Извор: Данас

Аутор: Бобан Каровић

Београд - Однос тужилаштва и полиције у Србији је парадоксалан. Са једне стране, када је у питању кривични поступак, овлашћена лица у полицији, условно речено, ,,раде” за тужиоца, али за рад не одговарају јавном тужиоцу, него надређенима у полицији.

То је неодржива ситуација. Због тога у многим земљама тужилаштво има кадровску или дисциплинску власт над полицијом или су делови полиције једноставно припојени и подређени тужилаштву. У Хрватској, на пример, годишњу листу истражитеља саставља јавни тужилац. Истражитељи су, према Законику Хрватске, и једина лица из полиције која су овлашћена да предузимају доказне радње у кривичном поступку, каже за Данас Горан Илић, председник Удружења тужилаца Србије.

Према нашем новом Законику о кривичном поступку (ЗКП), јавни тужилац покреће истрагу и води је потпуно самостално, без учешћа друге странке, односно без икакве контроле суда. Стручњаци су пак приметили да у томе има елемената инквизиторности, те да су права окривљеног знатно смањена. Какав је ваш став?

- Наизглед, према новом ЗКП-у, осумњичени има бројна права, међутим велики део прописаних права су у суштини ,,мртво слово на папиру”. Ево и примера. У члану 301 наводе се начини прикупљања доказа у корист окривљеног. Одбрани је тако омогућено да разговара са лицем које може да пружи корисне информације, уз пристанак тог лица. Осумњичени и његов бранилац могу да уђу у приватне просторије уз пристанак држаоца просторија. Затим, осумњичени и бранилац могу од физичког и правног лица да преузму предмете и исправе, уз сагласност. Дакле, Законик браниоцу и осумњиченом омогућава да прикупљају материјал и доказе на начин на који би то иначе чинили користећи уобичајено опхођење између људи. Наравно да у туђи стан можете да уђете уз сагласност онога чији је стан или да можете да преузмете предмете и исправе од некога ако он претходно одлучи да вам то преда.

Судије се, према неким оценама, понашају као да још увек имају кључну улогу у поступку, односно као да тужиоци сада не воде главну реч. Како то коментаришете?

- Отпори у пракси у примени ЗКП-а су аргумент више у прилог закључку да није требало тако олако мењати Законик и лишити судове њихове традиционалне улоге у кривичном поступку. Уосталом, у теорији постоји гледиште да право државе да кажњава учиниоце кривичних дела проистиче управо из чињенице да је суд у кривичном поступку утврдио истину. Према новом ЗКП-у испада да држава учиниоце кривичних дела кажњава не због тога што је суд утврдио истину, будући да се у кривичном поступку не тежи истини, већ зато што су одабрали лошег адвоката који није успео да се супротстави тужилаштву и оспори његове доказе.

Нови ЗКП се примењује већ осам месеци, а пре десетак дана су усвојене измене и допуне. Како оцењујете почетак његове примене?

- Почетак примене новог ЗКП-а прате бројни проблеми, те је тако тешко одредити који је највећи. Можда је, ипак, основни проблем то што је ,,нови” ЗКП угрозио правну сигурност. Наиме, темељ правне сигурности је и предвидивост промена у правном систему. То значи да измене закона и прописа не смеју да буду неочекиване, супротне правној традицији, да буду тако нагле и да створе општу конфузију. Нажалост, то се догодило са новим ЗКП-ом, који је затро нашу правну традицију и ствари окренуо наопачке. Да бих илустровао проблем настао из примене Законика, несвојственог нашој традицији, једном западном дипломати сам рекао да је то као када би неко одлучио да у Енглеској аутомобили морају да се крећу десном страном коловоза. То је наизглед једноставна операција - јуче сте возили левом, а данас десном страном. Међутим, због такве наизглед једноставне одлуке било би стотине страдалих. Дипломата ми је одговорио да разуме проблем и да, срећом, у његовој земљи никоме није пало на памет да спроведе сличан правни експеримент.

Такође, почетак примене ЗКП-а пратио је недостатак ресурса за несметано функционисање тужилаштава. Каква је тренутно ситуација?

- Веома лоша. И то је један од проблема који проистиче из концепта новог ЗКП-а. Нови ЗКП је пренео бројна овлашћења на јавно тужилаштво, међутим то није било праћено повећањем броја заменика јавних тужилаца. Илустроваћу неким подацима. Рецимо, Основно јавно тужилаштво у Прокупљу има три заменика јавног тужиоца, док суд има седам судија у кривичној материји. То значи да уколико све судије у Прокупљу у једном дану закажу суђења, више од половине суђења би морало да буде одложено, јер не би било обезбеђено присуство заменика тужиоца, без кога претрес не може да се одржи. Осим тога, будући да би се сва три заменика налазила на претресима, рад тужилаштва би морао да стане у погледу руковођења предистражним поступком и спровођења истраге. Слична ситуација је и у Београду, Новом Саду и Новом Пазару.

ЗКП је кривични поступак учинио скупљим?

- Свакако не би требало занемарити чињеницу да је нови ЗКП, због нових института - попут стручног саветника - као и компликованих правила, кривични поступак учинио скупљим. Део тих увећаних рачуна ће, нажалост, платити грађани у ситуацији када трошкови буду падали на терет буџета Србије. Поврх тога, зато што су трошкови енормни, дугови јавних тужилаштава се увећавају, а у исто време нелогично је очекивати да држава у тешкој економској ситуацији издваја више средстава за трошкове кривичног поступка.

Променити Устав из 2006. године

И даље је велико неповерење у тужиоце и судије, који су, према истраживањима, и даље под великим притисцима власти. Како изградити поверење? Како се одупрети притисцима?

- Много тога треба урадити, али први корак је свакако промена Устава из 2006. године, који не обезбеђује самосталност јавног тужилаштва и независност судства, већ, напротив, имајући у виду начин избора чланова Државног већа тужилаца и Високог савета судства, односно јавних тужилаца и председника судова, осигурава политички утицај на правосудни систем.