То што су Радна група за продају Телекома Србије и Влада, на крају, ипак одустали од продаје тог предузећа, не значи да у поступку за његову продају није било корупције, како то последњих дана највиши представници власти покушавају да представе градјанима Србије. Нетранспарентност и нестручност поступка приватизације, какав је био и поступак продаје Телекома Србије, по правилу, ствара услове за корупцију.

По Закону о приватизацији, свака приватизација, па и приватизација Телекома, мора да буде транспарентна, и свака приватизација која није транспарентна, упућује на постојање корупције. Транспарентност у поступку приватизације значи да јавност, баш као и потенцијални купци, морају да буду потпуно и јасно обавештни о свим условима у поступку приватизације.

Оглас о тендерској продаји Телекома објављен је у дневним новинама. Међутим, у јавном огласу није објављена минимална цена као квалификаторни услов за успешност тендера, иако је Влада Србије у саопштењу за јавност објавила да је донела одлуку о минималној цени као услову продаје. Таква одлука Владе, међутим, није објављена. Али, и уколико је она стварно донета, онда се поставља питање због чега минимална цена Телекома Србије није ушла у текст огласа, како би и јавност и сви потенцијални купци били упознати да у понуди морају да наведу ту минималну цену, као услов за учешће на тендеру. Јавним огласном за продају Телекома у коме нема минималне цене као једног од тендерских услова, јавност и потенцијални купци су доведени у заблуду, јер није било јасно да ли је понуда морала да садржи минимлану цену, као услов за учешће на тендеру, или је понуђена цена могла да буде било која, па да се у надметању, као могућем делу тендера, дође до минималне цене, односно и до могуће веће цене од минималне.

Та веома озбиљна нејасноћа тендера довела је до тога да од већег броја потенцијалних купаца, који су откупили документацију, понуду достави само један потенцијални купац, који је понудио цену нижу од минимума прописаног наведеном одлуком Владе. Због тога се са основом може сумњати да је тај једани понуђач имао информцију да ће се његова понуда разматрати, иако је понуђена цена знатно нижа од минималне.

Прихватајући да уђе у поступак преговора о понуди која није у складу са одлуком Владе о минималној цени, Влада Србије јасно је показала да је била спремна да прода Телеком без надметања у поступку тендера, до кога увек долази када је у тендеру одређена минимална цена, те да је учествовала у објављивању непотпуног огласа ради искључивања конкуренције.

Због тога Савет за борбу против корупције још једном указује да из чињенице да Телеком Србије није продат, никако не може да се закључи да у том поступку није било корупције, већ да су у овом случају, притисак јавности и упозорења стручњака да се продаја Телекома води нетранспарентно и нестручно, дали резултате, због чега је Влада била принуђена да одустане од продаје тог предузећа. Савет, такође, сматра и да би Влада морала да објави колико је грађане Србије коштао неуспели покушај продаје Телекома и ко је одговоран за нестручно вођени поступак, који је нанео штету и том предузећу и Републици Србији.