Извор: Данас

Аутор: В. Ј.

Београд - Развој независног и ефикасног правосуђа, које може да делује без икаквих спољних утицаја, представља кључ за успешну борбу против корупције, закључак је извештаја о кривичним поступцима за дела са елементима корупције за 2014. годину који је сачинио Комитет правника за људска права (Јуком).

Према наводима из извештаја, посебну пажњу треба обратити на независност тужилаштва и суда од политичког уплитања у поступке.

- У практичном смислу, такав утицај огледао би се у нетранспарентној или дискреционој примени процедура за избор носилаца судијских или тужилачких функција. Како би се избегла таква ситуација, уставни и законодавни оквир морају бити измењени, јер остављају простора за политички утицај - стоји у извештају.

Према Јукомовом извештају, индикатор политичког уплива у правосуђе био је приметан 2012. године, када је Уставни суд усвојио жалбе неизабраних судија на одлуке Високог савета судства и на тај начин омогућио повратак 800 судија на функције.

- Ова пресуда потврдила је оно што је истакнуто као проблематично у неколико извештаја Европске комисије и Венецијанске комисије: да је процес избора судија 2006. године, када је на ту функцију требало да их изабере Народна скупштина на предлог Високог савета судства (чија је улога да штити независност правосуђа), показао висок ризик политизације избора на судијске функције и кршење независности правосуђа. Највећи проблем у вези са процедуром избора представљала је чињеница да ју је требало спровести не само за нове судије већ и за оне претходно изабране, нарушавајући сталност судијске функције. Коначно, сталност судијских и других функција у правосуђу посматра се као један од јасних показатеља независности правосуђа, који их штити од арбитражног разрешавања услед смене политичких гарнитура - пише у извештају.

У делу који се односи на последњу реформу правосуђа, извештај истиче да се проширењем мрежа судова директно утицало на промену надлежности за неке предмете. Такође, додаје се, новим Закоником о кривичном поступку прихваћен је модел тужилачке истраге, што је додатно отежало рад тужилаца.

- Наведене новине успориле су рад судова и тужилаштава, па због техничких измена заседања нису ни заказивана. Са састанака са заменицима тужилаца из Првог, Другог и Трећег основног јавног тужилаштва сазнали смо да су тужилаштва преоптерећена, не само због нове улоге тужилаштва, него и због недостатка администрације (посебно записничара и референата), техничких проблема (неадекватних, малих канцеларија за саслушања), као и дестимулације у примањима (због солидарног пореза) насупрот знатно повећаном обиму посла - пише у извештају.

Додатно, у извештају пише да се перцепција јавности о корупцији мора узети у обзир као важан параметар за мерење нивоа корупције са којим се државе сусрећу. Према томе, висок проценат неповерења има директне последице и сматра се важним питањем, јер озбиљно подрива поверење грађана у демократске институције. То је веома забрињавајуће поготово у светлу чињенице да 95 одсто испитаних Срба сматра да је корупција проблем или озбиљан проблем у Србији.

Као један од највећих проблема домаћег правосуђа Јуком препознаје недостатак ефикасности судских поступака. Примера ради, у Србији је, у 2012. години, било више од три милиона случајева који су чекали на пресуду, подсећа се у извештају.

„Национална стратегија за борбу против корупције у Републици Србији за период од 2013. до 2018. године најважнији је стратешки документ када се говори о планској борби против корупције. Према предвиђеним циљевима Стратегије усвојен је и Акциони план за спровођење Стратегије за борбу против корупције у Републици Србији за период од 2013. до 2018. године. Међутим, имајући у виду процес имплементације Акционог плана, може се рећи да је он у видној стагнацији“, стоји у извештају.

Да би илустровао своје тврдње, Јуком је пратио ток суђења у 24 случаја у којима се лица терете због коруптивних радњи.

Издвојена су три предмета у надлежности Првог основног суда, три у надлежности Другог основног суда, два у надлежности Трећег основног суда, седам предмета који се воде пред Вишим судом у Београду, осам при Посебном одељењу за организовани криминал Вишег суда у Београду и један у надлежности Вишег суда у Зрењанину. Реч је о различитим кривичним делима са коруптивним елементима који су везани за корупцију у различитим друштвеним сферама, и у којима су оптужени вршили различите функције. Од 24 случаја њих осам се односило на привреду, три на образовање, два на здравство, три на спортска друштва, два на полицију, четири на државне институције и два на судство.

Забележен је и податак да је 14 предмета медијски испраћено, док 10 није уопште покривено, јер се медији слабо интересују за мање, свакодневне случајеве корупције.

„У већини посматраних предмета није било измена оптужница. У случајевима у којима су оптужнице мењане, то је најчешће чињено због прецизирања оптужног предлога. Примећено је да је најдужи период протока времена од учињења дела до подизања кривичне пријаве и то у случајевима високе корупције. Највећа ефикасност у погледу дужине истражног поступка примећена је у предметима пред Трећим основним судом и Посебним одељењем за организовани криминал Вишег суда у Београду. Будући да се пред овим одељењем поступци воде по новом Законику о кривичном поступку, може се закључити да институт тужилачке истраге остварује добре резултате, упркос поменутом мањку административних службеника“, пише у извештају.