Председница Савета за борбу против корупције, Верица Бараћ састала се са господином Тонијем Квоком (Тонy Кwок), експертом УНДП за борбу против корупције. У разговору је учествовао и члан Савета, Данило Шуковић. Господин Квок је током сусрета желео ближе да се упозна са радом Савета за борбу против корупције, проблемима са којима се суочава и даљим плановима у борби против корупције. Тони Квок има тридесетпетогодишње искуство у области борбе против корупције. 27 година је радио у Независној комисији за борбу против корупције Хонг Конга, а последњих осам година, своја искуства пренео је институцијама у више од 20 земаља. 

Преносећи своја искуства у разговору са председницом Савета Верицом Бараћ и чланом тог тела Данилом Шуковићем, Квок је објаснио да је Комисија за борбу против корупције Хонг Конга, од свог оснивања 1974. године, успела да овај кинески град, који је имао највећу стопу корупције, учини једним од  места са најмањом заступљеношћу корупције у свету. Агенција, која запошљава чак 1.300 људи, је у томе успела захваљујући, измедју осталог, великим овлашћењима која су јој дата, због чега је она могла не само да води истраге, већ и да приводи и санкционише особе за које би истрага показала да су умешане у корупцију. Квок је нагласио да је због тога врло важно да независна регулаторна тела, осим едукативне и превентивне улоге, имају и овлашћења у делу спроводјења истрага и санкционисања, што уједно представља и најважнији стуб у борби против корупције. «Тешко је спроводити програме превенције, уколико градјани једне земље корупцију перципирају као нормалну појаву», закључио је Квок. 

Председница Савета за борбу против корупције, Верица Бараћ предочила је свом госту да је Савет од свог формирања, 2001. године, упозоравао и власт и јавност на све на чињенице које је г. Квок изнео, али да у Србији једноставно нема политичке одлуке да се удје у одлучну борбу против корупције. «Напротив, политичка одлука је да се настави са вршењем власти засноване на системској корупцији, стварајући у јавности привид о изградњи институција које овој појави треба да се супротставе», рекла је Верица Бараћ. Она је свом саговорнику објаснила да је Србија земља заробљена у корупцији, у којој постоји повезаност криминала, крупног капитала, политичара и тајкуна, и да власт због тога и оснива антикорупцијска тела без икаквих суштинских овлашћења и могућности. Верица Бараћ је оценила и да власт оснивањем појединих нових независних регулаторних тела покушава да надје изговор за укидање Савета, који је као прво антикорупционо тело у Србији, истражио више случајева који указују на системску корупцију, у коју су били умешани и државни функционери. 

Стручњак УНДП-ја за борбу против корупције, Тони Квок истакао је да је у таквом политичком амбијенту, најважније јачати утицај Савета и других антикорупционих тела што је, по његовом мишљењу, могуће постићи окупљањем постојећих институција у неку врсту неформалне коалиције, у којој би били заступљени и представници медија и цивилног друштва. 

Председница Савета за борбу против корупције рекла је свом саговорнику да би таква иницијатива сигурно била корисна, али је казала и да се боји да у Србији тако нешто, на жалост,  није могуће. Верица Бараћ је образлажући такав свој став објаснила да је Србијом владао режим, који је годинама уништавао институције и почивао на корупцији и политичким убиствима, од којих већина до данас није расветљена. Председница Савета је објаснила да никада није било политичке воље да се са тим режимом направи дисконтинуитет. «Политичке странке су остале исте, са истим изворима финансирања и са тајкунима из Милошевићевог времена, који су кроз процес приватизације, током којег није било провере порекла капитала, успели да оперу и новац и своје биографије. Контролисањем информација, у свему томе учествују и поједини медији, за које није јасно ко су им власници, док је већина невладиних организација пришла Влади и са њом ради пројекте. У Србији никада није извршена лустрација, па зато овде говоримо о Милошевићевом режиму који је преживео», закључила је председница Савета за борбу против корупције и додала да забрињава што све то види и Европа, која је, како је оценила, дигла руке од било каквог стварног притиска када је реч о борби против корупције у Србији. 

Сложивши се да је деловање антикорупционих тела веома тешко ако не постоји политичка воља, Тони Квок је рекао да ипак управо то треба да буде разлог да се њихов утицај појача. Он је поновио да је кључ у партнерству и стварању савеза са другим телима, како би се тај глас ојачао. Квок је рекао и да је веома важно да се утиче на политичаре да   током предизборних кампања износе јасне програме и акционе планове за борбу против корупције.   

Током разговора председница Савета за борбу против корупције упознала је представника УНДП-ја са случајевима корупције које је Савет истражио и о којима је, у форми извештаја, обавестио и Владу и Тужилаштво. Како ниједна од поменутих институција никада није предузела никакве мере из своје надлежности, Савет је годинама настављао да прати те случајеве и прикупљао нову документацију, па је тако недавно поднео кривичну пријаву против учесника у поступку преузимања акција Луке Београд. « О томе смо обавестили јавност и од ње добили подршку», рекла је Верица Бараћ и обавестила овог стручњака за борбу против корупције да Савет ради на припреми кривичних пријава и за неке друге случајеве, а пре свега за Ц маркет.   

Тони Квок је подржао овакав начин рада Савета за борбу против корупције и закључио да би том телу за тако озбиљан и обиман посао, морали да буду обезбедјени далеко већи капацитети од постојећих.