Савет за борбу против корупције је током свог рада обрадио више стотина представки које се односе на неправилности у процесу приватизације, о чему је Влади Републике Србије поднето преко четрдесет извештаја током протеклих десет година.

У свим досадашњим Извештајима о спорним приватизацијама које је Савет упутио Влади истицано је следеће:

- да недореченост приватизационих прописа омогућава незаконитост и корупцију;

- да постоји спрега државних службеника који спроводе поступак приватизације и утицајних појединаца из политике и бизниса;

- неограничена права директора Агенције да диспозитивно одлучује о реструктурирању, методу, начину, условима, времену приватизације, као и да контролише извршење уговора, тако што се појединим купцима друштвеног капитала даје могућност да у накнадним роковима измирују обавезе из купопродајног уговора;

- непостојање адекватне контроле како за извршење уговора, тако и за директора Агенције, који је имао изузетну моћ у поступку приватизације, без икаквих јасних одговорности;

- могућност Агенције да бира консултантске куће, што се у великом броју приватизација показало да се ради о истим консултантским кућама, најчешће одабраним уз сагласност купца, имајући у виду да су потврде о извршењу инвестиционих обавеза купца даване без адекватних доказа да су инвестиционе обавезе стварно измирене;

- није дефинисано шта је стратешки партнер, ко то оцењује, која су мерила да се неко прогласи стратешким партнером;

- вршена је непотпуна процена имовине, некретнина, залиха робе, као и имовине у другим републикама;

- приватизацијом пољопривредних предузећа и комбината није решен статус својине над земљиштем, већ су купци куповином предузећа у Катастру непокретности мењали статус својине над земљиштем тих комбината из друштвеног и задружног, у приватно, само на основу купопродајног уговора, што је супротно закону;

- Агенција приликом приватизације предузећа није вршила свој основни задатак, да субјектима приватизације нађе доброг власника, који ће одржати континуитет производње и бар задржати број запослених;

- Агенција није контролисала делатност купца, порекло новца којим се предузећа купују, нити је утврђивала бонитет купца, што је створило проблеме у приватизацији привредних субјеката у Србији;

- након закључења основног уговора о купопродаји Агенција је дискреционо одлучивала којим купцима ће анексима мењати одредбе основног уговора, пре свега у делу инвестиционог улагања, стављајући тако у привилегован положај купце друштвеног капитала субјекта приватизације, у односу на друге понуђаче;

- продужењем рокова за испуњење уговорних обавеза купца, Агенција је раскидала купопродајни уговор тек кад су приватизована предузећа презадужена са девастираном имовином одлазила  у стечај;

- након изнетог капитала, односно имовине од стране купца уз помоћ Агенције, уништена приватизована предузећа, раскидом купопродајног уговора враћена су држави, мали акционари су остали без акција и запослени без својих радних места;

- нарушено је поверење инвеститора у правни систем Републике Србије, па многа предузећа која су у реструктурирању и она код којих је раскинут уговор о приватизацији тешко могу наћи купца или стратешког партнера;

- због свега наведеног поднете су бројне кривичне пријаве и тужбе од стране бивших радника и малих акционара. Ти процеси још увек нису решени па за многе постоји могућност застаревања.

На основу напред изнетог евидентно је да држава није на адекватан начин реаговала на уочене проблеме који прате процес приватизације.

Савет је указивао на проблематичан нормативни оквир и недостатак системске промене, на недоречености, контрадикторности и нелогичности у прописима које омогућавају корупцију. На основу свега наведеног, Савет даје  препоруке Влади да задужи надлежне институције које ће :

- предузети законом предвиђене мере за откривање дела и извршилаца кривичних дела, и за њихово процесуирање у складу са законом;

- испитати постојање саучесништва између одговорних лица испред продавца друштвеног капитала, одговорних лица у субјекту приватизације са купцаима субјеката приватизације, или постојање неког другог кривичног дела;

- предузети законом предвиђене мере за одузимање имовинске користи (члан 92 став 3 Кривичног законика);

- уложити максималан напор да надлежне институције (полиција и тужилаштво) дају приоритет у раду за сваки предмет који се тиче спорних приватизација, а коме прети застарелост, како починиоци кривичних дела не би избегли одговарајуће санкције;

- онемогућити политички и сваки други вид притисака на рад судова и тужилаштва, како би се сви поступци спроводили брже и ефикасније;

- успоставити већу координација рада Пореске управе, Управе за спречавање прања новца, тужилаштва, полиције и других надлежних институција у вези одузимања незаконито стечене имовине;

- омогућити надлежним органима (полиција и тужилаштво) услове да поступају по извештајима Савета не само по основу „24 спорне приватизације“ већ и свим осталим који су им прослеђени на поступање;

• у поступку измена и допуна Закона о приватизацији сузити дискрециона овлашћења, попунити правне празнине и утврдити јасне критеријуме који се односе на:
• дужину накнадних рокова за испуњење преузетих обавеза који се остављају купцима субјеката приватизације (чл.40. ст. 2.),
• наплату банкарских гаранција и уговорних казни несавесним купцима,
• одступање и измене инвестиционог програма,
• закључење анекса уговора са купцима субјеката приватизације и стратешким партнерима.

Напред наведене неправилности Савет је уочио обрађујући приватизацију бројних привредних субјеката кроз представке које су Савету упутили представници синдиката, запослених радника и мали акционари. Савету је документација достављана за следеће привредне субјекте: „Зобнатица“ а.д., „Застава Пес“ Сурдулица, „Беопетрол“ Београд, „Крушик акумулатори“ Ваљево, „Стрела Шумадија“ Аранђеловац, „ХТП Фонтана“ Врњачка Бања, „Бродоградилиште“ Београд, „Бродоградилиште“ Кладово, „Холдинг Комграп“ а.д. Београд, „Венчац“ Аранђеловац, „Минел Елво“ Београд, Фабрика шећера Врбас и Ковачица, „Србијатекс“ Београд, „Дуга“ индустрија боја и лакова Београд, „Минел трансформатори“ Рипањ, „Рубин“ Крушевац, као и за пољопривредне комбинате Ратково, Фекетић, Змајево итд. 

Савет за борбу против корупције у прилогу овог извештаја, обрађује приватизацију „Индустрије прецизне механике“, предузећа „БД Агро“ Добановци и ДП „Трајал Корпорација“ Крушевац.

Извештај о незаконитом спровођењу приватизација можете преузети овде. 

Републичко јавно тужилаштво обавестило је Савет за борбу против корупције 29. маја 2015. године да је Извештај о незаконитом спровођењу приватизација достављен на надлежност Тужилаштву за организовани криминал.