Извор: Политика

Аутор: Александра Петровић

Неизабране судије траже милионе за накнаду материјалне и нематеријалне штете, али већина пресуда у овим споровима још није правноснажна

Одштете судијама и тужиоцима, које нису биле изабране 2009. године, сада се враћају као бумеранг неуспешног покушаја кадровске и организационе реформе правосуђа. Само неколико дана после изјаве министра Николе Селаковића да ће Министарство правде и државне управе поднети регресне тужбе, а можда и кривичне пријаве, против одговорних за штету, бивша „империја” правосуђа „узвраћа ударац” насловима и текстовима у појединим медијима који поручују да су неизабране судије са „дебелим разлогом” остале без посла пре четири године и да их сада колеге „чашћавају милионима” за накнаду материјалне и нематеријалне штете.

Хиљаду судија и заменика тужилаца је тада остало без посла и сви су враћени прошлог лета одлуком Уставног суда Србије. Сви, осим 20 који су у међувремену умрли, и још неколико оних који су успели да нађу неки други посао.

Све одлуке Високог савета судства (ВСС) и Државног већа тужилаца (ДВТ) о такозваном неизбору – поништене су, јер није доказано и није утврђено да неизабрани не испуњавају три критеријума – стручност, оспособљеност и достојност. Зато су одлуке „пале” на Уставном суду, па су сви неизабрани враћени пре годину дана у правосуђе. Истина је да међу њима има и један мањи број оних који би могли да испуне услове за разрешење, али то никада нико није доказао.

Сада је министарство суочено са првим пресудама за накнаду штете, које мора да исплати. Финансијски вештаци пред судовима широм Србије утврђују износе материјалне штете, који се крећу од милион до три милиона динара.

Материјална штета је „чиста”, кажу судије. На основу документације, могуће је тачно утврдити износ који је ускраћен неизабранима.

Потпуно одвојени поступци воде се за нематеријалну штету. Јер, судије су биле осрамоћене, шиканиране, многи су због стреса били суочени и са здравственим проблемима. Као накнаду за душевне болове, због повреде части и угледа, многи од њих траже од пола милиона до пет-шест милиона динара.

Реална процена је да ће накнаде материјалне штете за све судије и тужиоце, који су поднели захтеве, износити око милијарду и по динара. Тешко је, међутим, проценити, како ће судови одлучивати о нематеријалној штети. Нису сви тражили исту суму. Једни су одустали од наплате ове штете, други су скромно затражили 500.000 динара, али има и оних који су одлучили да „дебело” наплате три године агоније, па траже три, четири, пет и више милиона.

Ако бисмо множили просечан одштетни захтев са очекиваним бројем тих захтева (око 600), добили бисмо број од највише три милијарде динара. Међутим, реално ће целокупна досуђена одштета бити око 17 милијарди динара. На хиљаду судија произилази да је „по глави” око 17 милиона динара. У еврима – 15.000 евра по жалби.

Чињеница је да су првостепене пресуде тек почеле да пристижу и да су само поједине стигле по жалби у апелационе судове.

Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић добила је пресуду за материјалну штету – 2.100.000 динара. На ову одлуке суда жалили су се и Бољевићева као тужилац и Републичко јавно правобранилаштво, које заступа државу.

– Досуђена материјална одштета представља разлику између накнаде плате коју сам примала као неизабрани судија и плате коју бих примала да сам радила, плус целе плате од маја 2012. године, када је ВСС коначно одбио мој приговор, па сам изгубила право на накнаду плате. Поступак је исти као у сваком радно-правном спору и ти поступци су хитни када је реч о праву на накнаду штете због незаконитог отпуштања – каже Драгана Бољевић.

Она није поднела тужбу за нематеријалну штету, али су упркос томе једне дневне новине објавиле нетачан наслов: „Бољевићевој милиони за душевни бол”.

– Када је реч о нематеријалној штети, одлучила сам да не излажем државу још и том трошку. Носила сам се са својим болом како знам и нећу своју интиму да износим пред суд и у јавност – каже Драгана Бољевић за „Политику”.

Никада се нигде у свету није догодило да хиљаду судија и тужилаца остане без поста, наглашава Бољевићева. Слично је рекао и министар Селаковић на „Судијским данима” у Врњачкој Бањи – да се ништа слично није догодило у Европи.

Министар је прецизирао да је за насталу штету одговорно нешто мање од 20 људи који су спроводили реформу правосуђа и да ће против њих министарство поднети регресне тужбе. Дакле, министарство ће исплатити штете судијама, али ће тражити да ту штету држави надокнаде појединци који су је и проузроковали. Осим тога, биће размотрено да ли има места и подношењу кривичних пријава, уколико постоји сумња да су извршили неко кривично дело.

Председник Врховног касационог суда, односно вршилац функције председника Драгомир Милојевић, на семинару судија у Врњачкој Бањи, рекао је да је већина чланова ВСС и ДВТ изгубила поверење грађана и колега судија и тужилаца, јер су кршењем правних принципа довели у сумњу легалност и легитимност ових тела.

То значи да се ускоро могу очекивати и промене у саставу Високог савета судства и Државног већа тужилаца. Већина чланова ових тела учествовала је у „преиспитивању одлука” о неизабраним судијама и тужиоцима, а њихове коначне одлуке је поништио Уставни суд, због чега је држава сада суочена са исплатом одштета.

----------------------------------------------------------

Бивши челници без коментара

Бивше прве људе правосуђа питали смо да нам прокоментаришу најаве да ће Министарство правде и државне управе поднети регресне тужбе против одговорних за неуспелу реформу и штету насталу општим (ре)избором судија.

Народни посланик Слободан Хомен, ранији државни секретар у Министарству правде, каже да „они мисле на чланове Високог савета судства”, па зато не жели да коментарише, јер није био члан.

Судија Ната Месаровић, ранија председница Високог савета судства и Врховног касационог суда, наводи да то није питање за њу већ за чланове Високог савета судства и Државног већа тужилаца.

Телефонски бројеви бивше министарке правде Снежане Маловић били су недоступни. Посредством Демократске странке покушали смо да ступимо у контакт са њом, али за сада нема одговора.

Бивши председник скупштинског одбора за правосуђе Бошко Ристић је на службеном путу у иностранству, речено нам је у нишком одбору странке „Заједно за Србију”.