Извор: Данас

Аутор: Слађанка Милошевић, председница Синдиката правосуђа Србије

Нећу се бавити правним нормама у Законику о кривичном поступку јер је то посао за правне стручњаке. Међутим, подсетићу јавност какав је био истражни поступак и каква је сада тужилачка истрага. Тачно је да постоји велики број заосталих јавнотужилачких и судских предмета у раду, али тачно је и то да се политички притисак на правосуђе огледа и кроз финансијско и смештајно ограничење, као и у ограничењу запошљавања потребне радне снаге.

Претходно, за спровођење истраге, односно саслушање осумњичених и оштећених, као и прикупљање свих доказа неопходних да би се основана сумња претворила у оправдану, био је задужен истражни судија. Он је за спровођење истраге и других истражних радњи које му је својим актом налагало тужилаштво имао пет радних дана у недељи. Поред пет радних дана, имао је своју истражну канцеларију, свог записничара, судијског помоћника и одређеног референта у писарници који је бринуо о његовим предметима у раду, као и о предметима још двоје троје судија. Дакле, радио је само то.

Од 1. октобра прошле године од истражног судије истрагу је преузео и активно је води заменик јавног тужиоца. Међутим, за ефикасно спровођење тужилачке истраге недостају заменици јавног тужиоца, тужилачко особље и канцеларије. Заменици јавног тужиоца имају само један дан за саслушање странака у поступку јер немају канцеларију где би то радили пет дана у недељи. Поред тога, заменици јавног тужиоца иду на суђења и раде друге послове из своје надлежности као што су издавање наредби о претресу стана, разним вештачењима, прибављању листинга долазних и одлазних телефонских позива, подизање оптужница, склапање споразума о признању кривичног дела, одлагање кривичног гоњења... Немају свог записничара. Организација рада у писарници тужилаштва другачија је него у писарници суда. Референти у тужилачкој писарници задужени су уписницима и предметима по годинама а не по заменику јавног тужиоца. Дакле, референт који је задужен за 2013. годину, у ствари, задужен је свим предметима из те године и за све заменике. Велики број предмета представља велики притисак на мали број запослених, што може да допринесе већем броју грешака у раду.

Републичко јавно тужилаштво сачинило је документ на основу озбиљне анализе постојећег стања у свим тужилаштвима, и исти упутило Комисији за спровођење националне стратегије реформе правосуђа. Нарочито је анализиран прилив предмета на месечном, кварталном и годишњем нивоу. На основу те анализе утврђено је да за спровођење уведене тужилачке истраге недостаје скоро 700 државних службеника и намештеника у тужилаштвима. Ипак, није било узалудно дописивање РЈТ са Министарством правде, јер смо добили нову радну групу за праћење примене Законика о кривичном поступку. Добили смо и Комисију за давање сагласности за ново запошљавање.

Тужилаштва су обавезна да траже сагласност од Министарства правде, што су и учинила. Министарство правде тражило је сагласност од владине комисије за давање сагласности за ново запошљавање. Формирају се нове радне групе, нове комисије, али тужилаштва никако да добију сагласности за пријем неопходних радника.