Извор: Данас

Аутор: Б. Каровић

Београд- Уколико би се регресни захтев за штету насталу реизбором судија 2009. усмерио само на ранију министарку правде и неке бивше функционере у Министарству правде, а не на све раније и садашње чланове Високог савета судства (ВСС) и Државног већа тужилаца(ДВТ), радило би се више о освети него о регресној тужби, каже за Данас Весна Ракић Водинелић, професорка Правног факултета Унион, коментаришући најаву министра правде Николе Селаковића да ће бити поднете тужбе против бившег врха правосуђа због штете настале реизбором судија 2009. године.

Наиме, она наглашава да је у ВСС недавно дошло до персоналних промена само кад се ради о члановима по функцији - председник Врховног касационог суда, министар правде и председник скупштинског Одбора за правосуђе, као и да још мање персоналне промене постоје у ДВТ, јер су промењена само два последња функционера, док је републички јавни тужилац остао исти.

- Остали чланови ова два тела - судије и тужиоци - остали су исти. Ако би се регресни захтев усмерио само на ранију министарку и неке раније функционере у Министарству правде, а не на све раније и садашње чланове ВСС и ДВТ, радило би се више о освети него о регресној тужби. Тако да нисам сасвим сигурна да ли је ова изјава министра дата на основу довољног промишљања, колико је она одиста озбиљна, да ли је министар свестан које одлуке и од кога морају бити донесене да би се овакве регресне тужбе поднеле, какве су тешкоће везане за доказивање, или је, пак, изјава била срачуната само на то да се задовољи аудиторијум - каже Ракић Водинелић.

Према њеним речима, министар правде најпре би морао имати на уму то да регресну тужбу за накнаду штете коју је исплатила Србија може да поднесе само држава, а не он, нити министарство на чијем је челу.

- Дакле, да би до регресне тужбе дошло, одлуку о томе треба да донесе Влада, а евентуалну тужбу ради накнаде штете подноси републички јавни правобранилац, и то су субјекти који би могли пуноважно иницирати поступак ради накнаде штете против ранијих функционера Министарства, као и чланова ВСС и ДВТ - каже саговорница Данаса.

Међутим, она објашњава да је у овом случају потребно разликовати неколико нивоа одговорности, те да се као прво поставља питање да ли постоји одговорност за накнаду штете на страни тадашњег сазива Народне скупштине зато што је донела законе који су омогућили општи избор и реизбор судија, споран са становишта Устава Србије. Но, она наглашава да наш правни поредак не садржи одредбу по којој би тадашњи сазив Скупштине, као ни тадашњи посланици, морали одговарати за накнаду проузроковане штете.

Друго питање, каже она, тиче се одговорности за накнаду штете раније министарке правде и евентуално и неких других функционера тадашњег састава Министарства правде.

- Кад је у питању одговорност министра или другог високог јавног службеника може се испитивати не само њихова политичка, већ и правна одговорност. Политичка одговорност је другачија од правне, јер за разлику од правне не мора почивати на кривици. Политичка одговорност се „санкционише“ било подношењем оставке, било сменом са положаја или губитком на изборима, и она не искључује правну одговорност: ако има основа, и лице које је претрпело политичку „санкцију“ може подлегати свим облицима правне одговорности - грађанскоправној, дисциплинској, кривичноправној, прекршајној - каже Ракић Водинелић и додаје да би министар могао да буде одговоран за накнаду штете ако се докаже да је до штете дошло услед његових радњи или пропуштања, али да треба доказати да је штета проузрокована намерно или грубом непажњом.

На крају, професорка Ракић Водинелић наводи да је трећи ниво одговорност чланова независних и самосталних тела, каква би морала бити ВСС и ДВТ, који су непосредно одлучивали о реизбору судија и заменика јавних тужилаца.

Судије и тужиоци се баве собом

Ракић Водинелић каже да се три године после реформе правосуђа ништа битно није променило. „Поверење у судије и тужиоце је ниско. Потребан број судија и тужилаца није израчунат применом уобичајених мерила. Најављена је промена мреже судова, али још није спроведена, иако је прошло више од годину дана од када је актуелни министар дао обећање да ће се мрежа судова променити. Судије и тужиоци се још увек више баве самим собом него решавањем свакодневних проблема грађана. Неефикасност судског поступка доказива је и доказана великим бројем пресуда Европског суда за људска права којима је Србија осуђена на накнаду штете услед неоправдано дугог трајања поступка“, каже саговорница Данаса.

Нови манипулатори

- После одлуке Уставног суда да се све неизабране судије и тужиоци поново реинтегришу, ВСС и ДВТ, тада у делимично измењеном саставу, нису учинили ништа да испитају основне услове за избор и реизбор судија и да, евентуално, покрену поступке разрешења. И међу онима који су били реизабрани 2009. било је судија и тужилаца који услове не испуњавају, има их и данас међу онима чију је реинтеграцију наложио Уставни суд. И једни и други су били основ за политичку манипулацију. Оно што се променило јесте манипулатор, а то је увек онај који је на власти, кад је наше, и не само наше, правосуђе у питању - каже Ракић Водинелић.