Извор: Политика

Аутор: Александра Петровић

Примена ЗКП-а од 1. октобра изазваће велике проблеме у пракси судова и тужилаштава, па ће законик убрзо бити замењен новим, оцењује др Милан Шкулић

Да би све судије, тужиоци и адвокати могли лакше да се снађу у правилима новог Законика о кривичном поступку, који ће се од 1. октобра примењивати за сва кривична дела, а не само у случајевима организованог криминала и ратних злочина, користиће им „Водич за примену новог Законика о кривичном поступку” са обрасцима, детаљном анализом и упутствима врхунских стручњака у овој области – заменика републичког тужиоца др Горана Илића и професора Правног факултета у Београду др Милана Шкулића.

Они су последњих неколико година критиковали нацрт и текст новог законика. Објавили су две књиге у којима су у објашњавали због чега су нова решења лоша и тешко примењива у пракси – „Нови ЗКП ” реформа у стилу: један корак напред два корака назад” и „Нови ЗКП – како је пропала реформа и шта да се ради”. Да ли су сада променили мишљење, питамо професора Шкулића.

– Ми и сада мислимо да је нови ЗКП изузетно лош законски текст и да ће његова примена од 1. октобра у свим судовима неминовно бити скопчана с великим проблемима. Извесно је да он неће допринети ни правичнијем а вероватно ни бржем кривичном поступку. Некадашње истражне судије посебног одељења за организовани криминал, које се сада зову „судије за претходни поступак”, тврде да је судска истрага била бржа и ефикаснија од тужилачке – каже Шкулић.

Он није у начелу против тужилачке истраге, већ против концепта такве истраге какав је предвиђен новим закоником.

– Међутим, боље је имати и лош закон него никакав. Од давнина важе правила: строг закон – ипак закон (dura lex sed lex) и лош закон – ипак закон. Зато је и сврха овог приручника да се олакша примена тог законика, док евентуално не сазри свест и не дође време да се он радикално побољша или да се замени потпуно новим и бољим закоником – каже др Милан Шкулић.

Министарство правде је то већ покушало – формирало је радну групу за израду Нацрта закона о изменама и допунама ЗКП-а. Шкулић је био председник те групе, коју су чинили сви водећи професори кривичног процесног права у Србији (Станко Бејатовић, Војислав Ђурђић и Татјана Лукић), затим државни секретар министарства Данило Николић и искусне судије и тужиоци, међу којима је и Горан Илић, као и двојица врхунских адвоката, Вељко Делибашић и Југослав Тинтор.

– Та група је направила текст с врло обимним изменама, који су експерти Савета Европе и стручњаци Оебса позитивно оценили. Стајао је и формално на сајту Министарства правде као законски предлог и послат је на мишљење другим министарствима која су се о њему позитивно изјаснила. Међутим, ипак је он на крају повучен из процедуре, па је лош основни текст ЗКП-а само минимално технички промењен. Претпостављам да се министарство на то одлучило сматрајући да је ипак ризично да се великим променама практично мења и концепција новог законика. Могуће да је и да ово министарство није желело да дели одговорност с ранијим министарством, које је заправо „изродило” нови законик, ако се у пракси, када почне његова целовита примена, покаже да је то веома мањкав текст и да ће брзо морати да буде замењен бољим закоником – каже др Шкулић.

Још један могући разлог што се одустало од Закона о изменама и допунама ЗКП-а је тај што су „неки страни донатори уложили велика средства у обуку правосудних кадрова за примену новог законика али и претходно за његову израду, па вероватно сада није најприкладније да се он радикално промени пре почетка целовите примене”, наводи професор.

Време ће показати, почев од 1. октобра ове године, каква је судбина дуго најављиваног и жестоко критикованог Законика о кривичном поступку.

– Већина стручњака за кривично процесно право у Србији потпуно је уверена да ће ЗКП врло брзо морати да се битно мења или да се замени потпуно новим закоником, јер је заиста препун не само концепцијских грешака и потенцијалних противуставности, већ садржи и неке врло очигледне правно-техничке грешке, па и скоро бизарне норме. Понешто од тога може чак и да засмеје стручњаке, као што је правило да се „од оптуженог који је осуђен за кривично дело против полне слободе, учињено са умишљајем, обавезно узима ДНК узорак ради чувања у ДНК бази података”. Јер, студенти друге године Правног факултета уче да се сва кривична дела против полне слободе могу учинити само са умишљајем. Не може се замислити силовање из нехата – објашњава наш саговорник.

Сам главни претрес своди се на доказни двобој странака, а то су тужилац и оптужни, који може, али не мора увек имати браниоца, јер је обавезна одбрана прописана само за тежа кривична дела, запрећена казном тежом од осам година затвора

– То је потпуно бесмислено када знамо да су оптужени већином правни лаици, често и полуписмени. Ако је суд пасиван у извођењу доказа, слабе су шансе таквог оптуженог у односу на тужиоца – каже др Шкулић.

Није добра ни одредба која каже да су допуштена сугестивна питања током унакрсног испитивања.

– Таква одредба објашњена је потребом да постоји равнотежа између странака јер се претпоставља да је она странка која је вршила основно испитивање имала претходни контакт са сведоком и на известан начин га припремала за сведочење. Колико је ово бесмислена логика, јасно је ако се зна да је један од разлога за притварање окривљеног, такозвана колузиона опасност – постојање околности које указују да би окривљени на слободи могао да омета кривични поступак тиме што би утицао на сведоке – објашњава професор Шкулић лавиринте кривичног поступка.