Извор: Данас

Аутор: И. Николетић

Београд - Од 30 случајева злоупотребе у поступцима јавних набавки чија је укупна вредност износила више од пет милијарди динара, пред различитим прекршајним судовима изречене су казне у вредности од тек нешто више од милион и по динара.

Један од највећих проблема везан за злоупотребе у тој области је изразито мали број предмета који су процесуирани, велики проценат оних који застаревају, а судска пракса показује изузетну неуједначеност кажњавања - каже за Данас Иван Нинић, аутор истраживања Корупцијска мапа јавних набавки у Србији.

- У десет случајева јавних набавки чија је вредност 685 милиона динара, а које су извршене потпуно мимо закона, дакле без икаквог поступка јавне набавке, изречене су казне у висини од око 140.000 динара. На других 10 случајева имамо пример набавки у вредности од 2,7 милијарди, извршених уз кршење процедуре закона, а збирни износ новчаних казни је 1,45 милиона динара - наводи Нинић и додаје да је проблематичан и прописани распон казни, које су у поменутим случајевима могле да достигну максималну висину од 21 милион динара.

Осим лоше казнене политике и непримерене висине казни, Нинић наглашава и предугу процедуру али и неажурност судова.

- У преосталих 10 случајева где је вредност набавки износила око 1,6 милијарди динара утврђена је апсолутна застарелост. Иако је неправилности утврђена од стране Ревизорске институције, судови нису могли да у року од две године утврде одговорност наручилаца. Буџетска инспекција и Државна ревизорска институција, које су предњачиле у подношењу захтева у ранијем периоду, најпре врше контролу, и при том обично ревидирају претходну годину. Тек онда подносе пријаве прекршајним судовима, за прекршаје које су већ утврдиле. Цео поступак предуго траје и често у међувремену наступи застарелост - каже Нинић и поставља питање да ли ће се оваква казнена пракса наставити и по новом Закону о јавним набавкама који је у примени од априла прошле године. У односу на претходни закон, додаје он, висине казни за одговорна лица су само мало повећане, рок застарелост је са године повећан на три, међутим, са недовољним капацитетима институција које би процесуирале случајеве злоупотреба, питање је колико ће се те промене допринети сузбијању злоупотреба.

Нинић наглашава да је најзначајнија новина закона увођење кривичног дела за ту врсту злоупотребе, али да се пресуде још увек тешко доносе.

- Ми немамо правоснажне судске пресуде из области јавних набавки које би потврдиле да је овај домет прекршаја ушао у кривичну одговорност. Кривично дело је уведено законом из 2012, међутим, велики је проблем доказати елементе кривичног дела у судском поступку. Неправилности у зони јавних набавки не смеју да буду само прекршаји, морају да уђу у кривично правну зону. Иако стоји у закону, сваки нови судски процес је изазов за јавне тужиоце - наглашава Нинић.

Како наводи, закон јесте донео евидентне уштеде, али казнена одговорност мора да се уреди тако да буде ефикасна, јер „свака злоупотреба у јавним набавкама утиче и на БДП и буџетски дефицит, а сваку преплаћену набавку плате грађани“.

- Случајеви попут Аеродрома Београд да деморалишу и невладин сектор и полицију и тужиоце, а посебно мотивише и подстичу оне који се баве злоупотребама. То је најбољи пример јавности познатог дугогодишњег неодговорног и нерационалног коришћења јавног добра, да би се на крају дошло до тога да нико није одговоран - закључује Нинић.