Извештај Савета за борбу против корупције о приватизацији „Беопетрола“ није заснован на уговорима о зајму, јер Агенција није омогућила Савету да изврши увид у те уговоре.

Савет је тражио од Агенције да достави комплетну документацију у вези приватизације „Беопетрола“ а.д. дана 25.06.2013. године. Захтев за доставу недостављене документације упућен је Агенцији дана 12.09.2013. године међутим, Агенција није поступила по наведеним захтевима.

Тачно је, да је Агенција доставила Савету уговоре о зајму на енглеском језику дана 3.10.2013. године међутим, Савет је  завршио свој Извештај и дана 30.09.2013. године доставио га  Влади, са констатацијом да је Извештај урађен без увида у уговоре о зајму, јер исти нису били доступни Савету (констатација на страни 2 ст. 3 Извештаја).

Савет је Извештај засновао на приватизационом уговору,  анексу уговора и пет извештаја Агенције о извршеној контроли субјекта приватизације (,,Беопетрола“).

Из извештаја Агенције о извршеној контроли од 17.03.2005. године (страна 4 ст. 3) Савет је утврдио да је између купца и продавца закључен  уговор о зајму, ради извршења обавеза по инвестиционом, социјалном и додатном социјалном програму.

Пошто у извештају Агенције није наведен статус страна уговорница (ко је зајмодавац а ко зајмопримац), а наведена је сврха уговора, а то је обезбеђење средстава за извршење инвестиционог и социјалног програма, што су обавезе купца (,,Лукоила“) а не субјекта приватизације (,,Беопетрола“), онда је једино исправан и могућ закључак био да је субјект приватизације дао купцу зајам, да би купац извршио своје обавезе из приватизационог уговора, јер шта ће субјекту приватизације зајам да извршава обавезе купца.

Из чињенице да је купац дао субјекту приватизације средства у виду зајма (није поклонио него је задужио субјекта приватизације); да је субјект приватизације преузео обавезу да из средстава зајма изврши обавезе купца повлачењем средстава из зајма, јасно произилази да су обавезе инвестиционог и социјалног програма пребачене са купца на субјекта приватизације, што није у складу са приватизационим уговором, нити је у складу са сврхом приватизације.

Према томе није битно што је зајам дат од стране купца субјекту приватизације, а не обратно, него је битно из чијих средстава, ко и када је стварно извршио обавезе инвестиционог и социјалног програма.

Из извештаја Агенције произилази да је обавеза купца извршавана из сопствених средстава субјекта приватизације и из средстава које је субјект приватизације прибавио зајмом, што је противно уговору, јер није сврха уговора о приватизацији да субјект сам себе инвестира. Давање зајма субјекту приватизације од стране купца није инвестиционо улагање купца, него  облигациони уговор по коме  субјект приватизације мора да врати износ зајма, односно да коначно сноси трошкове инвестиционог и социјаног програма што је по уговору обавеза купца.

Савет остаје код захтева да Агенција као државна установа која обавља послове од општег интереса одговори јасно на следећа питања:

-  на основу којих прописа и због чега је Агенција прихватила да се обавеза купца по основу инвестиционог, социјалног и додатног социјалног  програма са купца пребаци на субјекта приватизације, односно да ову обавезу извршава субјект приватизације из сопствених средстава;

-  на основу којих чињеница је Агенција констатовала да је купац извршио у целости уговорне обавезе, када је у извештају о контроли констатовано да многе обавезе купца из инвестиционог и социјалног програма нису документовано извршене. (Прихватано је извршење инвестиционих обавеза на основу привремених ситуација, а не на основу коначних фактура);

-  због чега Агенција гаранцијама није обезбедила извршење обавеза купца у целости, јер се само тако штите у потпуности државни интереси;

-  због чега Агенција није активирала и реализовала гаранцију када је у контроли од 17.03.2005. године утврдила да купац није извршио своје обавезе из прве инвестиционе године (од 70 милиона евра, извршено је само 879.172,64 ЕУР);

-  на основу којих мерила се Агенција одлучила да измени уговор продужењем уговорних рокова, толеришући на тај начин уговорну недисциплину;

-  зашто Агенција селективно поступа када се ради о неизвршењу уговора од различитих купаца наиме, негде раскида уговор после остављања само једног накнадног рока за извршење уговора, негде оставља и по пет и више накнадних рокова, а негде толерише неизвршење уговора без икавих последица по купца;

-  због чега се Агенција позива на ревизорске извештаје када је Агенција у својим извештајима навела да постоји несагласност између стања нађеног од стране ревизора (страна 17 и 19 извештаја Агенције од 29.03.2006. године).