Извор: EurActiv

Аутор: Маја Познатов

Министарство правде Србија нема амбицију да мења Устав већ само даје предлоге за његову измену да би се остварили циљеви у европским интеграцијама у областима обухваћеним поглављем 23. Кључне измене Устава из домена поглавља 23, предложене нацртом акционог плана за то поглавље, односе се на независност правосуђа, пре свега у домену именовања, каријере и одговорности судија и тужилаца. Планом је предвиђено и да се до краја године припреми акциони план за унапређење положаја националних мањина и на томе се ради. У начелу мишљење о акционом плану за поглавље 23 је повољно, први нацрт је већ био солидна основа, а за трећу верзију Комисија није тражила у односу на претходни нацрт да се измени ништа кључно већ да се разраде и усагласе детаљи, попут питања финансирања неких активности или рокова.

Нацртом Акционог плана за поглавље 23 предвиђена је измена Устава 2017. године. На шта се конкретно те измене односе у домену поглавља 23?

Кључне измене Устава из домена поглавља 23 које се од нас захтевају како бисмо били кандидати за улазак у европско друштво односе се на независност правосуђа. То је идентификовано као суштина уставних измена, а односи се на уставну основу за именовање, каријеру и одговорност судија и тужилаца. Потребно је да се Устав измени на начин који ће омогућити успостављање максималне независности носилаца правосудних функција у тим доменима - ко је судија, како судија напредује и како одговара за свој рад.

Осим тога, постоји и низ ,,ситнијих” ствари из разних области. На пример, када је реч о заштити података потребне су нека, рекао бих, више формално-техничка усклађивања Устава, с обзиром да ми припадамо систему цивилног права где се очекује од написаних норми да буду много прецизније и да саме много више диктирају своје тумачење у односу на неке друге системе, као што је цоммон лаw систем где су норме шире а тумачење се оставља судијама.

Једна од измена треба да иде у правцу уставне основе за омогућавање значаја Правосудне академије као едукативног филтера пре ступања у правосудне функције свих кандидата који би то желели, како би се објединио, стандардизовао и подигао ниво компетентности носилаца правосудних функција. И ту је вероватно потребно да се да већа уставна подршка него што сада постоји.

Министарство правде нити има амбицију нити помишља на то да мења Устав. Ми смо ту само да дамо неке предлоге у правцу како би требало Устав можда да се промени како би се постигли ови циљеви а постоји законодавна и уставна процедура како се Устав мења, ко то иницира и како добија своју финалну форму промене.

Трећи нацрт Акционог плана за поглавље 23 предат је комесару за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханесу Хану приликом његове посете Београду почетком маја. Када можемо да очекујемо мишљење Европске комисије о том нацрту плану?

Ми смо неко индикативно мишљење Европске комисије добили и током посете званичника Европске комисије ове недеље који се бави процесом придруживања Србије посебно из области које поглавље 23 обухвата - правосуђе, борба против корупције и основна права. С обзиром да је за ова три нацрта плана било потребно годину дана припреме и израде, и више од тога ако узмемо у обзир и скрининг, онда је сасвим у реду очекивати да ће неко време бити потребно и Комисији да покуша да разуме и схвати суштину нашег акционог плана.

Имамо још нека појашњења акционог плана јер је то комплексан документ. Он садржи активности који треба да се предузму како би се постигли одређени циљеви који су идентификовани у извештају са скрининга. Постоји неколико проблема који су нормални у писању таквог плана и затим у његовом читању и прихватању. Прво, они који пишу треба да знају шта пишу а друго, они који читају треба да знају шта читају. Ми смо тренутно у фази појашњавања некоме ко није одавде шта те активности значе.

Какво је начелно мишљење Европске комисије о том плану?

Начелно мишљење у смислу формалног мишљења биће дато тек на крају овог процеса. Процес је до сада идентификовао кроз анализу претходна два нацрта, да је начелно мишљење повољно, да је то врло добар план. Још нисмо добили у писаној форми коментаре да ли би и у ком погледу требало појаснити постојећи нацрт, тренутно се ради на томе.

Које су то кључне новине у трећем нацрту у односу на претходни нацрт плана, које су то сугестије Европске комисије морале да се уваже?

Ништа кључно. Први нацрт је и даље солидна основа. Активности које треба предузети да би се постигли циљеви нису спорне али детаљи, иако нису спорни, траже разраду и усаглашавања. На пример, како ће и ко да плати за одређене активности, да ли ће то бити буџет Србије или међународни пројекти. Ако јесу (међународни пројекти), како ускладити пројектне процесе који трају у фазама и времену који су прича за себе, са постизањем циљева и рокова из овог акционог плана.

Друга тема су рокови, на пример да ли су преамбициозни. Доста пута добијемо, с правом, коментаре Европске комисије да су нам можда рокови у погледу постизања одређених активности преамбициозни, што је нормално. Не може све да се одмах постигне, посебно када су у питању правосуђе, основна права, борба против корупције, ствари уврежене у друштву. То тражи време.

Препоручено је и да се уради и посебан акциони план за права наицоналних мањина. Да ли је то урађено и да ли је то план који иде засебно на оцену Европске комисије или у оквиру Акционог плана за поглавље 23?

Акциони план за поглавље 23 садржи колоне за активности - ко је задужен за активности, рокови, ко ће то плати, на који начин ће се резултати активности проверавати, и стање извршења. У многим активностима је предвиђена нормативна активност - доношење закона, подзаконских аката, стратегија или акционих планова.

Једна од активности, када су у питању основна права а у складу са препоруком Европске комисије, јесте доношење акционог плана као врста нормативне делатности чији ће циљ бити унапређење положаја мањина мање-више у оквиру постојећег нормативног оквира. Анализе су показале да имамо добар нормативни оквир за заштиту мањина али га не спроводимо довољно добро. Међународна заједница је свесна да то није зато што смо дискриминатори националних мањина већ да је то део наше опште социолошке и друштвене културе - да имамо добре прописе а да их лоше спроводимо у било којој области.

Ми смо преузели обавезу, навођењем рока у акционом плану (за поглавље 23), да акцони план (за националне мањине) завршимо до краја године. У току је рад на акционом плану за унапређење положаја националних мањина. Формирана је радна група која сарађује са експертима Савета Европе, а у њу су укључени сви важни чиниоци на том плану.

Каква су искуства у утврђивању индикатора и буџетирању активности у Акционом плану за поглавље 23?

Утврђивање индикатора је наука за себе. Код индикатора је потребно доћи до мерљивих, опипљивих и конкретних мерила којима би се измерило да ли се одређени законодавни оквир заиста 'дешава' у пракси. То се може мерити статистички, односно квантитативно, а други начин је квалитативно некаквим проценама резултата који нису мерљиви кроз бројке.

Када су у питању националне мањине, један од индикатора би био колико је припадника националних мањина запослено у дружавној управи или локалној самоуправи у неком месту. С друге стране, имамо и правила која су против квота, па се тражи баланс. Суштина демократије је у препознавању и балансирању супротстављених групних интереса. На пример, ви немате право да од неког захтевате да се национални изјасни у било ком писаном облику с једне стране а с друге стране желите да постигнете адекватну заступљеност одређених или свих националних мањина у различитим сферама. То није лак задатак.

Шта се дешава пошто Комисија усвоји план, да ли о њему одлучују чланице?

Када Европска комисија заједно са нама закључи да је финални текст овог акционог план достатан, онда ће то ићи у Комитет за проширење Савета ЕУ (ЦОЕЛА) који чине земље чланице које ће да га прегледају, виде да ли га разумеју и процене да ли им је Европска комисија добро предложила да је ово тај акциони план који би ЕУ требало да прихвати.

Када се сложе са Комисијом или пошто се уваже њихове примедбе, онда ће овај акциони план бити прихваћен као достатан, довољан за отварање поглавља 23. Отварање поглавља 23 значи да овај план почиње да се примењује. Пошто ми у Србији имамо приступ да није циљ само приступити ЕУ већ произвести промене у друштву које ЕУ тражи али не да би Унију заодовљили већ наше грађане, и с обзиром да тај процес траје више од годину дана, све те активности предвиђене планом увелико се спроводе.

Оне се спроводе и зато што акциони план долази као последица нашег националног акционог плана (за спровођење Стратегије реформе правосуђа 2013-2018) који смо донели 2013. и 90% се поклапа са тим планом који се већ увелико спроводи и у коме већ остварујемо напредак.

Такође, није систем да смо, када Европска комисија прихвати план, завршили посао. Ми тек тада почињемо посао у смислу да ће органи ЕУ почети, мада то и сада раде у вези са нашим националним планом, да прате да ли испуњавамо овај план и да ли тиме преговарамо, односно да ли смо ближе затварању поглавља. Поглавље се отвара када се прихвати да је овај акциони план оно што ми треба да урадимо а затвара се када се установи да смо у складу са роковима то уствари постигли.

Које затим кораке предузимају власти у Србији пошто ЕУ одобри план?

Влада ће усвојити план и онда ће бити предложен парламенту на усвајање.