Извор: Данас

Аутор: Стела Стрсоглавец

У Привредној комори Србије недавно је одржан састанак на тему „Фонд за развој Србије - помоћ малим и средњим предузећима“. Упркос бројним контроверзама које прате рад Фонда, занимало ме је да чујем каква је ситуација у вези са финансирањем пољопривреде, посебно индивидуалних пољопривредних произвођача. Мало је рећи да сам била запрепашћена.

Наиме, средства Фонда, како су рекли представници те институције, намењена су између осталог и финансирању примарне и прерађивачке пољопривредне производње, међутим регистрована пољопривредна газдинства не могу да аплицирају за кредите. Прецизније речено, ако би неко пољопривредно газдинство, које рецимо има воћњак па хоће од сопственог воћа да прави сок или џем, желело да аплицира за добијање средства за прераду пољопривредних производа, морало би да региструје фирму. А то даље подразумева вођење књига, плаћање пореза, предавање завршног рачуна. Исправите ме ако грешим, али није ли то све обавеза и пољопривредних газдинстава регистрованих као комерцијална? Слична је ситуација и кад је реч о улагањима у примарну производњу (куповина матичних засада, стада, механизације или обртних средстава). Регистрована пољопривредна газдинства не долазе у обзир. Као изузетно повољна опција, која стоји на располагању пољопривредницима, помињу се банкарски кредити које субвенционише Министарство пољопривреде, где су камате на годишњем нивоу између четири и шест одсто, а грејс период до годину дана. Феноменално, све док не чујете да из Фонда за развој можете да повучете средства са каматом од један одсто и уз грејс период од две године. Упс, то не важи за пољопривреднике. У ствари, ако хоћу да будем поштена, све ово напред набројано не важи за мале пољопривреднике. Пољопривредне корпорације, наравно, без проблема користе средства Фонда. Није никакво изненађење да је један од највећих корисника Делта - Аграр. То је, иначе, изнето као аргумент да домаћа пољопривреда користи средства Фонда за развој Србије.

Још је гора ситуација са старт ап кредитима. То вам је оно - имате добру идеју, заложите неку некретнину и покренете агенцију за превођење, фирму у ИТ бизнису, консултантску кућу или било шта слично, само не пољопривредну производњу. Упркос чињеници да у Закону о Фонду за развој Србије пише да је основан са циљем да финансира привредне субјекте, пољопривредна газдинства су изузета. Проблем је у Закону о приватним предузетницима, који третира носиоце комерцијалних газдинстава као предузетнике јер им намеће обавезе које имају власници радњи, агенција и слично, одузимајући им истовремено могућности које се другим предузетницима пружају. Заузврат, пољопривредним произвођачима се деле субвенције које, готово по правилу, касне и не прате реалне трошкове пољопривредне производње. Фонд за развој Србије основан је, између осталог, са идејом да помогне мање развијена подручја. Управо та подручја као главну привредну активност имају пољопривреду, и то на малим газдинствима. Како онда Фонд испуњава своју сврху када мали пољопривредници не могу да дођу до неопходних средстава? Сем тога, уложити новац у пољопривредну производњу представља сигуран добитак, и то је инвестиција која се увек исплати. Можда домаће финансијске институције нерадо финансирају мале пољопривреднике управо због чињенице да се њихова права никада не поштују, а лако се крше, па због тога не могу ни да буду равноправни играчи на тржишту.

Када је 2008. године усвојен Акт о малом бизнису, све земље чланице Европске уније су га са олакшањем прихватиле као прекретницу у одрживом економском развоју. Од тада је направљен снажан прогрес у смањењу бирократских процедура, трошкова, а применом добрих пракси у МСПП сектору, попут кластера, инкубатора, усавршавања, технолошких иновација... земље чланице су подигле пословни амбијент на највиши ниво. У поглављу 4 Акта о малом бизнису - СБА, дефинисано је „10 заповести за развој МСПП сектора - принципа“

1. Створити окружење - законске предуслове у којима предузетници, породичне фирме, микро, мала и средња предузећа могу да просперирају и у којима се предузетништво награђује.

2. Омогућити часним предузетницима који су банкротирали да брзо добију нову прилику - тзв. друга шанса.

3. Конципирати правила и процедуре, доносити законе у складу са МСПП сектором (Прво размишљајте о малим).

4. Државна администрација да буде на услузи МСПП сектору и да омогућава једноставне процедуре.

5. Олакшати учешће МСПП сектора у јавним набавкама и боље могућности за државну помоћ МСПП сектора.

6. Олакшати приступ МСПП сектора финансијским институцијама и регулисање законодавног окружења у плаћању комерцијалних трансакција у року не дужем од 30 дана.

7. Помоћ МСПП сектору да максимално користи јединствено тржиште ЕУ.

8. Промовисање свих вештина и иновација за МСПП сектор са примерима добре праксе.

9. Омогућити МСПП сектору да све еколошке изазове претвори у пословне прилике за бизнис.

10. Подржати МСПП сектор да искористи раст тржишта ЕУ, као и да шири бизнис на друга тржишта.

У Србији, нажалост, ово и даље звучи као научна фантастика, а за пољопривреднике је у домену метафизике. Изгледа да ни чињеница да се налазимо у процесу приступа ЕУ није довољна да стане на пут устаљеним лошим праксама и посматрању малих пољопривредника као дежурних жртви неспособних доносилаца одлука.