Извор: Блиц

Аутор: Танјуг

У најновијем извештају организације ,,Фридом хаус” о државама у транзицији, оцењено је да су у 2013. забележени позитивна кретања на Балкану, а Србија је добила оцену 3,64 на скали од један до седам, на којој је јединица за државе са најразвијенијом демократијом, а седам за ауторитарне режиме.

У извештају за 2013. аналазирано је стање демократије у 29 држава, а 13 држава је оцењено демократским, за шест је наведено да имају транзиционе, а да 10 држава има ауторитарне режиме.

Србија је добила оцену 3,64, што значи да има ,,полуконсолидовану демократију”, а чак се и нова чланица Европске уније - Хрватска, сматра земљом са полуконсолидованом демократијом, каже се у извештају.

Од осталих земаља у региону, Србији је најближа Хрватска са оценом 3,68, затим Црна Гора са 3,86, па Македонија са оценом 4,00, Босна и Херцеговина са 4,43 и Косово 5,14.

Према организацији из Вашингтона, која прати заштиту људских права и стање демократије широм света, закључак је да је у 2013. дошло до слабљења демократије у земљама Евроазије, централне Европе и Балкана.

,,Фридом хаус”, као позитивне догађаје на Балкану, издваја ,,историјски договор измедју Србије и Косова” и приступање Хрватске ЕУ, али организација упозорава да ,,дисфункционалне владе у целом региону настављају да обарају рејтинг на пољу демократије”.

У делу посвећеном балканским земљама, наводи се да се у већини земаља бележи ,,променљив” напредак по питању индикатора којима се мери стање демократије, уз истицање да регион још нема ,,консолидоване демократске режиме”.

,,Фридом хаус” је анализирао стање у правосуђу, борбу против корупције и притиске и застрашивање којима су новинари изложени.

ЕУ има континуиран позитиван утицај на Балкан, са изгледима за чланство за ове државе који често служи као једина највећа мотивација за демократско понашање и реформе у овим државама, стоји даље.

У области цивилног друштва, регион Балкан је једини међу другим државама у транзицји који је забележио напредак у последњој деценији.

За БиХ је оцењено да је дуготрајна политичка криза наставила да паралише централну државну власт, а за политичаре у тој земљи је наведено да немају воље или нису способни да постигну компромис како би постигли краткорочне или дугорочне циљеве.

Оно што је заједничко за већи број део региона јесу права припадника ЛГБТ заједнице, уз оцену да се државе супротстављају покушајима да се национална законодавства ускладе са европским стандардима кад је реч о заштити права припадника ове мањинске групе.

Подсећа се и да је у Србији, трећу годину за редом, отказана парада поноса, а да је последњу параду 2010. пратило насиље.