Извор: Данас

Аутор: Др Љубиша Станојевић

Министарство финансије Србије је обелоданило своје саопштење да одбацује примедбе и сугестије струковних удружења и привредника Србије о стручној неутемељености подзаконских аката, непотребним великим трошковима, оптерећењу привреде, и конфузији коју доносе подзаконска акта као и Закон о рачуноводству и Закона о ревизији за привреду Србије. Аргументација Министарства је дијаметрално супротна и генерално се може свести на тврдњу да ће подзаконска акта смањити трошкове привредника, да је рок за предају статистичких података и финансијских извештаја продужен због неблаговременог обезбеђења квалификованог електронског потписа, те да ће нови контни оквир ,,разоткрити” поједине позиције подложне замагљивању, итсл. Укратко - да је све то у функцији најбољих интереса Србије и њених грађана.

Са друге страна наука, пракса, рачуновође, привредници и шира јавност који примењују управо ове Законе и подзаконска акта тврде да чиновници у Министарству финансија ,,немају појма шта је рачуноводство, а ни шта је закон”, те да наука, професија и струка нису учествовале у креирању подзаконских аката нити Закона о рачуноводству и Закона о ревизији, што ће коштати привреду апроксимативно око 250 милиона евра. Ова последња тврдња заинтригирала је стручну јавност - да ли су тврдње Министарства финансија стручно утемељене, и ко су анонимни стручњаци који су креирали предметне Законе и подзаконска акта?

Према мишљењу стручне јавности саопштење, које је Министарство дало на свом официјелном сајту има неутемељених тврдњи, које се односе на: продужења рокова због једног броја привредника, који нису обезбедили квалификовани електронски потпис што је нетачно јер је Привредна комора Србије у свом допису Министарству указало да су разлози кашњење подзаконска акта и непостојање посебног информационог система АПР-а. Надаље, тврдња Министарства да се увођењем електронског система достављања финансијских извештаја смањују трошкови није тачна јер је анализа струковних удружења (Савез рачуновођа и ревизора Србије и Уније послодаваца Србије) показала да су укупни трошкови финансијског извештавања драматично повећани. Министарство тврди и да су Закони о рачуноводству и Закон о ревизији, као и подзаконска акта усаглашена са међународним стандардима и да је од стране Европске комисије изузетно оцењена је нетачна, јер скрининг поглавља 6 (децембра 2014) јасно наглашава да су потребни даљи напори како би се постигла усклађеност са новом директивом ЕУ из 2013. године из области рачуноводства, што је контрадикторно оцени Министарства.

Тврдња да се Правилници о садржини и форми образаца финансијских извештаја за привредна друштва, задруге и предузетнике заснивају на Директиви 2013/34/ЕУ (Анекси 3 и 5) детаљно уређује садржину обрасца биланса стања и успеха за разлику од Међународног рачуноводственог стандарда 1 (МРС-1), који предвиђа само минималну садржину финансијских извештаја, такође је нетачна, јер анекс 3 упућује на биланс стања са 67 позиција, док подзаконским актом прописани биланс стања има 137 позиција. Анекс 5 упућује на 21 позицију док подзаконским актом прописани биланс успеха и извештај о осталом резултату имају укупно 97 позиција. Глобално прихваћени МРС-1 захтева биланс стања са 30 и извештавање о резултату, на такође, 30 позиција. Стручна јавност поставља питање чији је интерес да финансијско извештавање буде компликованије, дуже и скупље?

Министарство такође тврди да попуњавање додатних позиција у финансијским извештајима малих, средњих и великих правних лица (којих има укупно око 11.000, што чини око 7 одсто свих правних лица) треба да допринесе већој транспарентности финансијских извештаја у Србији, а не да се као што је раније био случај поједине позиције не исказују у финансијским извештајима и буду подложне ,,замагљивању”, јер досадашње обавезе састављања напомена је довољна да обезбеђује транспарентност финансијских извештаја. Критика Министарства о необавештености струковних удружења на број обвезника од 378.000, показује да надлежни из Министарства нису узели у обзир једино меродавне податке из АПР, који даје број обвезника састављања финансијских извештаја цирка 368.635

Када се ради о ревизији финансијских извештаја, која јенајновијим Законом потпуно маргинализована, можда се највише огледа струковно нераспознавање проблематике ревизије. Министарство тврди да је прописивањем за разврставање правних лица смањен број обвезника ревизије са 5.600 на 4.000, чиме су трошкови привреде и у овом делу значајно мањи. Министарство није узело у обзир једноставну компаративну анализу, која би утврдила пре свега ефекте ревизије на привреду (како једна ревизорска кућа може да опслужи 500 обвезника ревизије и да мање више да сва позитивна мишљења), нити су разматрали могућност увођења ревизије пореских биланса, нити прегледа малих правних лица.

Идеја да се увођењем ових дисциплина ревизије повећавају трошкови за привреду насупрот ефектима сузбијања сиве економије није био предмет разматрања Министарства. Посебно треба напоменути да сходно критеријумима обавезности ревизије прописаних Директивом 34/2013 ЕУ, иста није испоштована, чиме би се број обвезника ревизије смањио испод 4.000.

Друга питања се односе на то ко је творац ових подзаконских аката? Можда је одговор дат на сајту Савета за борбу против корупције, где се може видети препоруку Савета Влади Србије ,,да се испита учешће неких комерцијалних консултантских кућа на доношењу низа рачуноводствених прописа, који су по оцени стручне јавности неприменљиви и веома штетни по привреду Републике Србије”. Чињенице говоре да је Министарство финансија изашло у јавност без дубинске анализе да ли ће предметни Закони и подзаконска акта заиста смањити трошкове привреде за стручну јавност представља својеврсну енигму, јер је потпуно нејасно како ће пет основа финансијског извештавања, 14 контних оквира и три пута обимнијим евиденцијама у билансним шемама од досадашњих, уз прописивање посебних контних оквира за друга правна лица довести до смањења трошкова? Ако је Министарство финансија поклонило своје струковно поверење консултантским комерцијалним фирмама, онда се поставља питање зашто је то тако?

*Аутор је професор ревизије и рачуноводства