Извор: EurActiv

Румунски парламент је ове недеље изненада одобрио ,,супер имунитет” за посланике и председника државе, односно њихово изузеће од кривичног гоњења и кажњавања за корупцију. Усвојеним изменама кривичног закона посланици се више не сврставају у државне службенике па самим тим се на њих не односе дела корупције дефинисана кривичним законом за носиоце јавних функција. Тај корак су оштро критиковали председник Румуније Трајан Басеску, представници румунског правосуђа и цивилног друштва, као и медији, а критике су стигле и из Брисела и Вашингтона. Оцењује се да је тиме задат ударац вишегодишњим напорима Румуније у борби против корупције, а Басеску је најавио да ће усвојене измене кривичног закона вратити парламенту.

Доњи дом румунског парламента, у коме владајућа коалиција левог центра има убедљиву већину, изненада је 10. децембра увече гласао за измене кривичног закона којим се посланици и председник државе изузимају од евентуалног кривичног гоњења и кажњавања за корупцију. Пошто су већина министара и посланици, то значи да ће и чланови владе уживати имунитет.

Измене су предложили посланици а не Министарство правде, а о њима се у највећој тајности расправљало 9. децембра касно увече. Предлог је достављен посланицима непосредно пре гласања, супротно пословнику парламента.

Према изменама закона, председник Републике и чланови доњег и горњег дома парламента нису више државни службеници што, према тумачењу румунског Тужилаштва за случајеве корупције, значи да ,,не могу више да буду гоњени и кажњавани за дела корупције, почињена током свог мандата, укључујући давање и примање мита и злоупотребу службеног положаја”.

,,Тим изменама румунско законодавство флагрантно криши ратификоване међународне конвенције за борбу против корупције које је ратификовала Румунија, а које јасно регулишу питања корупције у случају чланова законодавних тела”, наводи Тужилаштво за корупцију.

Румунски Савет судства и тужилаштва саопштио је да није консултован приликом измена закона и навео да ће председник и посланици сада ,,практично бити ослобођени сваке кривичне одговорности” за преступе у вези са корупцијом.

Друштво судија Румуније оценило је реч о ,,изузетно тешком кршењу устава” и чину пркошења правосуђу.

Због ових измена ће се ,,замрзнути кривичне истраге које су у току а правоснажне пресуде учинити непотребним”, пошто би осуђени посланици могли одмах да буду пуштени на слободу, рекла је за АФП портпаролка Друштва судија Дана Паскут (Пасцут).

Према Тужилаштву за корупцију, 28 посланика је до сада осуђено или служи казну затвора за корупцију.

Председник Румуније Трајан Басеску је критиковао усвајање измена закона као ,,уништавање 10 година рада институција за борбу против корупције”. Он је рекао да ће вратити измене парламенту.

Измене закона којим се посланици штите о гоњења и кажњавања за корупцију усвојене се неколико сати након покушаја да се усвоји закон којим се одобрава помиловање особа осуђених на казне затвора до укупно 6 година, што би омогућило ослобађање великог броја политичара осуђених за корупцију.

Румунски председник је позвао посланике да не усвајају тај закон јер ће имати ,,разорне последице за кредибилитет Румуније у ЕУ”. Гласање у парламенту о том предлогу закона је одлжено за 17. децембар.

Црни дан за румунску демократију

Румунско правосуђе протеклих година је, према оценама стручњака, све ефикасније. У протекле две године бивши премијер и више министара су проглашени кривим за корупцију и осуђени на казну затвора без могућности условне казне, што се до сада није дешавало у Румунији. Међутим, усвајање измена закона којим се штите посланици представља ударац за те напоре и правосуђе у Румунији.

Европска унија, која у оквиру посебног механизма и даље надзире напредак Румуније у борби против корупције после њеног приступања Унији 2007, подсетила је 12. децембра да сви грађани треба да буду једнаки пред законом.

,,У нашим ранијим извештајима наглашавали смо да се закони у вези са борбом против корупције и сукобом интереса морају примењивати на политичцке званичнике”, рекао је портпарол Европске комисије Марк Греј (Граy).

Он је додао да ће ,,неочекивано” усвајање измена закона бити поменуто у нарендом извештају Европске комисије о владавини права у Румунији који се очекује у јануару.

Холандија, Немачка и Велика Британија су изразиле забринуост због нових мера, а САД су их осудиле као ,,корак назад и удаљавање од принципа транспарентности и правне државе”.

Румунска влада се није оглашавала поводом ових критика.

,,То је био 'црни уторак' за румунску демократију”, рекла је за АФП директорка невладине организације за људска права Фридом хаус Румунија (Фреедом Хоусе) Кристина Гузет (Цристина Гусетх). ,,Овај поступак је изгледа део плана за слабљење институција правне државе, пре свега оних које се боре против коруције”, додала је она.

Председница румунског огранка Хелсиншког одбора Марија Андрееску рекла је за радио РФИ Румунија да овај корак парламента представља "чин ауторитаризма".

,,Басеску је у праву: парламент је вратио Румунију 10 година уназад, а можда и 25 година, пошто су политичари постављени изнад закона”, навео је уводничар онлајн дневника Гандул.инфо Тудора Попеску (Попоесцу).