АГЕНЦИЈА ЗА ПРИВАТИЗАЦИЈУ

-Владислав Цветковић, директор-

КОПИЈА

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА И ПРИВРЕДЕ

Н/р министра, Млађана Динкића

МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ

Н/р министра, Горана Кнежевића

МИНИСТАРСТВО ГРАЂЕВИНАРСТВА И УРБАНИЗМА

Н/р министра, Велимира Илића

Предмет: Одговор на допис Агенције за приватизацију бр. СА 2111/12-2 од 21. 11. 2012. године

Поштовани,

Савет је написао Извештај о државном и задружном земљишту са намером да укаже на системски проблем у приватизацији субјеката приватизације из области пољопривреде. Овај Извештај није написан због четири приватизације како то наводи Агенција, већ је упозорење да се уговори о приватизацији друштвеног капитала у субјектима приватизације који се баве пољопривредном делатношћу, користе као основ за промену облика државне и задружне својине. У Извештају су обрађени проблеми државног и задружног земљишта у 146 приватизованих субјеката из области пољопривреде према списку Агенције достављеном Савету дописом Ц1-0211-2510/12 од 2. 11. 2012. године, који је у прилогу овог дописа.

Заједничко свим субјектима приватизације из ове области је да су углавном имали у земљишним књигама укњижено „право коришћења“ на пољопривредном земљишту у свим облицима својине (друштвена, државна и задружна), без обзира на облик организовања (комбинати, предузећа или задруге). Због мешања облика својине у субјектима приватизације које подлежу различитим правним режимима (друштена нема титулара и иста подлеже приватизацији од стране Агенције, државна и задружна имају титуларе и приватизују се само по налогу титулара, с тим што је државно пољопривредно земљиште стављено ван промета), Агенција  је била дужна да у поступку приватизације и закључења уговора изричито упозори и напише у уговорима да предмет  приватизације није државна и задружна својина на пољопривредном земљишту.

Пошто то Агенција за приватизацију није јасно навела у уговору, поједини купци су се на основу ових уговора укњижили у Служби за катастар непокретности као власници на пољопривредном земљишту, које је било у власништву државе и задруга.

Агенција за приватизацију погрешно сматра да је продавала друштвени капитал и да није битно која имовина је ушла у тај капитал. Капитал је економска категорија иза које стоји попис и процена целокупне имовине субјекта приватизације (све непокретности, покретне ствари, сва права и потраживања, индустријска својина и удели или акције у другим правним лицима и друга имовина) од које се одузимају обавезе. Управо због тога, Агенција је морала јасно да одреди предмет уговора и да изричито наведе да у поступку приватизације нису државна и задружна својина на  пољопривредном земљишту.

Ту чињеницу потврђује Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у свом допису бр. 320-11-1048/2011-15 од 18. септембра 2012. године којим је упозорило Службу за катастар непокретности Оџаци да  приватизационим уговорима купци нису стекли власништво над државном и задружном својином на пољопривредном земљишту и да због тога нису испуњени услови за промену облика власништва.

Осврт на наводе из дописа Агенције:

1. Тачни су наводи Агенције у ставу 3 на страни 1 да нико на основу приватизационих уговора не може стећи више права него што је имао субјект приватизације, међутим то мора да  се у предмету уговора јасно наведе, а не да долази до оваквих грешака у тумачењу уговора.

2. Погрешни су наводи Агенције у ставу 2 на страни 2 да она није надлежна да изузима делове имовине субјеката приватизације јер се не ради о изузимању имовине него само о јасном одређењу предмета уговора што је основни елемент свих уговора о купопродаји.

3. Није тачан навод у ставу 3 на страни 2, да се процена капитала врши само због оцене понуда учесника у поступку приватизације, напротив процена се врши да би се тачно знало шта чини капитал, односно предмет продаје.

4. Савет неће коментарисати наводе из става 4. и 5., на страни 2 јер исти нису у вези са извештајем Савета.

5. У односу на став 6.,7. и 8. на страни 2 подсећамо Агенцију да је Савет од јула 2012. године тражио од Агенције податке: како је Агенција третирала право коришћења на пољопривредном земљишту у државној и задружној својини; колика је укупна површина пољопривредног земљишта која је била у поседу субјеката приватизације из пољопривредне делатности, власничку стурктуру капитала као и колика купопродајна цена је остварена у приватизацији. Тражене податке од Агенције нисмо добили али то не смета Агенцији да нам приговара да нисмо потпуно утврдили све чињенице. У односу на предмет овог Извештаја утврдили смо све битне чињенице, а то је како је дошло до укњижбе купаца субјеката приватизације на задружној и државној својину иако исте нису биле предмет приватизације.

6. Захваљујемо Агенцији на понуди у ставу 8 на страни 3 да чланове Савета подучи о законским оквирима из области приватизације, међутим, сматрамо да је то непотребно јер Агенција има озбиљнијих послова.

Савет неће ценити укупан рад Агенције већ очекује да Агенција у транспарентном извештају доступном свим грађанима, изнесе резултате приватизација почевши од 2001. године до данас.

Забрињава чињеница, да је према подацима Агенције достављеним Савету, у периоду од 2001. године до данас, од 2284 приватизованих предузећа уговор раскинут са 664 предузећа, а за 1070 предузећа је отворен стечај. Резултат тога је број незапослених у Србији највећи у последњих 20 година.

Кад се узму у обзир сви ови подаци, Агенција треба да образложи разлоге због чега је раскинут толики број уговора, као и због чега је 1070 предузећа у стечају:

-         Да ли је разлог томе неадекватна контрола извршења купопродајних уговора од стране Агенције.

-         Да ли је Агенција тиме што је бројним анексима мењала основни уговор стварала простор за корупцију и омогућила привилегован положај купцима.

-         Да ли је Агенција вршила контролу новца којим је вршена приватизација и да ли је сарађивала са Управом за спречавање прања новца, имајући у виду да су бројне приватизације извршене новцем офшор компанија непознатог власника.

-         Да ли је Агенција вршила контролу континуитета пословања, с обзиром да су бројни купци куповали фирме ради атрактивних некретнина, а не производног програм. 

На сва отворена питања Савет је тражио и тражиће одговор кроз анализу процеса приватизације привредних субјеката.

С поштовањем

ПОТПРЕДСЕДНИК САВЕТА

Проф. др Мирослав Милићевић