону може спровести извршење ради остваривања потраживања, да је потребно да извршни поверилац уз предлог за извршење и предог за спровођење извршења на непокретности, поднесе извод из јавне књиге као доказ о томе да је непокретност уписана као својина извршног дужника.

Наиме, из наведених законских одредби, неспорно произилази да је предмет  приватизације био друштвени односно државни капитал, без обзира да ли је исказан у акцијама или уделима у субјектима приватизације. Приватизација није подразумевала продају земљишта субјекта приватизације без обзира на обим, врсту и тутулара права на земљишту, већ промену власништва над друштвеним, односно државним капиталом у овим субјектима.

Када је приватизовано предузеће које у саставу своје имовине имало право коришћења на грађевинском земљишту у државној, односно јавној својини није мењан титулар права над тим земљиштем, с обзиром да права приватизованог предузећа над таквим земљиштем не прелазе на купца друштвеног или државног капитала, те следствено томе земљиште није било предмет продаје и приватизовано предузеће је и даље било само корисник овог грађевинског земљишта, док је власник грађевинског земљишта остао неки од титулара права јавне својине, односно Република Србија, Аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.

Истовремено Савет указује и на чињеницу да идентичне материјалноправне последице настају и продајом имовине у стечају и извршном поступку, с обзиром да и у овим поступцима, као и код приватизације, предмет продаје могу бити само објекти на којима стечајни или изврши дужник има право својине, али не и грађевинско земљиште на коме се ови објекти налазе и на коме ова лица имају  само право коришћења.

Такође, из цитираних законских одредби произлази да независно од тога да ли је предмет продаје капитал или имовина субјекта приватизације, односно имовина стечајног или извршног дужника, продајна цена исплаћена у поступцима приватизације, стечаја или извршења представља искључиво противвредност на име стицања капитала или имовине наведених субјеката, али не и земљишта на коме наведени субјекти имају право коришћења. Имајући дакле у виду чињеницу да ово земљиште није тржишно вредновано, право коришћења на грађевинском земљишту стечено у поступцима приватизације, стечаја или извршног поступка се може конвертовати у право својине  искључиво плаћањем тржишне цене земљишта[7].

Уколико би дошло до реализације предложеног Нацрта закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи и његовог усвајања од стране Народне Скупштине Републике Србије, наведеном одредбом о укидању конверзије, законодавац би нарушио начело јединства правног поретка утврђено одредбама члана 4. став 1. и члана 194. став 1. и 3. Устава РС из разлога што Закон о приватизацији, Закон о стечају и Закон о извршењу и обезбеђењу којима се на системски начин уређују услови, поступци и друга питања у вези са продајом капитала, односно имовине субјекта приватизације, стечајних или извршних дужника, не познају стицање права својине на грађевинском земљишту путем конверзије права коришћења у право својине без накнаде како је то предвиђено предметним Нацртом, те би према мишљењу Савета таква спорна одредба представљала неосновано одступање од основних принципа и института утрђених овим законима и противна Уставу Републике Србије.

Такође, када је у питању спорна одредба Нацрта закона о укидању накнаде за  конверзију за пренос права својине на грађевинском земљишту треба имати у виду и Закон о враћању одузете имовине и обештећењу, којим су уређена питања услова, начина и поступка враћања одузете имовине и обештећења за одузету имовину укључујући и враћање одузетог грађевинског земљишта, којим је прописано да се имовина враћа у натуралном облику или се даје обештећење у виду државних обвезница Републиике Србије и у новцу, у складу са овим законом.  

Цитираним Законом је наиме прописано да су извори средстава за измирење обавеза по основу издатих обвезница и исплате новчане аконтације - наменски издвојена средства у поступку приватизације, средства остварена конверзијом права коришћења грађевинског земљишта у својину уз накнаду предвиђена посебним законом и наменска средства предвиђена буџетом, те би се укидањем конверзије уз накнаду, поред чињенице што је спорна одредба предложеног Нацрта у колизији са цитираним законом, правне последице укидања накнаде одразиле на већ ионако оптерећен буџет Републике Србије са једне, као и на отежан статус грађана који су остварили своје право или ће то право остварити у погледу  обештећења за одузету имовину, са друге стране.

Такође, у складу са напред наведеним, треба подсетити и на чињеницу да је постојећим Законом о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду, чије се гашење предвиђа предложеним Нацртом закона о изменана и допунама Закона о планирању и изградњи,  прописано да 50% новчаних средстава остварених конверзијом права коришћења у право својине грађевинског земљишта уз накнаду иде у корист Буџетског  фонда за реституцију.

Када се Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у образложењу  предложеног Нацрта позвало на чињеницу да измене и допуне закона којима се укида конверзија имају за циљ праћење светских трендова и наставак тренда раста грађевинарства у Републици Србији као и његово унапређење, односно да је у питању јавни интерес чиме би се омогућило привођење грађевинског земљишта намени изградњом објеката у складу са планским документима, није имало у виду значење појма јавног интереса у конкретном случају.

Наиме, слобода законодавца да утврди постојање јавног интереса за поклањање  грађевинског земљишта наведеним категоријама лица предложеним Нацртом измена и допуна закона, не значи да држава на основу слободне процене може предложити закон по сопственом нахођењу, којим би произвољно прописала укидање накнаде за конверзију права коришћења у право својине, већ да је законодавац ограничен Уставом, односно уставним принципима на којима се темељи правни поредак.

Ово из разлога што јавни интерес за прописивање укидања накнаде за конверзију, мора бити заснован на објективном и разумном основу, односно објективним показатељима на основу којих је законодавац проценио да ситуација у којој се налазе приватизована привредна друштва и купци имовине или дела имовине у поступцима приватизације, стечаја или извршења, захтева и чини оправданим погодности овим лицима у виду стицања права својине на грађевинском земљишту без накнаде, односно поклањањем права својине на грађевинском земљишту[8].

Супротно исказаном мишљењу Министарства према којем се јавни интерес остварује укидањем накнаде за конверзију, Савет је мишљења да се јавни интерес  остварује чињеницом да се управо накнадом за конверзију остварују циљеви засновани на јавном интересу који се састоји у новчаним средствима прибављеним конверзијом, односно наменским средствима која су законом одређена.

Укидање накнаде за конверзију права коришћења у право својине директно би довело до смањења новчаних средстава која су наменски одређена за давање обештећења у виду државних обвезница Републике Србије у новцу бившим власницима одузете имовине, односно корисницима реституције, што би као што је већ речено, довело до повећања дуга државе по овом основу према корисницима реституције.

Поред тога, треба имати у виду и вредност грађевинског земљишта које би предложеним Нацртом било поклоњено наведеним категоријама лица и у складу са тим ценити оправданост и сврсисходност постојања јавног интереса о укидању накнаде за конверзију. Тако примера ради, уколико би дошло до приватизације Београдског сајма која се најављује, (који се простире на 11 хектара градског грађевинског земљишта, не рачунајући преосталих 11 хектара зелене површине), будући купац компаније Београдски сајам доо куповином кроз приватизацију друштвеног, односно државног капитала постао би власник само тог капитала, а не и грађевинског земљишта на којем се простире Београдски сајам, чију би конверзију у право својине морао да плати.        

Уколико би Нацрт предложеног закона, постао законски текст, односно уколико би се укинула накнада за конвезију, будући власник Београдског сајма би без иједног уложеног динара постао власник и градског грађевинског земљишта на којем се налази Београдски сајам, чија би вредност била више десетина пута већа од вредности купљеног капитала приватизованог субјекта, имајући у виду вредност градског грађевинског земљишта у Београду.

Савет такође подсећа и на до данас нерешено  питање  24 спорне приватизације о којима је Савет донео своје Извештаје, који су са доказима о коруптивним  радњама прослеђени надлежном тужилаштву, као и на многе друге случајеве спорних приватизација у Републици Србији, где уместо да се лица која су стекла капитал кроз противправну приватизацију процесуирају, предложеним Нацртом закона се de facto аболирају и уместо одузимања противправно стечене имовине  награђују од стране државе омогућавањем да бесплатно постану власници још већег капитала у виду градског грађевинског земљишта.

Не постоји таква грађевинска индустрија, нити њен тренд раста, којим Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре предложеном одредбом Нацрта закона, може оправдати  укидање накнаде за конверзију, нити такав јавни интерес којим  би се могао оправдати и  надоместити  губитак  од више десетина милијади евра за 5.000 локација, односно 15 милиона м² грађевинског земљишта у каси буџета Републике Србије, које би било  поклоњено наведеним привилегованим категоријама лица, уколико би се укинула накнада за конверзију  за претварање права коришћења у право својине на градском грађевинском земљишту.                                             

Уместо предложене противуставне одредбе Нацрта закона о укидању накнаде за конверзију, Савет сматра да би интенција Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, требала да буде да новим законским решењима поспеши наплату накнаде за конверзију права коришћења у право својине за наведене категорије лица и тиме и на такав начин оствари јавни интерес, а не да такву накнаду укида.  

Имајући у виду све напред наведено Савет за борбу против корупције Владе Републике Србије је мишљења да је одредба предложеног Нацрта закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи која се односи на укидање накнаде за претварање права коришћења у право својине за привредна друштва и друга правна лица која су приватизована на основу закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак као и њихове правне следбенике, као таква  противна јавном интересу и Уставу Републике Србије о чему се Уставни суд већ изјаснио и заузео свој јасан став. 

Међутим, и поред чињенице што је спорна одредба Нацрта закона о укидању накнаде за конверзију противуставна и противна јавном интересу, Влада Републике Србије је на седници одржаној 04. 05. 2023. године, прихватила  спорни Нацрт закона, којом приликом је усвојен Предлог Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи са спорном одредбом којом се укида накнада за конверзију права коришћења у правно својине на грађевинском земљишту.                                                                                                У образложењу Предлога Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, које је објављено на сајту Владе Републике Србије 04.05.2023. године, наведено је да се њиме „убрзавају процедуре за издавање грађевинских дозвола, укидају препреке, као што је конверзија уз накнаду и омогућава да процес издавања дозвола буде транспарентнији и у циљу веће заштите грађана и оних који граде“.[9]

Влада Републике Србије је приликом усвајања наведеног Предлога закона знала или морала знати да је спорна одредба којом се укида накнада за конвезију за привилеговане категорије лица, противна јавном интересу и да је Уставни суд Републике Србије стицање права својине на грађевинском земљишту без накнаде за привилеговне категорије лица, својом Одлуком већ прогласио неуставним и противправним начином стицања права својине на грађевинском земљишту.                                                                                                       

Уколико Влада Републике Србије није била упозната са овом чињеницом, Савет за борбу против корупције је овим мишљењем упознаје и позива да Одлуку о Предлогу Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи од 04.05.2023 године стави ван снаге. 

Уколико Влада Републике Србије Одлуку о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи од 04.05.2023. године не поништи, односно не стави ван снаге, те предложи Народној Скупштини Републике Србије усвајање измене закона са одредбом којом се укида накнада за конверзију за претварање права коришћења у право својине за наведене категорије лица, те уколико би након тога дошло до усвајања спорног закона од стране Народне Скупштине Републике Србије, упркос чињеници што је таква одредба противуставна и противна јавном интересу, Савет је у обавези да кроз ово мишљење као документу који ће бити јавно објављен, благовремено упозори сва привредна друштва и друга правна лица која су приватизована на основу закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак као и њихове правне следбенике, да би њихово стицање права својине на грађевинском земљишту без накнаде било противправно и као такво неодрживо.

У складу са наведеним мишљењем као јавним документом, Савет напомиње да се поменута правна лица неће моћи позивати на савесност приликом стицања права својине на грађевинском земљишту без накнаде, с обзиром да су благовремено знали или морали знати да је спорна одредба о укидању накнаде за конверзију неуставна, те да је следствено томе и њихово стицање права својине на грађевинском земљишту без накнаде противправно и да као такво неће моћи да опстане, као и да ће накнаду за стицање права својине на грађевинском земљишту у сваком случају бити у обавези да надокнаде.

 

Савет за борбу против корупције