Извор: EurActiv

Аутор: Бета

Сваки трећи директор из Србије свестан је неетичког пословног понашања у својој компанији а 83% их верује да су мито и корупција широко распрострањени у пословању, показало је најновије истраживање међународне ревизорске компаније Ернст и Јанг (Ернст&Yоунг). Истовремено је Словенија, чланица Европске уније и зоне евра, најкорумпиранија међу 36 земаља а у стопу је прати Хрватска, која у ЕУ улази 1. јула. Најмање корумпирана држава је Швајцарска, где само 10% испитаника оцењује да су мито и корупција уобичајена пракса у пословању, европски просек је 39%, а при врху су по перцепцији корупције уз Србију, Словенију и Хрватску, Кенија, Украјина, Словачка и Грчка.

Ернст и Јанг је анкетирао 3.459 чланова управних и надзорних одбора, директора и сарадника из 36 земаља, од којих 20 из Европске уније, и то телефоном, преко интернета или лично.

Србија је ове године први пут учествовала у истраживању распрострањености мита и корупције у пословању, које је спроведено у новембру и децембру 2012. године, са више од 100 испитаника.

Истраживање је показало да нешто мање од половине директора страхује од нерегуларности у финансијским извештајима компанија које воде док их се више од половине боји да је корупција узела маха у њиховим земљама. Истовремно их само 26% каже да је за уговарање посла потребно дати мито.

,,Порука нашег истраживања је да се бизнис суочава са озбиљним ризиком од корупције и да тога треба да буде свестан и предузме мере како би управљао тим ризиком”, наглашава се у извештају куће Ернст и Јанг.

Србија

Анкета о распрострањености преваре, мита и корупције показала је да је сваки трећи испитаник из Србије свестан неетичког пословног понашања у својој компанији.

Истовремено их 54% сматра да компаније у окружењу прецењују своје финансијске резултате према просеку за 36 земаља од 38%.

Резултати истразивања показали су и да 83% испитаника из Србије верује да су мито и корупција широко распрострањени у пословању у земљи у односу на просек од 57%.

Истраживање је указало и да 44% испитаника из Србије сматра да су мито и корупција уобичајена пракса за закључивање нових послова, у поређењу са 26%, колики је просек за 36 земаља из истраживања.

Око 23% испитаних из Србије верује да би пословање у складу са антикоруптивним политикама угрозило њихову конкурентност на тржишту.

Истраживање је показало и да је готово половина испитаника из Србије (49%) песимистична у погледу побољшања услова пословања на локалном тржишту у наредних годину дана, што је изнад просека од 27% за све испитанике.

У саопштењу ревизорске куће наводи се и да је већина испитаника свесна да у њиховим компанијама постоје политике за спречавање мита и корупције, као и да у многим организацијама постоје значајне разлике у схватању значаја и ефикасности тих политика од стране менаџмента и запослених.

Од укупног броја испитаника из Србије, 44% верује да би их њихова компанија подржала када би пријавили случајеве неетичког понашања у пословању.

Додаје се и да би у циљу успостављања ефикасних програма борбе са корупцијом компаније требало да те програме јасно представе запосленима, обезбеде им адекватну обуку, као и да их учестало прате и унапређују.

Словенија

Чак 96% анкетираних словеначких директора сматра да је корупција у Словенији нормална ствар.

,,Такав резултат је срамота како за оне који то раде, тако и за друштво у којем се то чини као 'модус операнди”, сматра извршна директорка Друштва Менаџер Соња Шмуц.

Према њеном мишљењу, како преноси љубљанско Дело, на одговоре словеначких менаџера утицало је то што су непожељне праксе у Словенији веома ретко санкционисане, а у неким случајевима чак имају покриће у правном оквиру, пре свега у јавним набавкама које подстичу системску корупцију.

Поред тога, како је навела, ту је и проблем корпоративног управљања у којем је унутрашњи надзор у предузећима често лош, јер надзорни органи не делују добро.

Шмуцова сматра и да су Словенци склони томе да лоше ствари виде још црњим, тако да су и оцене горе него што у ствари јесу.

Комисија за спречавање корупције Словеније још није добила извештај и није хтела да коментарише али упозорава да ће власти морати да се суоче са чињеницом да је у Словенији ,дубок и озбиљан проблем системске корупције који негативно утиче и на привредну средину у земљи”.

Бивши председник противкорупцијске комисије Драго Кос је мање критичан и сматра да Словенија ,,није међу државама у којима је нормално да се код закључења уговора мора платити провизија, односно мито”.

,,Наши менаџери су осетљивији на неетичке праксе од оних у Кенији и сличним државама, и оно што је у Кенији и другде сасвим нормална пословна пракса, код нас је неприхватљиво”, казао је Кос за Дело.

Он сматра да су Словенци, ,,посебно у последње време, претерано самокритични према стању у области корупције”, али и да је пре свега приватни сектор мало шта урадио у тој области.

Хрватска

Према перцепцији корупције у пословању Хрватска је тик уз Словенију, ,,рекордерку” у Европи и шире, и 90% хрватских менаџера је на питање да ли су корупција и мито уобичајени у пословању одговорили потврдно.

Истовремено се 40% хрватских менаџера изјаснило да је мито уобичајена пракса за добијање посла на сектору на којем раде.

Истраживање је показало и да је 64% хрватских директора под већим притиском да остваре добре финанцијске резултате у наредних 12 месеци.

На питање да ли компаније често приказују своје финансијске резултате бољим него што јесу у Хрватској је позитивно одговорло 58% анкетираних директора.

Европа

У Грчкој и Словачкој на питање да ли су мито и корупција уобичајена пракса у њиховим земљама позитивно је одговорило по 84% испитраника, а у Чешкој, Португалији, Мађарској, Шпанији, Румунији и Италији по између 60% и 70%.

Три највеће привреде у Европи показале су боље резултате. Распрострањеност корупције у пословању потврдило је 27% испитаника у Француској, 30% у Немачкој и 37% у Великој Британији.

Низак ниво перцепције корупције забележен је у Финској и Шведској, од 12%.