Извор: Данас

Аутор: И. Николетић

Београд- У Србији се чак две трећине закона усваја по хитном поступку, без јавне расправе и учешћа привреде, локалних самоуправа и организација цивилног друштва. С друге стране, због спорог доношења подзаконских аката њихова примена касни по две године у просеку, показује други годишњи Регулаторни индекс Србије (РИС), који су јуче представили Национална алијанса за економски развој (НАЛЕД) и Америчка агенција за међународни развој (УСАИД).

Тај индекс, који је заправо оцена квалитета и транспарентности законодавног процеса, ажурности државе у њиховом спровођењу, регулаторног оптерећења привреде и доступности информација, достиже тек 41,8 одсто жељеног стандарда. Иако је РИС знатно виши у односу на прошлогодишњи, који је износио 31,7, ниска вредност говори да су квалитет закона, начин њиховог доношења и спровођење кључни проблем за привреднике у Србији.

У анализи се указује да је за развијање повољног привредног амбијента потребна стабилна политика, без наглих заокрета у законским решењима, правна сигурност и доследна примена закона, јефтина и ефикасна администрација и транспарентнија комуникација са државом. Управо на тим аспектима је Србија „пала“ јер се закони мењају и допуњују често и не спроводе се доследно.

Представљено је и истраживање ставова привреде према сивој економији, које се углавном подудара са закључцима које показује РИС. Привредници кажу да их највише оптерећује конкуренција из сиве зоне, затим високи порези и доприноси, честа промена прописа, и слаба куповна моћ грађана.

Готово две трећине привредника сматра да су им приходи мањи за више од 30 одсто због нелојалне конкуренције из сиве зоне, док 15 одсто сматра да им је приход мањи чак 50 одсто. Као последице, 84 одсто испитаника истиче обарање њихових цена, 79 одсто смањен промет, а две трећине њих истакло је отежано запошљавање радника. Само 11 одсто анкетираних сматра да у њиховој делатности сви плаћају порез, док сваки четврти тврди да чак половина радника има уговоре, али да се не пријављује целокупна зарада.

Иако су се привредници готово једногласно сложили са оценом да сива економија угрожава привреду, мишљења су подељена када је у питању ефикасност и одлучност државе да реши тај проблем. Док 58,9 одсто њих сматра да је држава одлучна у томе, 55,2 одсто нема поверења у систем кажњавања.

Информације доступне

Једина компонента РИС која је прошле године била задовољавајућа јесте доступност информација, пре свега због квалитета интернет страна министарстава, али је и у оквиру овог дела један индикатор низак. Наиме, тек 10 од 18 министарстава је одговорило на упите грађана.