Извор: Данас

Аутор: Бобан Каровић

Београд - Пуно је неуставности у новом Законику о кривичном поступку (ЗКП). Наш садашњи Устав је писан уз свест о нашој вишедеценијској правној традицији, од које се сада одустаје. Устав Србије, у члану 32, гарантује право грађанима да им суд расправи о основаности оптужбе, а не да само омогући да о томе странке расправљају пред пасивним судом, што значи да је основна концепција ЗКП-а противна Уставу.

Сада се истрага покреће наредбом јавног тужиоца, на коју жалба није дозвољена, а Устав гарантује право грађанима да суд одлучи о основаности сумње која је била разлог за покретање кривичног поступка. Ово су врло крупне концепцијске противуставности, али има у новом ЗКП-у и читав низ других норми које су потенцијално неуставне, као што је већ чувена могућност да се листинзи телефонских разговора прибављају и без одлуке суда. Неки разлози за искључење јавности на главном претресу, као и за претресање стана без наредбе суда, такође су потенцијално противуставни, оцењује за Данас Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду.

Помиње се да чак 50 чланова ЗКП-а није у складу са Уставом. Шта ће се десити након интервенције Уставног суда?

- Ако би дошло до значајније интервенције Уставног суда, то би потенцијално могло да угрози доказе који су претходно прибављени на неуставан начин, па ту треба бити веома опрезан. Зато се у пракси већ и претходно, пре промена ЗКП-а, одустало од прибављања ,,листинга” телефонских разговора без одлуке суда. Интересантан је пример Хрватске, чији ЗКП пуно личи на наш, а чијих је више од 50 одредби оглашено неуставним. Можда су наши законописци, а на челу тадашње радне групе је била министарка правде Снежана Маловић, користили хрватски пример, али је сада, ако је то нека утеха, Хрватска искористила планиране промене нашег ЗКП-а.

Шта су основне мане новог ЗКП-а, који је у судску праксу увео концепт тужилачке истраге, те сада тужиоци, уместо судија, имају главну улогу у поступку?

- Основна мана новог ЗКП-а је што његови творци нису схватили да није могуће систем судске истраге пресликати на нови концепт тужилачке истраге, јер нису исто судија и јавни тужилац. Сада је, као и раније, могуће сваки доказ из истраге користити и непосредно на главном претресу, али то сада више нису судски докази, већ докази јавног тужиоца, односно странке, а то је супротно правичном вођењу поступка. Наш нови поступак стога није неки ,,амерички” кривични поступак, јер је он из САД преузео само неке формално-козметичке елементе, као што је, на пример, унакрсно испитивање сведока на главном претресу, али је оваква могућност коришћења несудских доказа, тј. исказа датих јавном тужиоцу или чак полицији, на главном претресу, уместо да се сведоци пред судом непосредно испитају, потпуно незамислива у САД, као и у већини демократских типова кривичних поступака. Без разлога се одустало од начела истине у кривичном поступку, а истовремено се, као и раније, омогућава подношење жалбе због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања. А шта је друго такво чињенично стање него неистина? Дакле, парадоксално је да се омогућава укидање пресуде из тог разлога, а у исто време се суду не омогућава да буде довољно доказно активан да би утврдио потпуно и тачно чињенично стање.

А предности?

- Нажалост, врло је мало предности новог ЗКП-а, а пуно више озбиљних мана. На пример, добро је што се омогућава шира примена начела опортунитета кривичног гоњења. Добра страна је што нови ЗКП донекле заиста растерећује суд, али, нажалост, у исто време жестоко оптерећује јавног тужиоца. Разумљиво је што су јавни тужиоци тврдили да су потпуно спремни за нови ЗКП, јер их искуство учи да би свака супротна тврдња могла да се погрешно протумачи као некаква ,,саботажа” за примену новог и наводно модерног Законика или да би им се могло пребацити да су лењи и неспособни. Није проблем да се прочита, па и научи нов закон. Друга је ствар да ли постоје потребни кадровски и технички услови, просторије, опрема, средства и слично. Пуно је уложено у обуку правосудних кадрова и у том су погледу значајну улогу одиграле донације из иностранства, али обука сама по себи није довољна.

Евидентно је да је ЗКП успорио поступке уместо да их убрза. Зашто?

- Као и највећи део наше теорије, али и добар део праксе, још сам знатно раније указивао да ће се то десити. Жао ми је што су критичари новог концепта били у праву, јер такво стање није добро ни за правни систем, али ни за грађане. Нови концепт кривичног поступка није просечан кривични поступак учинио бржим, већ га је напротив успорио. Можда неко очекује да је то нормално због периода навикавања на нова правила, али чак и да је тако, тешко је да ће се и у будућности добити неки битно бржи просечан поступак, а потпуно је сигурно да ће просечан кривични поступак бити доста скупљи него до сада, а у исто време и суштински неправичан.

Да ли је сада суд у истрази растерећен?

- Иако истрагу води јавни тужилац, то не значи да је суд у истрази битно растерећен, јер већ стечено искуство показује да се истражне судије само ,,трансформишу” у судије за претходни поступак и, осим тога, они ништа друго у суду не раде, што значи да ,,бројно стање” у суду остаје исто, а у исто време је потребно повећати број заменика јавних тужилаца. Истрага је веома компликовано регулисана, а њој претходи предистражни поступак, који се, као и истрага, води на нивоу истог, најнижег степена сумње - основа сумње, што представља непотребно ,,растезање” кривичног поступка. Тога има у даљим фазама поступка.

Као на пример?

- На пример, припремно рочиште је већ показало велике недостатке и допринело је одуговлачењу кривичног поступка у такозваном Специјалном суду, а увођење система основног и унакрсног испитивања сведока већ доводи до ,,маратонског” испитивања сведока, где та доказна радња траје и десетак пута дуже него што би трајала да исказ узима суд, уз могућност да странке постављају питања.

Постоји и проблем недостатка тужилаца? Чини се да место тужиоца није примамљиво за судије.

- Очигледан је ,,мањак” јавних тужилаца, што није лако да се реши. Није могуће јавне тужиоце вадити као ,,зечеве из шешира”. Више пута сам говорио да је наша садашња јавно-тужилачка организација у претераној мери хијерархијски устројена, да скоро подсећа на војску, али то не значи да је могућа ,,прекоманда”. Нарочито није једноставно да судије ,,додиром чаробног штапића” постају јавни тужиоци. Судија се не може ,,приморати” да промени свој каријерни пут. Њему Устав и закони гарантују како сталност, тако и непреместивост у оквиру судства, а потпуно је незамисливо да мимо своје воље постане заменик јавног тужиоца. То је могуће само уз сагласност судија, али је правно-технички прилично компликовано, јер би судија морао прво да на свој захтев буде разрешен, а да он у регуларној процедури буде биран за заменика јавног тужиоца. Тако нешто би захтевало и доста времена, а њега иначе нема пуно.

О признању кривице

За првих шест месеци примене ЗКП-а број споразума о признању кривице порастао је за десет одсто. Очекујете ли да ће овај проценат и даље расти?

- Укупан број споразума је и раније био веома мали, а када се мали број повећа за било који проценат, било да је то 10 одсто или чак 100 одсто, па и знатно више, то ипак остаје мали број. Из много разлога не треба очекивати чуда од споразума о признању кривичног дела у нашим условима и, иако је тај институт користан за неке ситуације, он не може сам по себи да буде решење за битније повећање ефикасности кривичног поступка, нити би чак и било пожељно да се код нас, попут, на пример, случаја какав је у САД, оно што би морало да буде правило, а то је класично суђење, буде у пракси сведено на изузетак.