Извор: Политика

Аутор: Александра Петровић

У Министарству правде кажу да је Координационо тело Владе Србије основано због боље примене Стратегије и Акционог плана, док се у Агенцији за борбу против корупције питају чему дуплирање антикорупцијских тела

Неће се борба против корупције догодити сама од себе. Иако постоје детаљни акциони планови за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције, негде је зашкрипало у међусобној сарадњи државних органа, па резултати постигнути током ове године нису задовољавајући.

На то је отворено указао министар правде Никола Селаковић на првом састанку Координационог тела за примену Акционог плана за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције. „Акциони планови су компликовани, хоризонтални и обухватају велики број институција које треба повезати.

Оне се неће примењивати сами од себе, треба да их примењујемо сви заједно, као један”, рекао је министар и прецизирао да је борба против корупције једно од надлежности Министарства правде.

Чини се да је Селаковић својим говором на овом састанку јасно ставио до знања да владино Координационо тело и Министарство правде преузимају кормило у контроли над спровођењем Акционог плана, иако је за надзор надлежна Агенција за борбу против корупције. Координационо тело формирано је 7. августа. На његовом челу налази се премијер Александар Вучић, а његов заменик је министар Селаковић.

Агенција за борбу против корупције издала је саоптштење за јавност у коме истиче да се формирањем владиног Координационог тела само ствара још један паралелни механизам за праћење спровођења Националне стратегије за борбу против корупције и поставља питање: Чему дуплирање антикорупцијских тела?

Одговор на ово питање заправо је дао министар Селаковић када је објаснио да је за успех или неуспех борбе против корупције одговорно Министарство правде.

„Министарство правде је управо то које брине о делу система кривичноправне репресије, о тужилаштвима и о судовима, о законима који регулишу рад ових институција, поставља стратешке смернице за развој и положај ових институција и брине о прописима попут Кривичног законика, Законика о кривичном поступку, али и Закона о Агенцији за борбу против корупције. Зато је и подпоглавље „Борба против корупције” у оквиру Поглавља 23 управо у надлежности Министарства правде”, прецизирао је Селаковић.

„Политика” је Министарству правде поставила питање ко је заправо главнокомандујући у Србији када је реч о борби против корупције. Одговор је дао Радомир Илић, државни секретар надлежан за координацију активности прописане Акционим планом за борбу против корупције.

– На челу борбе против корупције у Србији стоји председник Владе и њему у томе највише помаже министар правде са својим тимом. Међутим, борба против корупције је таква да се она налази у сваком сектору друштва и зато свако министартво и сваки други државни орган мора у једном тренутку да преузима део своје одговорности у борби против корупције. Оно што је битно је да постоји координација те борбе. Дакле, да она не буде стихијска, већ да буде добро планирана, ефикасна, целисходна, и колико год је могуће јефтина – каже Илић.

Истиче да је Координационо тело формирано како би Акциони план за спровођење Националне стратегије борбе против корупције могао ефикасно да се испуни у потпуности.

– Да је то од суштинског значаја, изјаснио се и Брисел, верификујући предлог Владе, пре формирања тог тела. Треба знати да Координационо тело не спроводи надзор, јер је то заправо улога Агнеције за борбу против корупције, те никако не може доћи до дуплирања надлежности више тела – каже државни секретар Радомир Илић.

Истиче да Координационо тело не дира у законом прописану надлежност Агенције за борбу против корупције, која у свом извештају даје оцену да ли је и у којој мери статегија испуњена. – Координационо тело је ту да помогне свим странама које учествују у спровођењу мера из Стратегије и Акционог плана, и тиме олакшају и самој Агенцији за борбу против корупције њен посао – каже Илић.

Агенција за борбу против корупције саопштила је да ни сама није задовољна досадашњим резултатима јер готово половина задатака из Акционог плана – није испуњена. Четвртина задатака је испуњена, док за још једну четвртину може да се утврди да ли су испуњени, јер нису достављени извештаји.

Државни секретар Радомир Илић каже да ће Министарство правде размотрити иницијативу Агенције за борбу против корупције и да ће у сарадњи са Европском комисијом урадити све анализе, након чега ће се приступити изради нацрта закона о Агенцији за борбу против корупције.

– Стигло је и мишљење европских експерата о Закону о заштити узбуњивача и оно је позитивно, чиме се заокружио процес јавних расправа о овом закону. Министарство правде ће ускоро закон послати Влади Републике Србије, након чега ће Влада закон проследити Народној скупштини – каже Илић.

Антикорупцијска бирократија

Критикујући досадашње слабе резултате у спровођењу Акционог плана за борбу против корупције, министар Селаковић је рекао да је доста било великих речи и да у Србији има превише антикорупцијских тела: Агенција за борбу против корупције, Савет за борбу против корупције, група за координацију у борби против корупције Министарства правде, специјализовано тужилаштво за организовани криминал и корупцију и антикоруптивна одељења у вишим јавним тужилаштвима.

– Кад имамо толико институција, поставља се питање где су резултати – рекао је Селаковић.