Извор: Политика

Аутор: Маријана Авакумовић

Чак 76 предузећа нема ниједног запосленог, немају ни делатност ни производњу већ годинама. Она реално не постоје и биће угашена – каже министар привреде Жељко Сертић

Влада Србије јуче је дала зелено светло за покретање стечаја у 188 предузећа с већинским државни капиталом. То се односи на фирме за које није било заинтересованих купаца, у којима нема производње или је њихово пословање неодрживо. За Жељка Сертића, министра привреде, стечај никако не значи крај за сва предузећа.

– Представу коју имамо о стечају морамо хитно да мењамо. Јер сам процес подразумева у највећем броју случајева „чишћење” предузећа од нагомиланих дугова и издвајање здравих делова, који могу да доведу до наставка рада – каже Сертић у интервјуу за „Политику” који је рађен путем мејла.

Колико ће предузећа бити угашено и ко све има шансу да преживи?

Чак 76 предузећа нема ниједног запосленог, немају ни делатност ни производњу већ годинама. Она реално не постоје и биће угашена. За један број њих, која имају тржишни потенцијал, кадрове и производњу, а које нико не жели да купи због дугова, омогућено је да искористе унапред припремљен план реорганизације (УППР) за поновно оживљавање или нову приватизацију. Предлог је да то ураде „Желтурист”, „Прогрес”, „Фул протект”... Кроз процес стечаја, радници и део опреме и имовине могу бити издвојени у друго предузеће које ће наставити са радом. Такође, стечај ћемо покренути над бившим гигантима попут Холдинга „ЕИ Ниш”, „Зорка холдинга”, ИХП „Прахово”, „Интернационал ЦГ”, којима је заједнички именитељ трајна неспособност за плаћање, необављање делатности и енорман губитак изнад висине капитала. Најсвежији пример успешне продаје из стечаја је „Митрос”. Ово предузеће је купила аустријска компанија „Герлингер холдинг”, која ће у првој фази запослити 380 радника и уложити 16 милиона евра у нову опрему. Производња би требало да крене почетком јула, а крајњи циљ је да фабрика има више од 1.000 радника, да се у нову опрему уложи више од 20 милиона евра и да се производи извозе у Русију и Кину.

Пошто свима престаје радни однос у моменту отварања стечаја, колико ће радника остати без посла и на колике отпремнине могу да рачунају?

За пет хиљада радника који ће у поступку стечаја остати без посла Влада Србије је усвојила програм на основу којег ће бити исплаћена отпремнина. Он се односи и на сва предузећа која су у поступку приватизације. Део радника фирми, попут „Кулатранса”, „Воћара” из Мерошине, „Метал система” из Крагујевца, већ је узео отпремнине крајем 2014, тако да је овај број смањен. Мислим да је било време да се окрене нови лист ако имате огроман број фирми које имају неколико запослених. Ако примају минималне зараде за посао који не обављају. Ако цела држава, привреда и грађани грцају због терета неприватизованих, друштвених предузећа. Српска привреда и грађани не могу више да носе тај терет и том мрцварењу је морао да дође крај. Верујем да су радници у овим предузећима свесни ситуација у којима се њихове фирме налазе. Влада мисли о радницима и зато је у буџету за 2015. годину обезбедила 16 милијарди динара социјалне програме. Према томе, знам да радимо праву ствар за нашу државу и народ.

Зашто мењате Закон о стечају који је донет у августу?

Настојимо да потпуно реформишемо ову област. Желимо да створимо услове да стечај буде лек за пословно оживљавање предузећа која имају структурне проблеме које не могу сама да реше, а имају радни или било који други капацитет који може да их покрене. Распродаја у стечају као опште правило је прошлост, а помоћ и санирање стечајних дужника будућност коју градимо. Зато држава ствара системске услове за решавање проблема, а активно учешће морају да узму и радници и менаџмент предузећа и повериоци. Очекујемо значајно ефикаснији рад стечајних управника.

Шта је са осталим предузећима која се налазе у групи од 502 државна предузећа која чекају купце? Када ће бити расписани тендери за њихову приватизацију, будући да је то требало да буде учињено у децембру прошле године?

Агенција за приватизацију припрема документацију и ускоро ће бити расписани јавни позиви. До краја недеље имаћемо прва предузећа. Важно је да се све припреми да буде исправно, да се потенцијалним купцима кроз продајну документацију обезбеде комплетни подаци о пословању субјекта приватизације.

Посебан изазов за владу је проналажење стратешких партнера за већа предузећа попут ФАП-а, РТБ Бора, „Галенике”, „Прве петолетке”, ИМТ-а. Да ли је тачно да ММФ захтева да се стратешким партнерима не нуде субвенције за нова радна места и пореске олакшице већ у обзир долази само отпис дугова?

У ММФ-у видимо партнера и саветодавца, а не уцењивача. Економске реформе које спроводимо нису у супротности с оним о чему са ММФ-ом свакодневно разговарамо и они позитивно оцењују наше напоре. Подстицаји су, посебно у овој фази развоја привреде, неопходни. Уосталом, и земље из окружења, па и већи део Европске уније, дају неке врсте подстицаја, иако многе од њих имају знатно пожељније пословно окружење. Не смемо да дозволимо да неке компаније које су заинтересоване да улажу оду у другу земљу зато што она даје подстицај, а ми не. Зато припремамо уредбу о подстицајима која се односи на све оне који желе да улажу у приватни сектор, која ће имати и димензију регионалног развоја.

Хоће ли предузећа у реструктурирању бити приватизована до 1. јуна када по одлуци Уставног суда престаје да важи заштита 162 предузећа од наплате поверилаца? И шта ако не буду?

Закон о приватизацији прописује отпис дуга као меру за припрему и растерећење обавеза предузећа која се налазе у овом процесу. Такође, отпис дуга према државним повериоцима може бити и мера унапред припремљеног плана реорганизације у складу са законом који уређује област стечаја. Закон о приватизацији не препознаје више реструктурирање, али се предузећа која су била под обликом заштите од принудних наплата поверилаца, изузев потраживања запослених из радних односа, налазе у заштити 180 дана од дана доношења модела. Циљ је да се кроз приватизацију намире сва потраживања која су годинама била недоступна повериоцима, а колико и у којој мери ће се то реализовати, зависиће од структуре дугова и капитала сваког појединачног предузећа у складу с постигнутом ценом.

Осим приватизације ових предузећа, услов ММФ-а је и реформа четири јавна предузећа – ЕПС-а, „Србијагаса”, Железница и Путева Србије? Да ли су коначно доставили планове пословања и шта у њима пише?

Јесу. Сва четири планирају раст прихода у овој години, а у складу са упутством Министарства смањили су и пословне расходе. „Србијагас”, на пример, за 2015. годину планира раст пословних прихода за четири одсто, смањење пословних расхода за 3,8 процената и смањење губитка из претходне пословне године за око 23,2 милијарди динара, што би ово предузеће требало да уведе у зону позитивног пословања у 2015. години.

Колике уштеде планирају сва јавна предузећа за ову годину?

На основу њихових пословних планова које пратимо, биће остварене уштеде у субвенцијама за око 15 одсто, при чему ће сумарни финансијски резултат код свих јавних предузећа (нето добит/губитак) бити побољшан за око 36,2 милијарде динара, што, другим речима, значи смањење кумулативног губитка управо за тај износ. У разговорима које смо водили с директорима јавних предузећа јасно смо ставили на знање да смо одлучни да искоренимо старе и лоше навике и да држава неће толерисати и плаћати високу цену неуспешног пословања.

Директор Светске банке у Београду је недавно рекао да реформа јавних предузећа подразумева да више неће бити нових државних гаранција за њихова задуживања, као ни субвенција. Као и да ће одређени број људи остати без посла. Колико ће људи бити отпуштено из јавних предузећа?

Примена тврдог буџетског ограничења свакако је нешто што ће бити примењивано на субвенције и гаранције које добијају јавна предузећа, а што је у склопу целокупних мера фискалне консолидације које спроводи влада. Ограничењем запошљавања и природним одливом запослених очекујемо да се код јавних предузећа оствари пад запослености од око 1,3 одсто. Реструктурирање код појединих јавних предузећа довешће и до додатног пада броја запослених.

Преговори о Железари

Где је запело у преговорима с „Есмарком” за куповину смедеревске Железаре?

– Кроз преговоре настојимо да се изборимо за најбоље услове који ће обезбедити дугорочни развој ове компаније, која би својом производњом могла и морала да утиче на раст БДП. Боримо се за раднике, осигурање дугорочне производње, као и гаранцијe које ће чврсто обезбедити пословање предузећа. Није нам циљ да се само ослободимо баласта који ова компанија представља за буџет, већ да је учинимо једним од носилаца развоја на економском и социјалном нивоу – каже Жељко Сертић.

Влада усвојила акциони план

Влада Србије је усвојила акциони план за окончање поступка приватизације за 188 предузећа кроз стечај. За гашење 76 фиктивних предузећа која постоје само на папиру и немају ниједног радника рок је месец дана. Исто толико времена за отварање стечаја има 36 фирми које имају до пет запослених, док ће код преосталих тај поступак бити покренут по окончању социјалног програма, за који је привредним субјектима остављено два месеца.