Извор: Данас

Аутор: Р. Д.

Ту озбиљну акцију не може да води само држава, иначе заробљена корупцијом, а не може ни један човек, како се то код нас представља. Шта ако тај човек неког кључног дана не буде ту, већ оде, на пример, да игра шах - пита се Зоран Гавриловић

Против системске корупције у Србији мора да се бори друштво, а борба мора да се „спусти“ на локални ниво, до самих грађана, који се морају „увући“ у борбу.

Ту озбиљну акцију не може да води само држава, иначе заробљена корупцијом, а не може ни један човек, како се то код нас представља. Шта ако тај човек неког кључног дана не буде ту, већ оде, на пример, да игра шах, пита се Зоран Гавриловић, директор програма „Друштво против корупције“ у Бироу за друштвена истраживања (БИРОДИ).

БИРОДИ је, иначе, аутор пројекта „Градови против корупције“, којем је од 2010. приступило више од десет локалних самоуправа у Србији. У тим градовима и општинама скупштине су усвојиле локалне планове за борбу против корупције, које су израдиле радне групе, изабране од стране БИРОДИ-ја и партнерских невладиних организација. На основу локалних планова формирани су локални антикорупцијски форуми. Средином прошле године и Национална стратегија за борбу против корупције од 2013. до 2018. године предвидела је постојање локалних анитикорупцијских тела у Србији. Критеријуме и процес њиховог формирања, као и финансирање, требало би да дефинише Агенција за борбу против корупције, у сарадњи са цивилним друштвом и Сталном конференцијом градова и општина Србије.

- Према нашим сазнањима, Агенција за борбу против корупције, која ће као регулаторно тело надгледати читав процес, требало би да крене са израдом „модела“ локалних антикорупцијских тела у другој половини ове године. Имамо обећања из Агенције, а то је и наше мишљење, да нишки ЛАФ буде модел таквог тела за целу Србију. Нишки ЛАФ је самостално и независно градско тело у пуном смислу. Чланови нишког ЛАФ-а изабрани су на јавном конкурсу од стране независне комисије у којој није било представника власти, али јесте представника невладиног сектора, новинарских удружења, БИРОДИ-ја, као и Агенције за борбу против корупције, која у свом годишњем извештају и помиње да је пружила подршку његовом оснивању. При избору се пре свега водило рачуна о интегритету изабраних, а њихов избор касније је верификовало Градско веће. У ЛАФ-у нема људи из локалне самоуправе. На нишком нивоу, дакле, већ имамо „четврту грану власти“, односно тело које је слично поверенику за информације од јавног значаја, заштитнику грађана, ДРИ или Агенцији - каже Гавриловић.

Наш саговорник је уверен да ће корупција у Србији почети озбиљније да се сузбија не само када се институције буду бориле против ње, и то на законит и ефикасан начин, већ и када грађани буду спремни да јој се, кроз грађанску храброст и активизам, што масовније супротставе, као чланови антикорупцијских тела, узбуњивачи или „подршка“ таквој борби. Грађанско укључивање у борбу против овог друштвеног зла допринеће промени локалног амбијента, па стога и самој реформи локалне самоуправе, односно увођењу принципа добре управе, закључује он.

Подршка из ЕУ

- У време доношења актуелне Националне стратегије за борбу против корупције Министарство правде, на челу са Николом Селаковићем, предлагало је да у локална антикорупцијска тела уђу - одборници. То би, наравно, обесмислило читаву идеју самосталних и независних тела, кроз која би се против корупције борили грађани, из личног убеђења и због савести, што је увек најбоље, тако да је БИРОДИ упутио протестна писма ОЕБС-у и ЕУ. Нешто касније одустало се од таквог „решења“- каже наш саговорник.

- За пројекат „Градови против корупције“ и све што га је пратило консултовали смо Јоакима Шванка, познатог борца против корупције, који је у Хамбургу у Немачкој направио ефикасан систем борбе против ове појаве. Он сада на томе ради у Македонији, а постоји идеја да га поново ангажујемо у Србији - каже Гавриловић.