Савет за борбу против корупције доставио је Влади Републике Србије Извештај о реформи правосуђа 17. априла 2014. године. Извештај се бави анализом стања у српском правосуђу, притисцима на судије и тужиоце, непостојањем независности судова и самосталности тужилаштва, мешањем извршне власти у рад правосудних институција, неправилностима у раду Високог савета судства, Државног већа тужилаца, неадекватном увођењу институције Правосудне академије и другим спорним деловима реформе правосуђа. Извештај се односи на период од израде првог извештаја (април 2012. године) до данас.

Независност судова и судија, и самосталност тужилаштава и тужилаца су само декларативне. У току претходне две године у односу на независност правосуђа стање је погоршано јер су уочена већа мешања извршне власти у рад правосудних институција. Носиоци правосудних функција немају гаранције против спољних притисака од извршне и законодавне власти, као ни против унутрашњих притисака од стране председника судова, јавних тужилаца и странака.

Спорни су састав и начин избор чланова Високог савета судства и Државног већа тужилаца, неблаговремен избор председника судова и рад судија и тужилаца у Министарству правде и државне управе.

У извештају је указано и на погоршано материјално стање правосуђа што је последица непребацивања свих финансијских надлежности правосудне управе на Високи савет судства и Државно веће тужилаца. Након враћања неизабраних судија и тужилаца у првој реформи евидентан је недостатак смештајног капацитета. Велики проблем су и ниске зараде запослених у правосуђу, посебно када је реч о државним службеницима.

Правосудна академија још увек није одговорила својим задацима. Направљене су веома озбиљне грешке у односу на квалитет почетне обуке. Пре обуке нису донета одговарајућа подзаконска акта којима је требало регулисати питање мерила и критеријума за избор ментора, чланова Комисија, предавача и осталих лица овлашћених за рад са полазницима почетне обуке, због чега постоји велика сумња у квалитет извршене обуке. Прве генерације полазника Правосудне академије су и поред оваквих пропуста приоритетно бирани за судије и тужиоце, и то на основу законских одредби за које је Уставни суд утврдио да су неуставне.

Високи савет судства и Државно веће тужилаца нису ваљано спровели реизбор нити су благовремено донели правилнике на основу којих се може квалитетно оценити рад судија и тужилаца, нису израдили анализу из које се могу увидети грешке, нису показали спремност да штите независност и самосталност судова и судија и самосталност тужилаштва, као и да квалитетно испитају претходни рад носилаца правосудних функција. За ове, али и друге повреде, чланови наведених тела нису одговарали.

Број предмета у раду је увећан у односу на стање пре реформе. Када је реч о старим предметима (предмети где поступак траје дуже од две године) фигурира цифра од преко три милиона предмета. Судије и тужиоци су неравномерно оптерећени у различитим деловима Србије, а најлошија ситуација је у Београду.

Савет је у извештају указао на упадљива одступања судске праксе четири апелациона суда.

Проблеме у правосуђу су пропознали и грађани јер истраживања показују изузетно негативну перцепцију ефикасности и независности правосуђа, што је лошије него у ранијем периоду.

Извештај о реформи правосуђа можете преузети овде.