Извор: Дневник

Аутор: Ј. Јаковљевић

Друштво судија Србије сматра да Високи савет судства не штити адекватно независност судија који се нађу под притиском због својих одлука донетих током судских поступака.

На конференцији за новинаре одржаној јуче, председница Друштва судија Драгана Бољевић је обавестила јавност о допису који су у марту ове године упутили Високом савету судства, упозоравајући то тело на конкретне примере притисака на судије, али удружењу до данас још није одговорено.

– Нисмо уочили да Високи савет судства узима у заштиту судије којима је угрожена независност у раду, већ је, напротив, ВСС послао поруке да судије на неки начин морају да буду послушне – изјавила је Драгана Бољевић, иначе судија београдског Апелационог суда

Она је навела да „нису приметили одговарајућу реакцију ВСС-а поводом обраћања судије београдског Вишег суда Владимира Вучинића, као ни у случају судија из Апелационог суда у Крагујевцу Обрена Јездића и Наде Видић“.

– Судија Вучинић и двоје судија из Крагујевца су се жалили ВСС-у на то да их председници судова онемогућавају да суде независно – рекла је Драгана Бољевић.

Она је указала на то да се „судије због одлука да осумњиченима не одреде притвор понекад суочавају с притисцима из полиције и Тужилаштва, а у широј јавности се дешава да се одлуке о неодређивању или укидању притвора често погрешно тумаче као да је осумњичени ослобођен и онда се позива на линч судија“.

Потпредседник Друштва судија судија Омер Хаџиомеровић такође је говорио о случају судија Обрена Јездића и Наде Видић.

– Од њиховог судског већа  је после пресуде у једном случају тражено да је преиспитају, али они су остали при тој својој одлуци. Након тога је уследило размештање чланова већа, а председник судског већа се суочио с дисциплинским поступком, који је покренуо председник суда – казао је Хаџиомеровић, који је такође судија Апелационог суда у Београду. 

Друштво судија Србије истрајава у настојању да се поводом лоше реформе правосуђа 2009. године, пре свега везано за дешавања у реизбору судија, покрену питања о поступању ВСС-а.

– Тиме што је Високи савет судства наставио рад с истим члановима – а то су они исти који су и те како повредили принципе на којима почива владавина права –послата је веома лоша порука. Послата је лоша порука тиме што су они заједно с новим Министарством учествовали у доношењу одлука веома важних и стратешких за српско правосуђе, с њима и уз њихово учешће је усвојена Стратегија правосуђа за наредних пет година, они су предложили председнике највиших судова, они су учествовали у изради новог сета правосудних закона, они су извршили премештај судија, они су одредили број судија, а тај број још није одређен на одговарајући начин. Све те мере које су веома важне остају под знаком сумње и остају просто са сенком да нису, да тако кажем, легитимне – изјавила је судија Драгана Бољевић за „Дневник“.

Уз подсећање на штетне последице лоше реформе правосуђа из 2009. године, Драгана Бољевић каже да је урађен нацрт новог закона о Високом савету судства, али да не нуди задовљавајућа решења кад је реч о позивању на одговорност чланова те институције.

По њеним речима, у Нацрту закона је предвиђена новина – коју је предлагало Друштво судија – могућност опозива члана ВСС-а, али по предвиђеном решењу „то у пракси готово да неће моћи да се искористи“.

Тешко до смене чланова ВСС-а

– Уз оправдање да не би требало да се врши субверзија рада ВСС-а, у Нацрту новог закона о Високом савету судства је стављен веома висок цензус од чак 20 одсто у погледу тога ко би из одређених база могао покренути поступак опозива. Примера ради, ако знамо да има око 1.400 судија основних судова, онда је цензус за иницијативу из те базе готово 300 потписа судија. То је нереално ако се узме у обзир сав ризик да иницијатива не би прошла, да би онда потписници остали као мете за чланове ВСС-а који, иначе, одлучују о њиховом вредновању, дисциплинском процесуирању и, у крајњој инстанци, о њиховом разрешењу. Решење у погледу опозива је требало да изгледа много другачије, тако да се постпуком на неки начин предупреди да судије које би учествовале у иницијативи опозива трпе ризике, а они су тако реални код нас – оцењује за „Дневник” Драгана Бољевић.