Извор:  Канцеларија за сарадњу са медијима Владе Србије
 

Београд, 23. јануар 2004. године - Представници Владе Републике Србије, Министарства за привреду и приватизацију, Агенције за приватизацију и Савета за борбу против корупције анализирали су на данашњем састанку Извештај овог савета о политици и процесу приватизације у Србији. У заједничком саопштењу издатом после трочасовног састанка, коме су присуствовали и бројни представници медија, закључено је да Извештај Савета треба разумети као материјал чија је искључива намера да упозори на могућности корупције.

На састанку је постигнут договор и да ће Савет за борбу против корупције убудуће, пре него што заузме коначан став о представкама које добија, тражити од Министарства и Агенције да у року од 15 дана доставе Савету све потребне информације. Учесници састанка постигли су сагласност и о томе да ће Министарство и Агенција радити на имплементацији препорука Савета које су у њиховој надлежности, док ће Савет препоруке које су ван надлежности Министарства и Агенције упутити надлежним органима.

Данас је анализиран и Извештај о политици и процесу приватизације који је саставио овај савет, док су Министарство и Агенција сачинили Коментар налаза и препорука Савета за борбу против корупције са прилозима, у коме је детаљно анализиран овај извештај. Документ Министарства и Агенције је на јучерашњој седници усвојила Влада Републике Србије, тако да он представља званични став Владе Србије, који је претходно прослеђен и члановима Савета за борбу против корупције.

Министар за привреду и приватизацију у Влади Републике Србије Александар Влаховић рекао је током састанка да је Извештај Савета за борбу против корупције о политици и процесу приватизације анализиран са аспекта аналитичке основе, поузданости, стручности и мандата који Савет има, и оценио да је с обзиром на те критеријуме тај документ чињенично неутемељен и заснован на некритички прикупљеним информацијама и наводима из медија, због чега су оцене које су у њему наведене произвољне и паушалне.

Према његовим речима, анализа Савета о политици и процесу приватизације делимично излази изван мандата Савета, а делом га није ни испунила. Аналитичка основа је, како је објаснио Влаховић, неадекватна како због недовољног обухвата чињеница, тако и због пристрасности у њиховој селекцији, што представља крупан недостатак анализе. Он је поставио и питање колики је узорак приватизованих предузећа на основу којег је направљена анализа, односно на основу колико анализираних предузећа се може поуздано оценити да је било неправилности, злоупотреба и елемената коруције од надлежних институција, с обзиром на то да се Савет у свом Извештају позива на податак да је у протеклом периоду приватизовано више од 1.000 предузећа путем аукција и 30 на тендеру.

Влаховић је рекао да је ниво стручног познавања материје о којој се расправља неприхватљиво низак, као и да Извештај Савета обилује материјалним грешкама, које говоре о неупућености аутора, као и неистинама, и ако су све информације јавно доступне преко званичног Интернет сајта Агенције за приватизацију и Министарства за привреду и приватизацију. и додао да је Извештај Савета и методолошки конфузан.

Члан Савета за борбу против корупције Загорка Голубовић протестовала је на данашњем састанку због изјава министра за приватизацију да је то владино тело "некомпетентно и ниског нивоа стручности" и изразила неслагање због констатације у извештају ресорног министарства да је "Савет против приватне својине", да је његов Извештај "штетан за транзицију и да се њиме узнемирава јавност".

Према њеним речима, Савет је написао овај извештај како би мотивисао "почетак разговора о томе да се у позадини приватизационог процеса може јавити корупција". Голубовић је истакла да у Извештају нема тврдњи да се тако нешто и догодило, већ су у њему представљене илустрације које треба да буду упозорење да нешто можда није како треба и да на то треба обратити пажњу. Она је рекла да Савет не тврди да је тачно све што стоји у Извештају, јер је он сачињен на основу примљених представки, и објаснила да Савет није био у могућности да провери све те информације.

Голубовић је прочитала делове Извештаја Савета у којима се констатује да је приватизација потпуно издвојена из комплексног пројекта својинске трансформације и стратегије социјалног развоја, јер није уклопљена у шири контекст институционалних и економских реформи, као и да је Закон о приватизацији супротан одредби у члану 56. Устава Србије. Према оцени Савета коју је она изнела, Министарству и Агенцији за приватизацију дата су превелика овлашћења, док је улога парламента маргинализована, при чему законом нису заштићена права мањинских акционара и није дефинисан начин одлуке о стечају.

Голубовић је навела да постоје и бројне притужбе на некомпетентност трговинских судова, на то да министарства за финансије и приватизацију немају увид у то колико је нелегално стеченог капитала ангажовано приликом купопродаје предузећа, као и да постоје случајеви фалсификовања информација о вредности предузећа.