Господин Цветковић замера Савету за борбу против корупције да се бавио појединачним случајевима корупције, а не ,,феноменом корупције” у најширем смислу и да тиме није испунио свој задатак. Сигурни смо да господин Цветковић зна да се феноменом корупције, па и системске, са теоријског аспекта баве научно-истраживачки институти и факултети и да су теоријска разматрања о корупцији нашироко описана у многим књигама и научним радовима у земљи и у свету. О корупцији у најширем смислу одржана су и многа саветовања, предавања и трибине. Овакав рад доприноси увећању сазнања о корупцији али, нажалост, не доприноси борби против корупције у земљи где је она широко распрострањена. Влада Србије није од Савета очекивала теоријске расправе већ конкретне предлоге за борбу против корупције. Савет је Влади то и достављао.

Јасно је да упознавање феномена корупције мора започети проучавањем корупције на делу, а корупцију на делу је могуће проучавати само на конкретним случајевима. Нажалост, конкретни случајеви корупције које је Савет проучавао, што је сасвим разумљиво, садрже имена и презимена и због тога рад Савета и објављени извештаји нису добродошли и многима сметају. Савет никада није полазио од појединаца и њихових политичких убеђења већ од потенцијалне коруптивне радње које су производиле велику штету за грађане Србије, што је неминовно на крају идентификовало и саме актере. Оваквим својим радом Савет није могао бити ни добродошао, нити популаран међу актерима коруптивних радњи. Извештаји Савета често са препорукама како да се реши настало стање увек су прво достављани Влади. Кључно питање није зашто је Савет писао извештаје већ зашто је Влада игнорисала те извештаје. Разумљиво је, и крајње одговорно да се са извештајима упозна јавност. Исто тако је сасвим разумљиво да у одсуству било какве реакције на извештај Савета о штетном поступању, а у циљу заштите интереса грађана, предузима законом дозвољене мере. Циљ Савета је био да корупција у Србији не буде предмет теоријских разматрања већ да се конкретним радњама заштите интереси грађана.

Савет је увек веровао да је добра пракса да предочи своје примедбе и предлоге на нацрте закона и то је одговорно и радио. Нажалост, неко је донео одлуку да се Савету већ дуже време не достављају нацрти закона. Протеклих година више пута смо се обраћали званичницима и Министарству правде, али без успеха. Савет и даље верује да квалитетни, конкретни и јасни закони имају огроман допринос у борби против корупције и спреман је да доприноси усавршавању нацрта закона који су значајни за борбу против корупције.

Није јасно како господин Цветковић, било коју корупцију, види без корумпираних појединаца. Системску корупцију чине коруптивни прописи који дају неограничену моћ повезаним појединцима (политичарима, директорима, тајкунима) да без икаквих правила и мерила себи или другима прибављају енормну имовину или неку другу корист. Пример системске корупција је када Закон о приватизацији својим коруптивним одредбама даје неограничену моћ директорима Агенције за приватизацију, које постављају партије на власти повезане са тајкунима, да без икаквих мерила и без икакве спољне контроле одлучују селективно о моменту приватизације, о методу приватизације, о реструктурирању, о консултантима, о контролама извршења уговора, о избору заступника у међународним арбитражним поступцима итд.

Савет је предложио измене Закона о приватизацији јер је било очигледно да се ради о коруптивном пропису, који ће омогућити да се обогате лица блиска власти, али се неће постићи циљ да се променом облика својине допринесе побољшању рада привредних друштава, континуитету привредне делатности, већем инвестирању и запошљавању. Ни једну предложену примедбу Влада није прихватила иако је након датих примедби било много измена овог закона.

Савет је ставио примедбе на сет правосудних закона јер је било јасно да исти не садрже одредбе о реформи правосуђа којом би се обезбедила независност судства, самосталност тужилаштва и владавина права. Није било јасно ни како се повећава ефикасност судова новом мрежом судова.

Савет је дао примедбе на конверзију по Закону о планирању и изградњи као и на Закон о подстицању грађевинске индустрије у условима економске кризе, чак је и одржао неколико састанака са тадашњим Министром, али ни једна примедба Савета није прихваћена.

Савет је дао коментаре и предлоге за измену још дванаест закона. О којим законима се ради види се на сајту Савета, који очигледно господина Цветковића није интересовао.

Савет није радио на основу ,,сумњи”. У Савету се, напротив радило на основу анализе прописа и примене тих прописа у пракси, да је Савет нажалост био у праву види се из чињеница да приватизације нису успеле, правосудна реформа није успела, као ни конверзија права коришћења у право својине.

Верујемо, да би било много боље и корисније да се бивши председник Владе господин Цветковић за време свог мандата мало више заинтересовао за извештаје и предлоге Савета, јер да се упознао са  неким од извештаја и предлога Савета и у склопу својих надлежности предузео одређене кораке, можда наша земља не би била сврстана у земље са највећом корупцијом.

Интересантно је да је бивши Председник Владе размишљао о променама статуса Савета и да није ништа предузео наводно због ,,популарности” Савета не размишљајући да се упозна са радом и извештајима како би видео због чега Савет има такву ,,популарност”. Очито да му није била  интересантна ни чињеница да су Председница Савета и Савет једанаест пута били тужени суду.