Милан Беко поднео је 14. јануара 2011. још једну у низу тужби за накнаду нематријалне штете против председнице Савета за борбу против корупције, Верице Бараћ. У тужби која је поднета Првом основном суду у Београду, Беко овога пута каже да је Верица Бараћ „без икаквог основа и доказа изнела читав низ неистинитих и озбиљних оптужби на рачун тужиоца и његовог пословног деловања, инкриминишући га као монополисту који путем корупције закључује недозвољене уговоре и остварује профит“, па је „због свакодневне штете“ коју зато трпи, затражио накнаду од 2 милиона динара. Милан Беко у тужби наводи да су у Саветовој Анализи антимонополских прописа од 2006. до 2010. године, која је 17. децембра 2010. године објављена на званичној wеб презентацији Савета, изнете неистините тврдње медју којима су оне где се каже да је Комисија за заштиту конкуренције у случају „Ц маркета“ утврдила да „иза фантомских фирми из Луксембурга и са Кипра стоје Милан Беко и Мирослав Мишковић“. Беко у тужби, измедју осталог, цитира и део из Анализе у којем се каже да је у време када је Комисија била ангажована на случају "Салфорд" и "Си маркет", на председника Комисије притисак вршио Милан Беко. 

Савет за борбу против корупције написао је одговор на ову тужбу и овога пута је одлучио да је проследи медијима, јер је постало индикативно да после сваког објављеног извештаја или анализе, Савету стигне тужба од Милана Бека и других заштићених појединаца. Тако је било и након Извештаја о „Луци Београд“, када је, измедју осталог, ово предузеће преко суда затражило да Савет са свога сајта уклони документ о власничкој структури „Луке“. Важно је рећи и то да када тајкуни и други веома заштићени појединци некога туже и сматрају да су нека њихова права повредјена, онда државне институције веома брзо реагују, па је тако председница Савета за борбу против корупције након подношења ових тужби, више пута у кратком периоду била позивана у суд. С друге стране, када се исти ти заштићени појединци надју у улози тужених, онда државни органи годинама не поступају по тим предметима, као што је случај са тужбама малих акционара „Луке Београд“ или, на пример, кривичном пријавом коју је Савет поднео против 17 особа због сумње да су у незаконитом поступку преузимања акција „Луке Београд“, држави нанели штету од најмање 21 милион евра. Због свега тога, Савет овакво понашање доживљава као снажан притисак у циљу отежавања или покушаја потпуног онемогућавања рада тог тела. Осим тога, може се уочити да се за овакве притиске све више злоупотребљавају медији, чији су власници тајкуни, или су им власници и даље сакривени, али их можемо препознати по њиховом деловању.
 

Одговор Савета за борбу против корупције на тужбу Милана Бека можете преузети у прилогу:
Одговор на тужбу Милана Бека