Извор: Политика

Аутор: Ивана Анојчић

Према проценама, годишње се открије мање од један одсто случајева корупције, што би се могло променити новим законом о заштити узбуњивача

За доношење закона о заштити узбуњивача није остало још много времена. Ако се то не уради у наредна три месеца они ће остати без правне заштите која им следује. А узбуњивач, или лице које открива неправилност унутар неке организације у жељи да се она отклони, може много помоћи у сузбијању корупције.

Обелодањивање информација о неправилностима не мора бити увек усмерено ка најширој јавности, већ може бити усмерено ка лицима унутар саме институције, и у том случају заштита узбуњивача од одмазде је још значајнија.

Јелена Стојановић, адвокат портала „Пиштаљка”, каже да је Предлог закона о заштити узбуњивача Влада упутила парламенту у октобру и он чека на усвајање. Међутим, 23. октобра Уставни суд је утврдио неуставност Правилника о заштити узбуњивача, али је одложио објављивање за три месеца, како узбуњивачи не би остали незаштићени.

„Ако нови закон не буде усвојен у року од три месеца управо то ће се догодити, узбуњивачи неће имати правну заштиту. ’Пиштаљка’ се бави пружањем правних савета узбуњивачима. Њих има доста и имају проблем на радном месту, добијају претње отказом или отказ. Зато смо ми ту да им помогнемо правним саветом. Наравно, никако не можемо за јавност откривати њихов идентитет.”

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, каже да је потребно још ефикасније заштитити лица која пријављују корупцију и подсећа да је нарочито после препоруке Грека (Група земаља за борбу против корупције, механизам Савета Европе) 2006. године неколико пута покушано да се уреди ова област.

„Влада није добро реаговала јер је препоруку испунила само делимично, укључујући поједине одредбе и законе: о државним службеницима, о слободном приступу информацијама од јавног значаја и о Агенцији за борбу против корупције. Греко је 2010. године оценио да је препорука делимично испуњена, што је био сигнал да треба донети закон.”

„Ова прича је обновљена и после промене власти. Направљена је радна група за израду закона и посао је завршен прошле године али закон није усвојен. Затим је Министарство правде јесенас формирало радну групу и, како је било доста коментара на нацрт, у јуну је урађен други нацрт закона, с мање слабости. Пре месец дана предлог закона је послат у скупштину и сада се очекује његово усвајање. Међутим, Европска комисија је указала да овај акт треба побољшати. То је све требало урадити још 2006. године, па би после могло и да се мења ако је потребно. Не треба напомињати да узбуњивачи могу у многим сегментима да одиграју важну улогу”, каже Ненадић.

Али он напомиње да, чак и да се поправи закон, то није довољан стимуланс да се добије више пријава против корупције.

„Зато је потребно мењати Кривични законик како би се ослободили неки који непосредно учествују у корупцији јер су често једини сведоци”, објашњава Ненадић.

Он износи податак да се открије мање од један одсто случајева корупције годишње, и да је то установљено испитивањем јавног мењења с питањем „Да ли сте учествовали у корупцији?”, на које се добија неколико стотина хиљада потврдних одговора.

Транспарентност Србија је од тренутка уношења норми о заштити узбуњивача у Закон о Агенцији 2010. године указивала да су оне недовољне и да ову материју треба уредити посебним законом.

Јер, Агенција нема услова ни да веома ограничену заштиту пружи квалитетно, пошто се подзаконским актом не може ближе уређивати начин пружања помоћи ако већ у самом закону нису дата јасна овлашћења.

Да су ове сумње биле тачне, показало се четири године касније, кад је Уставни суд утврдио да је неуставан члан 56. став 5. Закона о Агенцији за борбу против корупције. Према тој одредби, директор Агенције доноси „ближи пропис” којим се уређује поступак пружања помоћи запосленима у јавном сектору који „у доброј намери” пријаве корупцију. У складу с тим, неуставним је оглашен и Правилник о заштити лица које пријави сумњу на корупцију из 2011. године, а објављивање одлуке је одложено за три месеца.

На основу оспореног Правилника, неколико десетина узбуњивача је добило какву-такву заштиту од прогона. Зато период до објављивања одлуке Уставног суда треба искористити за хитне допуне члана 56. Закона о Агенцији – препорука је ТС.

Уз то, питање заштите узбуњивача треба решити што пре, посебним свеобухватним законом. Али у ТС сматрају да Предлог закона, који се налази у скупштинској процедури од 3. октобра, садржи бројне мањкавости које би требало отклонити амандманима.