Петнаест разлога зашто не треба усвојити Нацрт предлога Закона о Агенцији за борбу против корупције
 

1. Одлука Владе Србије о оснивању Савета за борбу против корупције, као стручно-саветодавног тела са широко дефинисаним надлежностима, показала се као целисходна, јер је корупција феномен који се непрестано мења према новим околностима и измиче чврстим дефиницијама.
2. Република Србија већ има тело за бопрбу против корупције, које се у пракси показало као добро решење, и то тело треба нормативно оснажити, обезбедити му стручне службе, квалификовано особље, обуку особља, како би могао да врши своју функцију успешно и неометано од било каквих неоправданих утицаја, а не оснивати ново тело, које због начина на који је конципирано не може дати резултате који се у борби против корупције очекују.
3. Савет је једино антикорупцијско тело које, са еластично нормираним делокругом рада, потпуно независно и непосредно примењује Конвенцију Уједињених нација против корупције тако што упозорава на случајеве корупције, на неопходност спречавања корупције, чиме се «унапређује учешће друштва и одржавају начела владавине права, доброг управљања јавним пословима и јавном имовином, интегритет, транспарентност и одговорност» (Члан 5. Став 1. Конвенције УН о корупцији).
4. Досадашња искуства са владиним програмима за борбу против корупције, доношењем и изменама антикорупцијских прописа и изменама закона у одредбама које се тичу корупције, показују да свака антикорупцијска иницијатива код нас престаје, или се мења са одласком владе која ју је покренула, уз прекид континуитета у дотадашњим активностима и примењеним мерама. Савет за борбу против корупције је једина антикорупцијска иницијатива која траје од 2001. године, упркос проблемима које је имао у сарадњи са сва три кабинета, а захваљујући независности и доследности у борби против корупције, Савет је радио и стекао углед у домаћој и међународној јавности.
5. Због своје доследности, Савет је постао институција којој се верује, што показује истраживање ставова грађана које је недавно спровела Транспарентност Србија – на питање: «Ако бисте наишли на проблем корупције коме бисте се првом обратили за помоћ?», далеко највећи проценат грађана, је од понуђених институција изабрао Савет за борбу против корупције.
6. Конвенција УН против корупције у Члану 5. Став 2. прописује да ће свака држава уговорница «настојати да установи и унапреди успешну праксу усмерену на спречавање корупције», што у конкретном случају значи да је држава дужна да обезбеди континуитет рада оних институција које су показале успех у борби против корупције.
7. У пракси других земаља, успостављена тела за борбу против корупције, чији је модел мање више преузет и у наш нацрт закона, показала су се као решење које није дало добре резултате, јер се ови закони доносе ради формалног и привидног испуњавања међународних обавеза.
8. Успостављање нових тела за борбу против корупције изискује нецелисходно трошење буџетских средстава и разводњавање одговорности државних субјеката којима је борба против корупције задатак.
9. Предложени нацрт закона не дефинише специфичне надлежности тела за борбу против корупције које би се разликовале од надлежности других државних органа.
10. Органи предвиђеног антикорупцијског тела успостављају се на принципима организације предузећа (директор, управни одбор...), што је у супротности са принципима организовања државних органа.
11. Нацртом закона се не дефинишу односи између антикорупцијског тела и грађана; користимо аналогију и подсећамо да ни једна савремена институција која се бави сузбијањем корупције не може да функционише без механизама сарадње са грађанима.
12. Из нацрта закона се не може закључити који од позитивних процесних прописа примењује предвиђено антикорупцијско тело.
13. Управо оне институције које треба да буду предмет сталне контроле антикорупцијског тела (Државна ревизорска институција, судови...), преко својих представника управљају радом антикорупцијског тела, што представља директну опасност по његову прокламовану независност.
14. Досадашње искуство наше земље, показало је да оснивање оваквих тела не доприноси решавању проблема због којих су основана (Агенција за приватизацију, Републичка радиодифузна агенција...), да она постају веома зависна, немоћна да се одупру политичким притисцима, и према томе врло подложна корупцији.
15. Србија нема потребе, нити времена да чека успостављање неког новог антикорупцијског тела, када већ постоји тело које се у земљи и у иностранству препознаје као респектабилна антикорупцијска институција.