Савет за борбу против корупције са посебном пажњом прати све активности везане за реформу правосуђа. На самом почетку тог процеса у организацији Савета је 9. децембра 2008. године у Влади Републике Србије одржан округли сто на тему предлога правосудних закона о реформи правосуђа. Савет је и тада указао да је у Србији неопходна реформа правосуђа, али да кашњење у њеном спровођењу не може бити оправдање за усвајање закона којима се повређују права предвиђена Уставом и европским стандардима и угрожава независност судства.

Приказани резултати рада судија, који су напредовали у више судове, осликавају реизбор из 2009. године. У првом делу табеле приказани су резултати рада судија које су изабране у Виши суд у Београду. У следећем, другом делу су резултати рада судија изабраних у Апелациони суд у Београду и, у трећем делу, приказана је упоредна анализа резултата рада судија које су изабране у Врховни касациони суд и оних које нису изабране у Врховни касациони суд.

Сви приказани резултати добијени су из извештаја судова и прибављени су по основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, или су пренети са диска који је сачинило Министарство правде и учинило доступно јавности, по основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Да би се ова табела разумела приликом посматрања и упоређивања резултата рада судија потребно је обратити пажњу на:

• укупан број предмета којима је судија задужен (ако је задужен великим бројем предмета судија има и могућност да реши већи број предмета), 
• проценат испуњености норме (судија је успешан ако има 100% или више процената испуњености норме; али мора бити успешан и судија који има мањи проценат испуњености норме уколико је радио у суду са мањим бројем предмета од прописаног), 
• проценат укинутих, преиначених и потврђених одлука (што је већи проценат укинутих одлука стручност судије је лошија),
• ажурност, која зависи од личног рада судије и броја предмета којима је судија у старту задужен. Нижи коефицијент ажурности указује на боље резултате рада судије и његово ажурније поступање. Сви приказани резултати коефицијента ажурности пренети су са диска који је сачинило Министарство правде и учинило доступно јавности по основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Ажурност у старту зависи од броја добијених предмета, тако да судија може да буде вредан, али да његов коефицијент буде лошији од колеге који мање ради, али је задужен са више предмета.
• време израде одлука (поједине неизабране судије су у појединачној одлуци добиле образложење да нису изабране зато што нису израђивале одлуке у законом прописаном року, међутим, у примерима из ове табеле уочава се да скоро све изабране судије имају одлуке израђене после 30 и после 60 дана, иако је законски рок за израду до 30 дана).

Сматрамо да је значајно да јавност макар накнадно буде упозната са подацима које објављујемо (у прилогу), јер је била потпуно искључена у поступку реизбора. 

Табеле - резултати рада судија