Извор: EurActiv

Разговарала: Маја Познатов

Прелазак на пројектно финансирање и довршетак приватизације медија је дуготрајан процес и за суштинске промене у медијској области биће потребно време, с обзиром на велике ,,девијације у систему”. Када је реч о спровођењу медијских реформи НУНС је у контакту са Министарством културе и информисања, али је за сада потпуно изостала сарадња са другим министарствима чија је улога веома важна на том плану. Политичка воља је предуслов за гарантовање и поштовање слободе изражавања и независност медија, јер одговарајући закони могу формално постојати али не нужно и примењивати и поштовати.

У којој мери процес приступања ЕУ може да утиче на побољшање ситуације у медијима у Србији? Да ли и на који начин планирате да искористите приступне преговоре за утицај на доношење или примену медијских прописа у Србији?

Приступни преговори ће бити велика прилика да се усклади, пре свега, српско закондавство са европским стандардима. Као што је познато, темељна питања биће обрађивана кроз поглавље 10 - Информационо друштво и медији. Приступни преговори око овог поглавља у Хрватској, рецимо, трајали су годину и по дана. Процесом хармонизације били си обухваћени, између осталог, Закон о хрватској (јавној) радиотелевизији, Закон о електронским медијима и Закон о медијима. Примера ради, у преговорима о усклађивању Закона о медијима у Хрватској посебно су се по тачкама разматрали статус издавача, слобода оснивања, транспарентност власништва, програмска основа, медијска начела и обавезе, правила струке и етике, плурализам и разноврсност медија...

То је све оно што и нас, сасвим сигурно, очекује. Према томе, процес приступања ЕУ свакако ће бити од велике важности за медијску сцену у Србији. То јесте велика шанса, а НУНС ће је користити у мери у којој буде укључен у преговоре. Ми ћемо инсистирати да медијска заједница има преовлађујуће место у преговарачком тиму али тешко је предвидети шта ће се у стварности дешавати. Ипак, ја сам оптимиста јер постоје чврсти европски стандарди у овој области, и Србија, уколико жели да корача европским путем, мораће да усклађује не само законодавни оквир већ и непосредну праксу када су у питању медији.

Слобода изражавања и независност медија спадају у основне европске вредности, чије поштовање се очекује и од Србије. Који су предуслови да би се ове вредности гарантовале у Србији?

Политичка воља, пре свега, и спремност да се прихвати чињеница да су слобода изражавања и независност медија неизоставан део вредносног система европске породице и једна од кључних тачки демократског процеса. Ми и сада немамо лоше законодавство али нам је стварност у медијској сфери у дубоком нескладу са легислативом.

Какву улогу у овој области има политичка воља пример је и Мађарска, иначе чланица ЕУ, која баш не може да се похвали високим дометима у области слободе изражавања и медијских слобода. Мора да постоји јасно опредљење политичког естаблишмента јер ЕУ нема чаробни штапић. Преговорима се поставља оквир, који ћемо садржајем, у највећој мери, морати само да попуњавамо.

Које су по вама очекиване последице преласка на пројектно финансирање медија и приватизације преосталих медија у државном власништву? Да ли са властима размењујете информације о том процесу? Да ли мислите да ће те измене бити спроведене на време? Како треба спровести ове реформе да се не би појавили нови проблеми, попут другачијих видова притисака на медије?

Мислим да треба бити реалан, и што пре схватимо да се ради о дуготрајном процесу, биће боље за све нас. Слобода медија и слобода изражавања се не могу увести указом. Прелазак на пројектно финансирање и довршетак приватизације јесу само фаза у стварању једног повољнијег медијског амбијента у коме неће бити, као до сада, привилегованих и политички контролисаних медија. Девијације у систему су толике да мислим да ћемо следећу годину сигурно (посветити томе), а вероватно ће нам бити потребно још времена, како бисмо суштински применили односе у медијској сфери.

Са властима имамо комуникацију, пре свега са Министарством културе и информисања, али за сада је потпуно изостала сарадња са Министарством привреде, Министарством финансија, Министарством за трговину,туризам и телекомуникације и Министарством државне управе и локалне самоуправе.

Њихова улога у примени медијских закона, приватизацији и преласку на пројектно финансирање је у овој фази веома важна и, чини ми се, да ће управо од њиховог ангажмана умногоме зависити да ли ће ове промене бити спроведене на време и да ли ће имплементација новог медијског законодавства бити само формална или ће суштински медијска сцена бити промењена тако да онемогући другачије видове притиска на медије.