Извор: EurActiv

Аутор: М.П.

Централни Дневник Радио-телевизије Србије (РТС) пристрасан је према властима и, иако не заобилази теме, површно их покрива без критике, речено је 16. децембра на представљању истраживања о односу медија и грађана. У тој емисији као саговорници доминирају представници централне власти, знатно је мање жена док представници мањинских група ретко говоре, закључци су истраживања о односу медија и грађана. Такође, та емисија не омогућава грађанима који су трећи по бројности као саговорници да заиста говоре о актуелним темама, међу којима у Дневнику сада доминира економија, речено је на представљању истраживања у оквиру кога је анализирано ко и о чему говори у информативним емисијама јавног сервиса и учешће грађана.

Дневник ,,није место дијалога о важним темама и контролор власти, што се очекује од јавног сервиса, већ служи као трансмисија порука власти према грађанима”, рекла је Јованка Матић из Института друштвених наука која је водила истраживање које је спроведено у оквиру пројекта ,,Утицај грађана на медија” Едукационог центра из Лесковца.

Матићева је рекла на представљању истраживања да је Дневник на много начина пристрасан према властима - од тога да су представници централних власти најчешћи саговорници у тој емсији и позитивног представљања, до дужине њиховог обраћања.

Како је навела, најдужи прилог је био интервју у Дневнику са премијером Србије Александром Вучићем у трајању од осам минута што превазилази стандарде домаћих и страних јавних сервиса.

,,Дневник не заобилази теме али их површно покрива без критике”, рекла је она и навела да је та емисија жанровски разноврсна а да једну четвтину прилога чине тематски прилози са аналитичким приступом теми.

Према истраживању, сваки пети ,,субјекат” у Дневнику је из државне структуре а трећина ,,живог говора” отпада на представнике власти и то најчешће централних власти.

Покрајинска власт је занемарена и од 166 представника власти који су говорили у Дневнику троје је било из покрајинских власти.

Грађани су трећи по бројности као саговорници али говоре о темама које нису релеватне, ретко говоре о економији и веома ретко о политици, а у 72% случајева говоре неутрално или без става.,,Дневник јако пази да од грађана не потиче политички говор и усмерава против власти”, рекла је Јованка Матић.

Удео жена као саговорница је 19%, а дискриминисане се и по уделу у минутажи који износи 14%. Занемарени су и млади људи и старији, а две трећине саговорника је из Београда, иза којих следе саговорници из Новог Сада и Обреновца.

Економија главна тема

Истраживање којим су обухваћене емисије Дневника у првој недељи фебруара, марта, априла и јуна, показало је да се у централном Дневнику РТС-а највише говорило о економији за разлику од пре пет до шест година када је доминирала политика, рекла је Јованка Матић. Она је додала да економија, према истраживањима, јесте тема која највише занима грађане.

Косово се издваја као значајна тема само у Дневнику али не и у другим информативним емисијама републичког јавног сервиса, док су корупција и криминал ишчезли као теме, показало је истраживање којим су обухваћени и Јутарњи програм РТС-а и емисије ,,Грађанин” и ,,Ово је Србија”.

Јованка Матић је рекла и да је анализа показала да емисија ,,Ово је Србија” чије је тежиште на локалним информацијама, није релевантан информативни програм, и да је у њој политика потпуно игнорисана.

Грађани више учествују као саговорници у тој емисији него у Дневнику али не исказују вредносне ставове и преовлађује позитиван говор, док се представници локалних власти ,,ритуално појављују”, додала је она.

Показало се и да РТС још није нашао погодан начин да прати предизборону кампању на начин који би имао едукативну вредност за грађане. ,,Већ 24 године РТС избегава да се аналитички укључи у извештавање о предизборној кмапањи”, рекла је Матићева.

Однос грађана и медија из угла закона

У оквиру пројекта је спроведена и анализа учешћа грађана и цивилног друштва у раду Савета Републичке радиодифузне агенције и Програмског савета РТС-а, а аутор тог дела истраживања, професор на Правном факултету Унион Саша Гајин рекао је да ,,у судару са језивом медијском сликом све што пише у недавно усвојеним законима звучи као списак лепих жеља”.

Он је истакао да нови медијски закони дефинишу јавни интерес као и суфинансирање медијских пројеката за остваривање јавног интереса, и да за разлику од ранијих прописа имају потенцијал за развој односа медија и грађана.

,,Моје убеђење јесте да у највећој мери од грађана и медија зависи да ли ће се тај однос развити”, рекао је он.

Додао је и да Закон о јавним сервисима, као први такав у историји Србије, представља покушај да се уреди не само њихова структура већ и медијски садржај и финансирање и да се јавни сервис ослободи политичког утицаја.

Председница Одобра за културу и информисање у Скупштини Србије Весна Марјановић указала је на значај питања финансирања јавног сервиса и изразила бојазан у вези са новим начином избора Пограмског савета РТС-а чије чланове сада предлаже Управни одбор те куће, а бира парламент.