Савет за борбу против корупције доставио је 27. априла 2015. године Влади Републике Србије и Министарству рударства и енергетике Извештај о набавци ИТ и мерне инфраструктуре уређаја и инсталација. Извештај је урађен на основу представке грађана у којој је истакнуто да је ЈП Електропривреда Србије (ЕПС), расписивањем тендера за набавку ИТ и мерне инфраструктуре уређаја и инсталација, односно постављеним тендерским условима, ограничила конкуренцију и онемогућила учешће домаћим произвођачима.

Савет за борбу против корупције се обатио Електропривреди Србије, а из одговора ЕПС-а од 02. фебруара 2015. године Савет је у Извештају издвојио следеће чињенице:
- предметна набавка се финансира из кредита Европске инвестиционе банке (ЕИБ) и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у укупном износу од 80 милиона евра и на исту се не примењује Закон о јавним набавкама,
- стране банке инсистирају на регуларно спроведеној тендерској процедури и остављају наручиоцу, ЕПС-у, да одреди шта купује и под којим условима.

Савет је у Извештају указао да су нетачни наводи ЕПС-а да ЕБРД у поступку појашњења (Clarification), које ЕПС издаје у оквиру тендерске процедуре, диктира услове тендера. Да би проверио наводе ЕПС-а, Савет је контактирао представнике ЕИБ и ЕБРД. Из ЕИБ-а су одговорили да Банке-кредитори врше верификацију тендерских услова које је одредио ЕПС. У одговору ЕБРД Савету наведено је да је тендерску процедуру спровео ЕПС у складу са правилима ЕБРД, а да је на клијенту да одреди услове тендера, које ЕБРД може да ревидира или да их прихвати.

ЕПС је дефинисао више квалификаторних услова у тендерској документацији који битно ограничавају конкуренцију и концентришу набавку на једног испоручиоца:
- финансијски услов за учествовање на тендеру је износ од 75 милиона евра годишњег прихода последњих пет година за понуђача и 15 милиона евра за члана конзорцијума. При томе, понуђач може да оствари тражени приход не од продаје робе која се набавља него од других роба (Clarification 5, питање 65, питање 66);
- понуђач мора да има референце од 45 милиона евра на једном пројекту (Clarification 5, питање 63, питање 64);
- референца од 45 милиона треба да буде на територији Европе, чиме је ЕПС искључио фирме које имају референце у Америци, Азији, Аустралији (Clarification 5, питање 20);
- ограничен је и број различитих произвођача бројила која се нуде јер је ЕПС одбио да дефинише DLMS profil smart бројила тако да свако бројило, које задовољава задати профил може да се угради у систем и да га софтвер система види и користи као исти објекат, без обзира ко је произвођач бројила (Clarification 8, питање 31, питање 37);
- тражен је један тип рутера;
- коришћени су технички захтеви за ограничење конкуренције (Clarification 3, питање 13), дефинисањем G3 PLC комуникације као обавезне, што је противно одредбама Студије изводљивости (страна 35/182) и Техничке спецификације V3;
- ЕПС набавља опрему за својих пет технолошких целина, не делећи набавку у пет лотова већ целокупну набавку чини један лот, чиме се ограничава конкуренција понуђача и повећава ризик за неуспех smart meter пројекта, обзиром да је технологија нова и непроверена (Clarification 5, питање 68);
- ЕПС је одредио да се после отварања понуда врши техничка пост-квалификација понуђача у поступку у коме понуђач подноси предлог за испитивање, кога комисија ЕПС-а одобрава и оцењује успешност спровођења испитивања, стварајући ЕПС-у могућност да волунтаристички оцењује отворене понуде (страна 168, страна 178 Тендерске документације Volumen II).

Поред квалификационих критеријума које је ЕПС одредио и сам концепт набавке, на основу кога је урађена Студија изводљивости, има битне недостатке који се директно одражавају на техничку оправданост решења и економску исплативост. Савет још једном напомиње да је у самој Студији изводљивости истакнуто да је набавка бројила економски исплатива, али да је набавка комуникационе инфраструктуре у овом тренутку веома ризична, јер се технологија за комуникациону инфраструктуру налази у интензивном развоју и да постоје неуспешни smart metering пројекти широм Европе.

Због свега наведеног, Савет за борбу против корупције је закључио да је ЕПС квалификаторним критеријумима онемогућио домаћа предузећа да буду понуђачи, самостално или у конзорцијуму, што је противно интересима друштва и принципима ЕБРД банке. Дакле, не само да се не фаворизује домаћа привреда него се онемогућава њено учествовање на тендеру.

Савет за борбу против корупције позива надлежне да преиспитају да ли је ЕПС дефинишући критеријуме за тендер вредан 60 милиона евра омогућио страним понуђачима да победе на тендеру, елиминишући домаће произвођаче, а затим и да у будућности одраде замену три милиона бројила за 700 милиона евра. 

Извештај о набавци ИТ и мерне инфраструктуре уређаја и инсталација можете преузети овде.