Извор: EurActiv

Србија је према слободи трговине пала на 89. место светске листе и најгоре је позиционирана земља у окружењу, показао је нови Извештај о слободи глобалне трговине за 2014. годину Светског економског форума (СЕФ). Међу чланицама Европске уније најбоље су рангиране Холандија, Велика Британија и Немачка а у свету је први Сингапур. У извештају се оцењује да су неефикасност, бирократија и лоша инфраструктура и даље међу кључним факторима који онемогућавају економије широм света да у пуној мери користе добробити трговине. Уз закључак да баријере у трговини успоравају економски опоравак у свету, указује се и да многе владе још не успевају да уведу понекад једноставне реформе које би допринеле економском расту и социјалном напретку.

Препреке за трговину у земљама у развоју и економијама које бележе брз раст укључују бирократију на граници, корупцију, неадекватну инфраструктуру и слабу безбедност, наводи се у извештају који се ради сваке друге године.

Међу развијеним земљама најчешће се примењују ниске увозне царине али неке земље, попут Швајцарске и Норвешке и чланица Европске уније, имају комплексне царинске режиме кроз које се тешко ,,пролази”, па се и они сматрају баријерама за трговину.

СЕФ оцењује да је добро што неке од препрека у трговини могу да се уклоне релативно брзо и уз ниску цену.

Као успешне земље у извештају се наводе Чиле, који се пробио на осмо место светске листе, Малезија (25.) и Маурицијус (29.). Те земље су реформама и инвестицијама знатно поправиле позиције.

Србија више корака уназад, регион бољи

Србија је према слободи трговине пала на 89. место листе са 138 земаља са 71. позиције међу 132 земље пре две године, показује нови Извештај о слободи глобалне трговине.

На ту позицију Србија је доспела пошто је по критеријуму приступа тржишту заузела тек 112. место у свету, по ефикасности царинске администрације 78, по инфраструктури 69, а по пословном окружењу 104.

Као кључни проблеми Србије на страни извоза наводе се идентификација потенцијалних тржишта и купаца, неодговарајућа производна технологију и обученост, технички стандарди и захтеви из иностранства, приступ финансирању, тешкоће у испуњавању захтева купаца у погледу квалитета и квантитета.

Међу препрекама на које је указано у извештају су и оне око приступа увозним инпутима по конкурентној цени, високи трошкови и кашњења повезана са домаћом инфраструктуром, као и царинске баријере у иностранству.

Најпроблематичнији фактори за Србију код увоза су компликоване увозне процедуре, царине, домаћи стандарди, корупција на граници, али и неадекватна телекомуникациона инфраструктура.

Све земље из окружења боље су позициониране од Србије а најбоља је чланица Европске уније Словенија која је 38. на листи. Црна Гора је на 49. месту а затим иде још једна чланица ЕУ - Хрватска, која држи 56. позицију. Албанија је по слободи трговине 69. на глобалној листи, Македонија је нешто боља, односно 63, а Босна и Херцеговина 78.

Холандија најбоља у ЕУ

Најбоље позиционирана чланица ЕУ по слободи трговине је Холандија, на трећем месту светске листе. Ту позицију освојила је у највећој мери захваљујући инфраструктури, с озбиром да та земља има најбољу лучку инфраструктуру у свету, као и такође врхунску осталу инфраструктуру, укључујући информационо-комуникациону.

Одлично су оцењени и транспарентност и ефикасност холандске администрације на граници уз напомену да је извоз из Холандије и увоз у ту земљу у просеку скупљи него у земљама источне и југоисточне Азије.

Међу првих десет у свету је и Велика Британија, која је шеста у овогодишњем извештају, а то место дугује првокласној администрацији на граници и инфраструктури.

Немачка је 10. захваљујући одличној саобраћајној инфраструктури у свим видовима транспорта, по чему је пета у свету, као и изврсним логистичким услугама, где је трећа.

Француска је 21. на листи. Као мана те земље наводи се комплексност царинског режима, по чему је тек 110. у свету, а који обесхрабрује увоз страних производа у земљу. Истовремено Француска има транспортну инфраструктуру светске класе и по том критеријуму је четврта на планети.

Италија је међу земљама са најслабијим перформансама када је реч о слободи трговине међу развијеним земљама пошто су иза ње само Словачка и Грчка. Та земља је релативно лоше позиционирана упркос томе што је 10. у свету по трговини и друга по величини прерађивачка економија у Европи. На светској листи Италија је 47.

Сингапур опет први

По слободи трговине у свету предњаче Сингпаур, Хонгконг, Холандија и Нови Зеланд док је на зачељу глобалне листе Чад а тик испред њега су Венецуела и Ангола.

Нови Зеланд је међу првих десет, на 4. месту, Швајцарска је 7, док су САД на 15. позицији иза Јапана (13.) и Канаде (14.)

У извештају се оцењује да се највеће међу економијама које бележе брз привредни раст суочавају са огромним изазовима, с обзиром да настоје да омогуће раст трговине и напредак за следећу фазу развоја.

Међу земљама БРИКС, Кина, највећи светски извозник, заузима 54. позицију, док је Јужна Африка 59, Бразил 86, Индија 96. а Руска Федерација 105.

У групи земаља МИНТ предводи Турска на 56. месту, Индонезија је 58, Мексико 61, а Нигерија 124.

Подаци из извештаја базирани су на проценама националних власти, међународних агенција и приватних извора.