Савет за борбу против корупције се, као што је познато, већ дуже време бави проблемом Луке Београд, као типичним примером системске корупције у Србији. Због тога је Савет анализирао и најновије Решење Вишег суда у Београду, од 21.07.2010. године, којим је одбијен захтев Града Београда за укњижбу на земљишту због којег већ неколико година траје судски спор са Луком Београд. 

Наиме, Виши суд у Београду, већ трећи пут поништава одлуку нижег суда (бившег Другог општинског суда у Београду), који је до сада налазио да су испуњени сви законски услови да се Град Београд укњижи на више од 110 хектара спорног земљишта и то на основу Уговора измедју Града Београда и Луке Београд из 1975. године. Виши суд тврди да овај Уговор не представља подобну исправу за такав пренос, те да нема услова да се предлогу удовољи.

Чињеница је, медјутим, да је Уговор између Града и Луке Београд из 1975. године валидан за укњижбу спорног земљишта, што је потврдио Трговински суд у Београду 6. новембра 2006. године када је одбио захтев Луке Београд да се овај Уговор раскине. Пресуда Трговниског суда је после тога постала и правоснажна. У односу на овај спор треба, пре свега, истаћи и то да Лука тада није тражила поништај Уговора због непостојања законски предвиђене форме, него је тражила раскид Уговора, што значи да је Лука признала правну валидност Уговора, али је тражила раскид због његовог неизвршења.

Из свега наведеног је јасно да је Виши суд у Београду, доносећи решење од 21. јула 2010. године у спорном земљишно-књижном предмету, изашао из своје надлежности, јер се упустио у утврђивање чињеница да ли је Уговор из 1975. извшрен, што је већ утврдио Трговински суд, а што иначе, није у надлежности земљишно-књижног суда. Наиме, земљишно-књижни суд цени само да ли исправа (уговор) на основу које се тражи укњижба има законски предвиђену форму, да ли се на основу исправе може идентификовати непокретност и да ли наведена исправа има видљивих неодстатака које је чине неподобном за укњижбу. 

Ради бољег разумевања проблема, треба рећи да уговори којим се врши пренос власништва на непокрентостима морају да буду састављени у писаној форми, да морају да буду оверени од стране суда и да морају да имају клаузулу интабуланди. Осим тога, исправа (у овом случају Уговор) која служи за укњижбу, не може да има видљивих недостатака и мора да има означење особе која је закључила правни посао, место и датум када је исправа састављена. 

Предметни Уговор из 1975. године има све наведене елементе: састављен је у писаној форми, оверен је од стране суда, има клаузулу интабуланди (наведене су странке уговорнице, као и датум закључења уговора) и нема никавих видљивих недостатака. У Уговору је наведен и правни основ, а то је враћање земљишта Граду, које није приведено лучкој намени, а које је Град раније пренео Луци без накнаде у циљу изградње луке. 

Треба подсетити да је то земљиште пренето Луци 1961. године приликом њеног оснивања (односно приликом оснивања Предузећа пристаништа «Београд»). Тада је Град без накнаде предао Луци на коришћењенеизградјено земљиште готово целог приобаља, јер у то време урбанистичким планом Београда још увек није био ближе одредјен простор на коме ће се Пристаниште градити. Када је урбанистичким планом одредјено земљиште на којем треба да буде пристаниште, које је у међувремену на том земљишту и изграђено, Лука је поменутим Уговором из 1975. године вратила Граду право коришћења свог земљишта. Реч је о земљишту које предузеће, иначе, никада није користило, нити га данас користи за обављање лучке делатности, а ту спада и ових спорних 118 хектара, који се простиру низводно - од оперативног подручја Луке, поред Панчевачког моста, све до шпица Аде Хује. И уместо да се Граду омогући несметано располагање овим земљиштем, упорно се настоји да се оно додели Луци, иако нема никаквог правног и економског основа да Лука располаже земљиштем које јој не треба за основну делатност, и за које није платила никакву надокнаду. Поред тога, спорови између Луке и Града у вези са земљиштем ван пристаништа су бесмислени, јер је према Закону о планирању и изградњи, који је донет у мају 2003. године, престало свако право коришћења земљишта на коме нису изграђени објекти ради чије изградње је додељено, односно које није приведено другој намени. 

На основу свега изнетог може се закључити да је Суд противно свим доказима донео незакониту одлуку. Наиме, имајући у виду да је судско веће Вишег суда у Београду у овом земљишно-књижном предмету изашло из своје надлежности, јер се упустило у утврђивање чињеница да ли је Уговор, на основу ког је Град затражио укњижбу извшрен, поставља се питање - чему онда правоснажна Одлука Трговинског суда, која показује да је Уговор и даље валидан? Чему онда Решење које је Републички Геодетски завод донео 22.11.2003. године, а којим је потврдјен списак непокретности које Лука треба да врати Граду? 

И док је Виши суд оваквом својом одлуком омогућио Луци да остане носилац права коришћења земљишта, чиме јој је дао и могућност да касније постане његов власник конверзијом из права коришћења у право својине, суд је образлажући такво решење, правни излаз пронашао у својеврсном правном парадоксу - у томе да Град Београд своје право може да доказује у парници. Међутим, поставља се питање које право? Да ли Град Београд треба да покреће парницу (која може да траје годинама) да би доказивао да је Уговор валидан, или парницу покреће онај ко оспорава валидност тог Уговора? Зашто Лука не покрене поступак за поништај уговора? Да ли зато што Лука није успела у парници за раскид тог Уговора и зато што је већ признала његову валидност? 

На крају треба рећи да решење Вишег суда и његово образложење отварају најмање два важна питања: да ли је могуће да носиоци судијских функција са свим поменутим чињеницама нису били упознати или све наведено указује на то да су судови само пуки инструмент у рукама интересних група, политичких партија и појединих државних институција? Потврдан одговор на било које од ова два питања говори о размерама корупције и потврдјује оцене о поражавајућем стању у којем се налази правосудје и државне институције, што градјанима Србије наноси немерљиву штету.