Извор: EurActiv

У борби против корупције је у 2013. мало учињено и та година је била година неиспуњених обећања, оценио је 16. јануара председник Транспарентности Србија Владимир Гоати. Према његовим речима, борбу против корупције у Србији пре свега отежавају постојећи правосудни систем и некомпетентна и непрофесионална јавна управа. На конференцији за новинаре о ефектима борбе против корупције указано је да се у јавности мало зна шта је то јавно-приватно партнерство које, како је оцењено, носи велике корупционашке ризике, као и на проблеме у примени Закона о јавним набавкама.

,,Партије на власти и у опозицији утркивале су се која ће више да обећа, а борба против корупције је била незадовољавајућа и испод сваког просека”, рекао је Гоати на конференцији за новинаре организације Транспарентност Србија на тему ,,Борба против корупције и њени досадашњи ефекти”.

Додао је да се последњих година свака власт суочава с ,,два оловна тега” која отежавају борбу против корупције. ,,Први тег је правосудни систем, који се сад реформише и где ћемо видљива побољшања моћи да видимо за пет, шест година. Други тег којег још нисмо свесни је некомпетентна и непрофесионална јавна управа”, рекао је Гоати.

Он је казао да је прошле године први пут у Србији забележен пад индекса корупције што је добра вест јер је учињен ,,квалитетан раскид са периодом стагнације”. Ипак, Гоати је указао да је Србија и даље у ,,зони перманентне корупције”.

Србија је напредовала за осам места, и 2013. заузела 72. позицију по степену перцепције корупције у јавном сектору на листи организације Транспаренси интернешнал.

,,Отприлике у исто време када су стигле ове оптимистичне вести, рађена је и једна анекта која је показала да фирме у Србији дају мито од 465 евра просечно, што значи да је то прикривени, неформални порез, а то оптерећује наше друштво”, рекао је Гоати.

Недовољан увид у јавно-приватно партнерство

Програмски директор Транспаретности Немања Ненадић на скупу је указао да се у јавности мало зна шта је то јавно-приватно партнерство и оценио да оно носи велике корупционашке ризике.

,,Није свако јавно-приватно партнерство потенцијално корупција, али готово свака корупција јесте неки вид јавно-приватног партнерства. То значи: јавни сектор нађе партнера у приватном сектору, па ће они да направе некакав договор на уштрб јавног”, рекао је Ненадић.

Он је навео да је велики проблем то што се и даље не објављују потписани споразуми државе с приватним компанијама, и као пример навео споразум Јат ервејза и компаније Етихад, као и студију изводљивости за канал Дунав-Морава-Вардар-Егеј.

Проблеми са јавним набавкама

На скупу се говорило и о проблемима у примени Закона о јавним набавкама, уоченим анализом случајног узорка прегледом Портала јавних набавки.

Раде Ђурић из Транспаретности казао је да од 84 наручилаца из узорка, 15% није објавило сву неопходну документацију.

,,Утврђено је да девет наручилаца није имало јавни позив за подношење понуда, да 13 није објавило документ о заврштку јавне набавке, а да у 10% случајева није објављена конкурсна документација - што представља директно кршење Закона”, казао је он.

По Ђурићевим речима, само 5% наручилаца је план јавних набавки објавило у информатору у раду.

,,Иако су нова решења у закону донела већу јавност података и конкуренцију, ефекти су још далеко од намераваних”, оценио је он.

Рекао је да већина јавних предузећа, установа, институција, прошле године погрешно планирала јавне набавке, и да тражена средства нису била обезбеђена на време.