Извор: Данас

Аутор: Бобан Каровић

05. јун 2014. Данас / Београд- Законик о кривичном поступку (ЗКП) мора да промени свест у главама тужилаца, судија и бранилаца. Тачно је да је тужилаштво затечено новим Закоником и да оно није дорасло задатку. Наиме, тужилаштво је раније радило по ономе што им је сервирала полиција, односно оно што би од ње добили предавали су суду, па онда спавали на суђењима.

Ти тужиоци, који су оформљени у таквом систему, сада нису способни да раде. Све су раније препуштали суду да ради, а сада морају да буду активни од првог момента. Јер, ако тужилац није јак и способан, оптужба пропада, оцењује за Данас адвокат Бранислав Тапушковић, одговарајући на питање како је тужилаштво прихватило нови ЗКП, односно праксу по којој сада истражним поступком, уместо истражног судије, руководи тужилац.

Дакле, нема више ,,спавања” тужилаца?

- Нема. Раније је тужилац предавао оптужницу, онда задрема и приморава судију да се он бори за чињенично стање. Такође, све му је сметало што је ван контекста који је исконструисан у полицији.

Хоће ли се тужилаштво ускоро реформисати?

- То не може лако да се догоди. То је велики процес.

Али, с друге стране, чини се да се судије тешко одричу чињенице да више немају кључну улогу у поступку, већ да сада ту улогу игра тужилац.

- То је тачно. Судије су и даље уверене да оне морају да држе све конце у рукама. Они треба да држе конце само у моменту када одлучују, односно да интервенишу током поступка само када је то потребно. Али никако не треба да буду доминантни.

Критичари ЗКП-а наводе да током поступка не постоји довољна контрола од стране суда.

- Ту нису потпуно у праву. Заборавља се како је било раније. Сада наредбу о отварању истраге доноси јавни тужилац, па критичари замерају што против тога нема жалбе. Раније је суд доносио одлуку о покретању кривичног поступка и никада током 40 година жалба тим поводом није дала резултате. Буквално никада.

Да ли је тачно да унакрсно испитивање онемогућава суд у борби за истину, како то тврди стручна јавност?

- Није тачно. Унакрсно испитивање иде након главног испитивања, то је једино што пише у закону. Дакле, нема одредби о томе шта унакрсно испитивање представља. Унакрсно испитивање је једини и прави начин, односно цивилизацијска тековина, да се лакше дође до истине. Такође, наводи се да суд не може да испитује, што опет није тачно. Суд може то да чини када странке испитају сведоке или када се заврши испитивање по питањима тужиоца и одбране. Суд је тада, након што је све чуо, чак у бољој ситуацији да постави права питања.

Концепт тужилачке истраге, који је уведен новим ЗКП-ом, требало би да убрза поступке...

- Да, и то нарочито код случајева где постоји признање кривице. Ту се до 95 одсто случајева може завршити одмах, али само када је један оптужен. Међутим, проблем настаје када се, као данас, праве предмети са по 40 оптужених. Упркос томе што, рецимо, 20 признаје да је нешто урадило, они морају да седе годинама на суђењу због оних који не признају кривицу. И ти људи никада неће имати браниоца јер не постоји човек који то може да плаћа.

Погрешно је правити предмете са по више оптужених?

- Апсолутно погрешно. Те групе се најчешће праве вештачки само да би се грађани засенили, да би се запањила простота.

Да ли се слажете са оценом да у поступку не постоји равноправност између странака?

- Да. Тужилаштво иза себе има доста апарата, а одбрана, практично, никакве. Не знам како ће се то изнивелисати. Засад се не може говорити о равноправности оружја у поступку. Декларативно смо равноправни, али у пракси не постоји ниједан грађанин - оптужен за било шта - који може себи да омогући ваљану одбрану у сфери прикупљања доказа.

ЗКП, дакле, посебно погађа сиромашне грађане?

- Како да не?! Но, чак и богати, у гломазним предметима с више оптужених, биће у ситуацији да троше огромна средства за своју одбрану.

На крају, да ли бисте, пошто сте у адвокатури скоро 50 година, могли да направите поређење данашњег ЗКП-а са ранијим законима?

- Професори се данас често оглашавају због проблема ЗКП-а, али они често заборављају како је то изгледало у другим временима. Они не памте времена када се по три дана није могло доћи до лица које је у преткривичном поступку лишено слободе. Није се знало ни да ли је жив, ни да ли је мртав. А најгоре ствари су се дешавале у та три дана. Ти људи су тада малтретирани, физички злостављани, изнуђивани су им искази... То више никада не сме да постоји. Заборавља се и да се, по закону који је важио тридесетак година, по шест месеци са оптуженим није могло разговарати насамо. Одбрана је могла понешто да предложи тек на крају суђења. Па, подсетио бих да су адвокати право да присуствују испитивању оптуженог у полицији добили тек пре десетак година, након убиства премијера Зорана Ђинђића. Сада се, ето, све то заборавља. Дакле, у односу на сва та времена, која нису тако далека, овај ЗКП који данас имамо је право благо и грађани су, свакако, у предности.

Однос полиције и тужилаштва

Комисија која је анализирала примену ЗКП-а оценила је да однос полиције и тужилаца законом није решен на задовољавајући начин. Како Ви оцењујете тај однос?

- Тужилаштво је у великој мери везано за оно што му сервира полиција. И ту су могуће највеће злоупотребе. Полиција увек има своју тезу, те и доказе сервира у том правцу. У својој каријери сам доживео и случај где су склањани докази. Врховни принцип би морао да гласи да онај ко сакрије доказе који иду у корист оптуженог може кривично да одговара. Но, то се неће ускоро десити. Тужилаштву су, да закључим, руке везане оним што му сервира полиција и никада не зна да ли је добило све доказе. А још би ружније било да тужилаштво добије све доказе, па да неке уклони.

Ефикасност правосуђа

- Правосуђе неће ускоро постати ефикасно. То сада зависи од перфектне обуке, стручности и способности људи који оптужују, бране и суде. А ми то немамо - каже Тапушковић.