Извор: Новости

Аутор: В. Црњански Спасојевић, Г. Чворовић

Од подмићивања није „оперисан“ ни запад, али код њих гро пара иде на крупну корупцију. Код нас уведен ред у јавним набавкама. Земље у региону краси подмитљивост у здравству, правосуђу...

ЕВРОПСКА унија годишње на корупцији губи 120 милијарди евра, а наша земља око 600 милиона. До пре две године овај број је, према проценама Делегације ЕК у Србији, ишао и до милијарду, али је, према подацима Управе за јавне набавке, увођењем извесног реда у ову област губитак скоро преполовљен.

И док је у ЕУ корупција углавном базирана на слабој контроли трошења новца из разноразних фондова, овде је, поред крупне корупције у јавним набавкама, и даље веома распрострањено ситно мито. Тако је, рецимо, мање од 10 процената Британаца имало неког додира са подмићивањем, док код нас 26 одсто отворено признаје да су они или чланови њиховог домаћинства „подмазивали“ лекаре, професоре, полицајце или јавне службенике у последњих годину дана.

У земље у којима је мање од пет одсто људи пунило џепове државним службеницима, спадају Аустралија, Белгија, Канада, Хрватска, Данска, Финска, Норвешка, Португалија, Шпанија... У групи до 10 одсто спадају Словенија, Швајцарска, САД, Бугарска, а ми смо у истој групи са БиХ, Колумбијом, Грчком, Литванијом, Молдавијом, Турском, Венецуелом, Перуом, Парагвајем... Најгори су Либерија и Сијера Леоне, где је 75 одсто нације давало новац и поклоне у замену за услугу.

Подаци „Транспарентности Србије“ за прошлу годину показују да је наша земља друга у региону по постотку оних који тврде да су морали да „подмазују“. Прва је БиХ (28 одсто грађана), а иза нас су Македонија (17 одсто) и Хрватска (4 одсто).

ЕГЗОТИЧНОУ земљама ЕУ посебно се прати корупција у фармацеутској индустрији, односно неким лекарима се замера да при издавању рецепата фаворизују оне произвођаче лекова који им заузврат плаћају семинаре на егзотичним дестинацијама. О овој врсти корупције све гласније се прича и у Србији. Под корупцијом се на Западу подразумева и конфликт интереса, бесправно становање по привилегованим ценама, истовремено спајање више јавних функција или избегавање плаћања пореза...

Карактеристично за све земље западног Балкана јесте да је најогрезлији у корупцији бизнис са некретнинама. На другом месту у БиХ су здравство и полиција, у Хрватској и Србији здравство, а у Македонији полиција. Према подацима „Транспарентности“ за прошлу годину, наши грађани су признали да су најчешће мито давали за некретнине (26 одсто), затим здравству (21 одсто), правосуђу (18 одсто), полицији (16 одсто), и образовању (15 одсто). Ови подаци битно се разликују од података од пре три године, када је у школству завршило 4,1 одсто новца од корупције, правосуђу 13,2 одсто, здравству 12,7 одсто, полицији 14,8, некретнинама 6,5... Сви проценти су у драматичном порасту за само три године.

- Свуда постоји и ситна и крупна корупција, само су појавни облици различити - каже Немања Ненадић из „Транспарентности Србија“. - ЕУ је специфична управо зато што као наднационална институција има велики износ субвенција за разне намене, а то носи велике корупционе ризике. Зато имају службу „Олаф“, која не само да контролише токове новца, већ и потенцира да државе које примају донације имају развијене механизме како да контролишу њихово трошење.

Проблем, по њему, са корупцијом у нашој земљи је што немамо снажне контролне механизме. Оно што се годишње појављује у извештајима државне ревизије само је врх леденог брега:

- Поред директног плаћања, нарочито је развијена размена услуга. Рецимо, да неко не да чиновнику новац за грађевинску дозволу, већ му обезбеди неку другу услугу или повољност - наглашава Ненадић.

Агенција за борбу против корупције је лане, према речима директора Татјане Бабић, добила више представки него у претходне три године заједно!

- Стигло нам је више од 1.600 представки, што је за 400 више него у све три претходне године. У самом врху су оне које се односе на правосуђе, а затим на јавну управу, где имамо и пријаве у области здравства, просвете, јавних набавки... Кад примимо представку, испитујемо основаност навода, а у случају сумње да је извршено кривично дело прослеђујемо је јавном тужилаштву. Врло често се, будући да немамо инспекцијска овлашћења, обраћамо Буџетској инспекцији, која такође има проблем са недовољним капацитетима, што додатно продужава поступак - каже Бабић.

Од 177 земаља, „Транспаренси интернешенел“ је Француску лане рангирао на 22. место по распрострањености корупције. Наша земља била је 72. Просечан Француз је ослобођен брига да ли ће му у болници, на испиту или при куповини стана „тутнута“ новчаница омогућити бољи третман, али зато су релативно често суочени с аферама из политичког живота, које указују на нелегално стицање новца за кампање и друге страначке активности.

Према недавном истраживању, само један одсто Француза је изјавило да се њихово предузеће сусретало са захтевом да бар једном плати мито, или како га тамо зову - „лонче вина“. Ситуација на југу земље ипак је нешто другачија, па је недавно у Марсељу расформирана читава полицијска јединица, јер су поједине припаднике подмићивали локални шверцери. Корупционашких афера било је и у Ници и на Корзици, у области стамбене изградње. У медијима се повремено појављују и приче о лобистима који покушавају да поткупе посланике за евентуалне олакшице у законодавству за своју браншу.

ЛОБИРАЊЕ

У „Транспарентности Србија“ апострофирају као проблеме у нашој земљи и кршење антикорупцијских закона, ванинституционалну моћ политичких странака, која се одражава на рад целог јавног сектора, недовољно транспарентно доношење одлука, неуређено лобирање, непотребне процедуре и државне интервенције које повећавају број ситуација у којима може да дође до корупције...