Савет за борбу против корупције препоручио је у допису премијеру Мирку Цветковићу да Влада Србије размотри поступање Министарства економије и Министарства унутрашњих послова у зрењанинској фабрици лекова „Југоремедија", које је супротно интересима власника фабрике, малих акционара и Републике Србије.

Наиме, Савет је од малих акционара „Југоремедије" добио представку у вези са полицијском истрагом која се већ два месеца спроводи у овом предузећу, из које се јасно види да је реч о злоупотреби полиције ради притиска на управу предузећа да донесе одлуке штетне по „Југоремедију" и њене власнике.

Власничка права малих акционара у тој фабрици, као и у многим другим приватизованим предузећима, годинама су поништавана, а пример „Југоремедије" јединствен је по томе што су мали акционари децембра 2006. године, након вишегодишње упорне и солидарне борбе успели да пред судом докажу незаконитости приликом продаје акција своје фабрике и докапитализације, на основу које се купац мањинског дела капитала, Јовица Стефановић-Нини, уписао као већински власник. Подсетимо да су Акцијски фонд и Агенција за приватизацију продали 42% капитала "Југоремедије" фирми иза које стоји Јовица Стефановић-Нини, који је у тренутку продаје био на потерници Интерпола и да је Уговором о продаји, купцу омогућено да без сагласности осталих акционара изврши докапитализацију и постане већински власник, након чега је завео потпуну самовољу на штету акционара и радника "Југоремедије". Савет је, измедју осталог, тада Влади и надлежним државним органима доставио документацију која јасно указује да је купопродаја државног пакета акција „Југоремедије" послужила Стефановићу за прање новца стеченог криминалом током деведесетих година.

Упркос притисцима власти који су се наставили и након раскида уговора са Стефановићем, и четворомесечне опструкције извршења правоснажних судских одлука, коју је Стефановићева управа искористила да прекине производњу у "Југоремедији", управа коју су именовали мали акционари, у кратком року је успела да консолидује предузеће и да већ 2008. године започне инвестицију вердну око 14 милиона евра у реконструкцију производних погона ради усклађивања са међународним ГМП стандардима. Важно је напоменути да је Министарство економије и регионалног развоја пре две године прихватило да државни пакет акција „Југоремедије" изађе на тендерску продају заједно са акцијама малих акционара након реализације инвестиције. Међутим, у тренутку кад су сва финансијска улагања у грађевинске радове била завршена, а пре него што је „Југоремедији" одобрен ГМП сертификат, односно пре него што је улагање могло да се реализује кроз повећање вредности акција, Министарство економије је почело да врши притисак на управу фабрике да се тендер што пре организује. Представници малих акционара „Југоремедије" одбили су да се акције изнесу на продају пре него што се оконча вишемесечни поступак одобрења ГМП сертификата. Убрзо потом, почев од 18. јуна ове године, управа, акционари и запослени у „Југоремедији" су под константном полицијском истрагом покренутом на основу анонимних пријава о наводним злоупотребама приликом реконструкције фабрике. Саслушавања радника, настављена су, медјутим, и након што је утврдјено да у том послу није било кршења закона.

Треба рећи да је истрага почела 18 дана уочи редовне Скупштине „Југоремедије" и да је због страха изазваног упадом полиције 18. јуна, велики број акционара одбио да својим дотадашњим представницима у Скупштини да пуномоћје, чиме је била доведена у питање њихова већина у односу на државни пакет акција. Циљ је очигледно био да мали акционари на Скупштини изгубе контролу над "Југоремедијом" и да се именује ново руководтсво које би реализовало намере да се тендер распише пре него што фабрика добије ГМП сертификат. Упркос притисцима, пуномоћници малих акционара су на Скупштини одржаној 6. јула обезбедили већину гласова и дали подршку пословној политици руководства.

Забрињава то што ни након свих проблема кроз које су ова компанија и њени акционари прошли од 2002. године до данас, никада није покренуто питање одговорности за штету која им је причињена. Влада је након успостављања законитог стања у фабрици морала да покаже посебну бригу за овај случај не само зато што је штета у "Југоремедији" настала из спреге државних органа и криминалних кругова, већ и због чињенице да се ради о једном од најпозитивнијих примера борбе против корупције у читавом процесу транзиције у Србији. Осим тога, исти купац, Јовица Стефановић Нини до ивице стечаја довео је још једно предузеће – „Срболек", чији су радници због неисплаћених зарада, током последње две и по године, штрајковали чак осам пута. „Срболек" је, баш као и „Југоремедија", упечатљив пример самовоље једног од власника, коме спрега са властима омогућава да доноси одлуке на штету свих осталих акционара, медју којима су не само запослени, већ и професионални инвеститори из Србије и Словеније који заједно окупљају више од 30% капитала предузећа. И поред кривичних пријава које су акционари „Срболека" подносили претходних година, Стефановић несметано упропашћава предузеће. Рачун „Срболека" у блокади је непрекидно годину дана, а на данашњи дан тај износ је увелико премашио 150 милиона динара. Опстанак тог предузећа доведен је у питање и чињеницом да још нису ни започета улагања ради добијања ГМП сертификата без којег фабрика, у складу са роковима које предвиђа Закон о лековима, од новембра следеће године више неће смети да производи лекове.

Савет за борбу против корупције очекује да ће Влада Србије размотрити поступање Министарства економија и Министарства унутрашњих послова у „Југоремедији" и да ће предузети све мере из своје надлежности како би се онемогућила продаја акција једног успешног предузећа у бесцење. Савет очекује и да ће Влада о својим закључцима обавестити јавност, како би се умањила штета која је негативним публицитетом причињена „Југоремедији".