Извор: Блиц

Аутор: Тамара Спаић

- Европска унија већ увелико ради на припремама за преговоре и што пре буде изабран главни преговарач, то боље. Не можемо почети са скринингом у септембру ако Србија нема главног преговарача. Надам се да ћемо са реконструкцијом Владе добити и име главног преговарача - каже за ,,Блиц” амдасадор Венсан Дежер.

Са Дежером, који претходне четири године водио мисију ЕУ у Београду, разговарали смо дан пре него што је отишао на одмор. Његов наследник на том месту биће донедавни британски амбасадор Мајкл Давенпорт.

Како се гледа на то што Србија касни?

- Није једноставно изабрати адекватног преговарача јер је потребно наћи комплексну личност која у себи обједињује широко знање о европским пословима, способна је да се удуби у свако од 35 поглавља о којима се преговара, а истовремено има ауторитет код министара и ужива подршку лидера владајуће коалиције. Комесар Филе је јасно поручио да ЕУ напредује у послу, да већ имамо предлог преговарачког оквира, да скрининг процес почиње у септембру и да желимо да видимо да и Влада Србије донесе потребне одлуке да би била спремна. Није то само питање једне личности, већ треба изабрати цео тим јер главни преговарач не може сам да води сва поглавља него мора да се ослања на преговараче по тимовима. Охрабрујемо Владу да користи искуства које имају Хрватска и Црна Гора у том послу.

Да ли је пожељно да буде нестраначка личност?

- Не мора да буде нестраначка, али то треба да буде неко око чијег избора ће постојати консензус због тога што има искуство, знање, зато што је експерт и има капацитет да брани интересе Србије.

ЕУ поново уводи нова правила игре, јер у поглавље 35, о коме друге земље нису преговарале, уводи питање нормализације односа са Косовом?

- Косово није нова тема. Веома смо задовољни резултатима дијалога Београда и Приштине и желимо да се нормализација односа настави истим темпом. Зато су у поглавље 35 убачена сва питања везана за то, укључујући имплементацију споразума и постизање нових.

Али тиме се Србији постављају услови тежи него за Црну Гору?

- Сама тема је тешка и мора да се решава. Ако желите стабилност у региону, очигледно је да је не можете гурнути на страну. Јасно је да, на основу досадашњег искуства, не желимо да у ЕУ увозимо конфликте и да се решење мора наћи.

Шта су по вама најслабије тачке власти у Србији кад су у питању европске интеграције?

- Током претходне четири године учињени су заиста важни помаци попут потписивања прелазног трговинског споразума, ратификације ССП, укидања виза, подношења захтева за чланство и његовог прихватања... У политичком животу су се догодиле значајне позитивне промене, попут тога да мандати у Скупштини припадају посланицима. На другој страни, многе реформе нису спроведене онако како се очекивало, на пример у области борбе против корупције или у правосуђу.

Основно је да се осигура да реформе не остану само на папиру него да се спроводе у пракси. Реформе у области владавине права су пресудне и треба их спровести на прави начин да би судство било независно. Мислим да се ту ствари мењају. Ситуација у економији је све важнија, а дубоке реформе које је требало спровести још пре десет година просто се не догађају. Погледајте квалификације које су пратиле приватизацију компанија, јавна предузећа, реформу пензионог система и здравства, све су то познати критични проблеми. Мислим да је сада неопходно вратити се на те реформе и прећи на њихову праву имплементацију.

Шта очекујете од реконструкције Владе?

- Колико разумем, идеја је да се реконструкцијом улије нова енергија у Владин тим и очекујем да он предузме све те реформе, да уз помоћ ЕУ направи снажну реформску агенду и спроведе све што је неопходно.

Европска комисија је инсистирала на преиспитивању 24 спорне приватизације. Како оцењујете досадашње домете?

- Годинама је Савет за борбу против корупције указивао на проблем и ништа се није догађало. Зато смо питали шта се с тим догађа. Није на нама да одлучујемо ко је крив, то је питање истраге коју спроводе тужилаштво, полиција, питање суда. Важно је да се оне сада спроводе. Оно што повремено узнемирава јесте да информације о истрагама сувише цуре и да се приватне информације о људима објављују у српској штампи.

Топла добродошлица

С ким сте највише волели да сарађујете?

- Са свим грађанима Србије, без изузетка. Унији може да се приступа само ако је цело друштво укључено јер се ту ради о прихватању вредности, независном судству, стандардима за сигурност пословања, квалитету воде и стварима које су веома практичне и од користи грађанима и они би побољшање требало да осете и виде не у дану приступања, него током целог процеса.

Шта ће вам недостајати?

- Обишао сам готово сва места у Србији и свуда сам осећао снажно гостопримство. И то где год да сам био, у Београду, на Златибору, Мокрој гори свуда ме је сачекивала топла добродошлица.