
Реаговање на текст обајвљен у дневном листу Ало од 18. фебруара 2013. године
Уреднику листа
Читам „Ало“ и прочитала сам Ваш текст и видела сам моје слике са назнаком „срамно“.
Нећу демантовати ни једну чињеницу јер ми не смета да због тиража изнесете нетачне чињенице, па чак ни основну чињеница да ја заступам Станка Суботића, што није тачано јер фирма „Футура плус“ је фирма у стечају и њом управљају судски стечајни органи од којих сам ангажована за заступање, а не од Станка Суботића.
Полазећи од Вашег текста тражим да јавно обајвите у Вашем листу и одговорите зашто сте употребили термин „срамно“ за мој рад, односно да одговорите на следећа питања:
- да ли је срамно што се више од десет година борим против корупције озбиљним радом, учествујући веома активно у изради извештаја Савета улажући у тај рад све своје знање стечено тридесетогодишњим судијским искуством;
- да ли је срамно радити адвокатски посао, што је моја професија којом остварујем приходе за своју вишечлану породицу;
- да ли је срамно у конкретним предметима залагати се, адвокатским средствима, за примену закона јер у конкретном предмету ја сам се само залагала да радници наплате своја потраживања по основу рада од државе, односно Фонда солидарности у складу са Законом о раду и Законом о стечајном посутпку;
- да ли је срамота када неко сматра да је највећи државни интерес владавина права односно владавина закона што значи да мене не интересује да ли ће применом закона бити оштећен буџет државе јер и држава подлеже примени закона.
На крају желим да Вас питам, иако знам да на то питање нећу добити одговор, ко стоји иза овог текста јер знам да медији често злонамерно утичу на јавно мњење.
Јелисавета Василић, адвокат