САВЕТ: ИЗВЕШТАЈ О „ТАНЈУГУ“ ЈЕ ТАЧАН, ПРЕЦИЗАН И БАЗИРАН НА ЧИЊЕНИЦАМА КОЈЕ ПРОИСТИЧУ ИЗ ЈАВНО ДОСТУПНИХ ДОКУМЕНАТА ЗВАНИЧНИХ ИНСТИТУЦИЈА СРБИЈЕ НАВЕДЕНИХ У ИЗВЕШТАЈУ

Савет се по ко зна који пут сусреће са чињеницом да када на свом сајту објави Извештај у коме су изнете тачне информације, које се не допадају субјектима који су обрађени кроз тему Извештаја, да ти исти субјекти омаловажавају рад Савета, тврдећи да су Извештаји нетачни,  непрофесионални, политички пребојени и  да урушавају углед Савета.

Савет жели да напомене да за писање својих извештаја искључиво користи документацију коју добија од званичних државних органа, у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја и да те документе цитира у својим Извештајима тако да се лако могу проверити.

Колико су тако добијени документи и подаци веродостојни, Савет нити може нити има надлежност да проверава.

У Извештају о новинској агенцији „Taнјуг“, Савет је податке добио од Републичке дирекције за имовину и у свом Извештају хронолошки је приказао поступање Дирекције, односно Владе Републике Србије, наводећи бројеве закључака Владе, по којима је Влада задужила Републичку дирекцију за имовину да их спроводи  и у случају новинске агенције „Taнјуг“.

Наводи друштва „Тачно“ да Савет у свом Извештају тврди да је имовина „Taнјуга“ продата том друштву, да то друштво располаже са имовином „Taнјуга“ и да као такви нису тачни су злонамерни и имају за циљ да се утврђене чињенице у Извештају Савета компромитују и унесе сумња у веродостојност самог Извештаја. Вероватно по принципу ако „прође-прође“ и ко још пажљиво чита извештаје Савета, како и сами наводе, а све у намери да пред јавношћу прикрију своје привилегије.

Савет је у Извештају јасно навео, на основу документације Дирекције за имовину, да постоје два уговора између Дирекције и друштва „Тачно“ и то:

1. Уговор о уступању на коришћење других имовинских права (жигова) и
2. Уговор о закупу пословне зграде и опреме у њој , коју је користио „Taнјуг“, а која је сада у власништву Дирекције за имовину, односно Републике Србије.

Нигде у Извештају, Савет није навео да је продата зграда „Taнјуга“ на Обилићевом венцу друштву „Тачно“, већ да исту „Тачно“ користи по уговору о закупу за период од десет година тј. за исти период за који су му и продата или ако желите, уступљена права коришћења жигова. Шта значи “уступљена“ права коришћења на десет година по одређеној  купопродајној цени већ продају тих права у уговореном периоду купцу „Тачно“.

Каква ће бити судбина тих жигова након десет година коришћења остаје да се види и да ли ће их држава поново уступити или продати друштву „Тачно“ и по којој цени, за тако дуг период, нико не може предвидети , па ни Савет. Битно је да сада жигове и бренд најпрепознатљивије новинске агенције у региону користи друштво „Тачно“ изнајмљујући објекат и опрему коју је користила државна агенција „Taнјуг“, по изузетно повољним условима уговореним слободном погодбом.

У конкретном случају  имамо уговор  који носи назив Уговор о уступању искоришћавања других имовинских права, дакле теретан уговор на основу кога уговорне стране уговарају накнаду за искоришћавање и располагање  имовинским правима.

Тако, према појединим одредбама из  самог уговора можемо доћи до закључка да су уговорне стране у ствари имале за циљ закључење уговора о купопродаји, којег нису тако назвале иако из саме садржине појединих одредби долазимо до закључка да се  друштво „Тачно“ као уговорна страна назива купац,  да поред права искоришћавања  има и право располагања, као и да примања од продаје непокретности у државној својини, уплати на рачун буџета Републике Србије.

Тако се у чл.1 тач.5 предметног уговора између осталог истиче, да се накнада утврђује поред искоришћавања и за даље располагање четири жига  и ауторских права запослених. Наиме, право располагања представља право да се стварју располаже, поред коришћења, што представља овлашћење које има само власник али не и корисник једне ствари.

Такође, у чл.1 тач.10 предметног уговора се наводи да је Закључком Владе Републике Србије, бр.464-10397/19 од 17.10.2019.године прописана обавеза за Републичку  дирекцију за имовину РС, да у тексту огласа о уступању искоришћавања других имовинских права  стоји „унети обавезу купца да преузме лица запослена у Taнјугу“, дакле не имаоца права искоришћавања, већ купца имовинских права, што јасно указује на чињеницу да је у питању уговор о куповини. На крају,  чл. 3 предметног уговора прописано је да се корисник обавезује да уплати обавезу на рачун буџета РС – примања од продаје непокретности у државној својини, што треба даље разјаснити.

Уједно, када је у питању преузимање радника, таква обавеза се углавном  јавља код уговора  о куповини или  ретко неког другог  уговора као нпр. Уговора  о закупу али у конкретном случају преузимање запослених нема никакве везе са названим правом о уступању искоришћавања других имовинских права јер преузимање запослених није имовинско право.                         

Остаје нејасно како се пет пута демантује нешто што није ни речено? Савет у свом извештају није навео „да је фирма „Тачно“ купила, преузела права на имовину некадашње агенције „Taнјуг“.

Као што се може видети из документације, одмах после потписивања уговора о уступању на коришћење других имовинских права (жигови и ауторска права запослених), потписан је уговор о закупу пословног простора и комплетне опреме и покретних ствари, које се налазе у пословном простору које су користили запослени „Taнјуга“. Цена закупа простора и опреме утврђена је слободном погодбом. Тако за закуп пословног простора од 1359,44 метара квадратних купац „Тачно“ д.о.о. плаћа 786 динара по метру квадратном, што за наведену површину износи 1.086.519,84 динара или око 9.000,00 евра. Примера ради, наводимо да град Београд за коришћење простора за предшколске установе из градског буџета плаћа приватним компанијама на локацијама попут Раковице и Земуна 1395,00 и 1741,11 динара по метру квадратном.

Цена закупа опреме и покретних ствари које су у државном власништву, а које је користила агенција „Taнјуг“, такође је утврђена слободном погодбом, па друштво „Тачно“ за закуп покретних ствари и опреме којих је 851 на списку достављеном Савету,  плаћа месечно 2.414,65 евра.

Колико ће од те опреме и покретних ствари у десетогодишњем периоду закупа бити отписано и да ли је био већи државни интерес да су одмах продате, велика је непознаница јер је очито да такве анализе нису рађене.

Савет никада није у Извештају навео да имовина „Taнјуга“  у другим Републикама има било какве везе са друштвом „Тачно“. Разумљиво је да Савет исказује интерес за имовину Републике Србије у другим државама јер то је имовина грађана Србије и том имовином треба да се газдује у интересу грађана Србије. У том смислу Дирекција се обратила надлежним државним органима ради предузимања мера и радњи из делокруга и надлежности прописаних позитивним прописима Републике Србије. Савет ће пратити даље поступање државних органа у циљу заштите имовине грађана у другим државама.

Савет никада није у Извештају навео да 205 уметничких слика у власништву агенције „Taнјуг“  има било какве везе са друштвом „Тачно“. Неспорна је чињеница да је то имовина Републике Србије али је спорна и нејасна њена даља судбина. Савет не види ништа „чудно“ у томе што се интересује за судбину ових 205 слика. Поред тога, актом број 46-387/2020-03 од 10. марта 2021. године, Дирекција се обратила Управи за заједничке послове републичких органа, обавештавајући о постојању 205 уметничких дела, која су смештена у објекту у Београду, Обилићев венац бр. 2, сходно одредбама Уредбе о Управи за заједничке послове републичких органа. Управа, актом број 631-00-9/2021-05 од 17. марта 2021. године, обавестила да ће након прегледа и сачињеног записника о примопредаји, уметничка дела бити пребачена у депо за уметничка дела који се налази у Палати Србија. Савет забрињава чињеница да Градска управа града Београда - Секретаријат за јавне приходе, поседује регистровано законско заложно право на збирку покретних ствари - 205 уметничких дела, као средство обезбеђења одложеног плаћања пореза од 2017. године „Taнјуга“, као и да дуг по наведеном споразуму о плаћању пореза није измирен до дана састављања тог дописа 2021. године. Опет се поставља питање чему деманти нечега што није ни речено? Да ли се на тај начин жели релативизовати или замаглити оно шта је речено и шта је битно.

Савет верује да би грађане више интересовало следеће:

1. Истеком рока за приватизацију медија (31.10.2015.године) престаје да важи Закон о јавном  предузећу новинске агенције „Tанјуг“ („Сл. лист СРЈ“ бр.11/95 и „Сл. гласник“ РС 83/2014 - др. закони), као и финансирање из државног буџета. Зашто агенција „Taнјуг“ није угашена и шта је од тада радила? По ком основу је агенција „Taнјуг“ и даље стално била позивана да извештава о активностима државних функционера и институција?
2. Доношењем Одлуке о правним последицама престанка Јавног предузећа новинске агенције „Taнјуг“ објављене 3.11.2015. године у „Службеном гласнику“ Републике решен  је проблем архивске грађе као и исплата отпремнина у износу од 56.058.400,00 динара за 152 лица из средстава која су предвиђена Законом о буџету за 2015. годину.
3. Да ли је одмах након тога требало ангажовати лица по разним уговорима за исте послове? Каква је судбина преузетих кадрова који имају привремене уговоре о раду?
4. Како је агенција „Taнјуг“ брисана из АПР-а а да није измирила дуговања према повериоцима и како ће се решити та дуговања?

Друштво „Тачно“ није демантовало Савет да од надлежних државних органа преко „Taнјуга“  добија значајна финансијска средства, за разлику од других новинских агенција, односно медија у Србији, па Савет са правом изражава сумњу шта то баш њих препоручује у медијској утакмици и колико би та успешност била могућа да не промовишу државне органе.

Савет сматра да је овакав напад на Савет од стране друштва „Тачно“ беспредметан и управо из страха да не остане без изузетно великих средстава, не само када је у питању „Taнјуг“, већ и других бројних локалних медија у којима већински власник има власништво.

Друштво „Тачно“ немајући аргументе којима може да оспори чињенице изнете у Извештају Савета прибегава наивним увредама, типа да Савет користи термин „озбиљна медијска империја“ као да постоји “неозбиљна“. Јасно је да се ради о жаргонској (колоквијалној) речи када се користи придев „озбиљан“ у овом случају, имајући у виду колико је локалних медија у власништву већинског власника друштва „Тачно“. Неспорно је и то да су неки од власника и уредници и водитељи, па да се након агенције „Taнјуг“ веома брзо појавила и телевизија „Taнјуг“, што све скупа оправдава констатацију Савета да је посреди „озбиљна медијска империја“. „Медијску империју“ не дефинише имовина већ могућност достизања велике јавности и остваривање утицаја на конзументе медијских производа.

Савет жели још једном да напомене, да је урадио неколико извештаја о медијима, залажући се за објективно независно медијско извештавање и са тим у вези давао бројне препоруке Влади Републике Србије. Никада Савет ни један извештај није урадио под било чијим политичким притиском нити ће га икада урадити, већ се искључиво бавио темама са коруптивним потенцијалом, ма колико се оне допадале некој политичкој опцији, било да је на власти или опозицији. У свом извештају „Извештај о могућем утицају институција јавног сектора на медије кроз плаћања услуга оглашавања и маркетинга“ објављеног 24.12.2015. Савет, јасно и документовано указује на механизме коришћења јавних средстава за промоцију политичара и политичких опција у приватним медијима на свим нивоима. Агенција „Taнјуг“ је пре трансакције била фаворизована државна новинарска агенција.

Савет се не бави политиком и политичким опцијама већ питањима потенцијалне системске корупције, што јасно проистиче из његових активности и извештаја. Свако ко има намеру да се озбиљно бави борбом против корупције уочава да Савет, иако у знатно смањеном саставу, у својим извештајима обрађује теме од ширег друштвеног значаја и даје препоруке како да се уочени проблеми превазиђу. Савет није „заборављен“ нити „успаван“ али како сви релевантни чиниоци у друштву немају исти интерес за све Извештаје и рад Савета, његова експозиција у медијима је ограничена. Савет верује да је без независних, високо професионалних и објективних медија тешко успоставити владавину права и одбранити принцип једнакости грађана.

Савет високо цени своју самосталност и није подложан утицајима. Извештаји Савета видљиви су на сајту Савета.

Савет за борбу против корупције