Извор: Данас

Аутор: И. Николетић

Београд- Компаније које послују у Србији од 2008. па до данас оштећене су за 255 милиона евра ненаплаћених потраживања од различитих фантомских фирми које су купиле робу или искористиле услуге а никад их нису платиле. Оштећени нема готово никакве могућности да добије новац који му фиктивне фирме дугују, осим да туже власника као физичко лице.

Такве спорове оштећене фирме добијају тек у 2,8 одсто случајева, јер се фиктивне фирме оснивају са минималним оснивачким капиталом, а потом гасе, док власници углавном немају имовину из које потраживања могу да се наплате. Инвеститори и повериоци су суочени са великом правном и пословном несигурношћу која карактерише пословни амбијент у Србији, и често су предмет преваре одређених појединаца и група. Због тога је Србија на све лошијем гласу у региону, јер инвеститори избегавају земље у којима имовина и капитал нису адекватно заштићени, а судски спорови трају годинама - закључено је на јучерашњем скупу који је организовао Савез рачуновођа и ревизора на тему малверзација у привредном амбијенту и начинима да се савесни предузетници од њих заштите.

Консултант у Мрежи за пословну подршку Драгољуб Рајић навео је податак да је забележено чак 19.500 таквих случајева преваре, а да је штета у просеку износила 13.500 евра по случају.

Додатни проблем постоји у области рачуноводствених прописа који и поред бројних измена нису усклађени са међународном регулативом и којима су неоправдано наметнути високи трошкови привредним друштвима, предузетницима и рачуноводственим фирмама, а квалитет финансијских извештаја још више смањен. Благоје Новићевић из Савеза рачуновођа и ревизора Србије казао је да је последњи Закон о рачуноводству из прошле године најлошији у серији од 2002. године.

- Рачуноводство би требало да буде чувар квалитета финансијског извештавања, јер се на основу тога доносе битне одлуке. На основу поверења у те информације инвеститори одлучују да ли да започну посао овде, банке одлучују о кредитима и одређују ризик повраћаја средстава. Са лошим финансијским извештајима не зна се колико је новца заиста ушло у буџет, не може се проценити колико је ефикасна економска политика, а уз то АПР те извештаје не контролише - казао је Новићевић.

Миодраг Перић из Удружења пружалаца рачуноводствених услуга оценио је да садашњи закон уноси општу конфузију у начин извештавања.

- Тренутно се финансијски извештаји раде на основу три закона и 15 подзаконских аката, а у оквиру те шуме прописа често се могу наћи дијаметрално супротне одредбе - навео је он и додао да не чуди да је у тој ситуацији све раширеније такозвано „креативно финансијско извештавање“, где се стање приказује онако како то наручиоци захтевају.

Перић је истакао да прилагођавање промени закона доносе и превелике трошкове. „Нашу кућу која запошљава 10 људи и има 140 клијената измене закона коштаће око 32.000 евра, за шест промена контних оквира, прекњижавање и едукацију радника“, нагласио је он и додао да књиговође зато траже да се нови правилник стави ван снаге и користе и даље контни оквири из 2006, јер се велики број предузетника још није прилагодио новим правилима. Представник Делегације немачке привреде у Србији Милан Вучковић рекао је да се од 2000. године до сада 118 страних инвеститора жалило на истинитост финансијских извештаја на основу којих су купили фирме.

- Извештаји нису били тачни, било је случајева лажно приказаног стања имовине, књиговодствене вредности, потраживања, а посебно износа дуговања према повериоцима и обавеза према запосленима - рекао је он и додао да инвеститори у Србији наручују и по две ревизије извештаја које плаћају од 40.000 до 100.000 евра.

Висок ризик

- Србија је по „кантри риску“ оцењена као веома ризична земља, али то се не односи на стабилност коалиционих влада, како многи мисле, већ на стабилност трајања прописа. Код нас се норме мењају готово свакодневно, и то нагоре, има их брдо неусаглашених и нема координације у њиховом доношењу - казао је Махмуд Бушатлија, консултант за страна улагања.

Страни инвеститори привилеговани

Зоран Илић, директор компаније Биомелем, тврди да држава и даље даје примат страним инвеститорима, док мали породични бизнис, који је „најважнији за опстанак домаће економије, никада није био заштићен“. „Такође, држава се још не труди да одвоји жито од кукоља, односно да осигура сигуран амбијент за велики број малих фирми које послују озбиљно и легално“, додао је Илић.