Извор: Дневник

Аутор: Д. Девечерски

Избор наставног особља и реизбор или избор директора у установама образовања повод су највише представки упућених Министарству просвете, показало је истраживање ОЕЦД-а о корупцији у образовању у Србији.

Разлог за то су, по анализи ОЕЦД-а, „рупе” у закону, које омогућавају заобилажење спискова вишка запослених кроз запошљавање на одређено време и чињеница да су, по постојећим прописима, избор и реизбор директора и запослених међусобно зависни. Осим тога, непостојање транспарентних смерница за запошљавање и отпуштање изазива међу просветарима утисак да пријем у радни однос и унапређивање наставника и запослених у школама, по правилу, зависи од политичке припадности или учињених услуга, а не само од стручности.

Истраживање, које је од ОЕЦД-а наша земља, као прва, наручила на захтев Министарства просвете, показало је и да се многе школе, с обзиром на то да од државе не добијају довољно новца за нормално функционисање, сналазе тако што додатне паре обезбеђују издавањем школског простора, али углавном без дозволе и пријављивања допунског прихода.

Представљајући резултате истраживања члановима Националног просветног савета, експерт ОЕЦД-а из Париза Михајло Миловановић рекао је и да се свака пета жалба Министарству просвете односи на нерегуларност уписа на факултет, да је притисак на популарне факултете огроман, али и да је, истина, по подацима од пре једне деценије, чак 60 одсто студената спремно да, због оцене, вара на испиту. Истраживање ОЕЦД-а указало је и на високе школарине на нашим факултетима, али и на озбиљне недостатке у расположивости и коришћењу података.

Извештај детектује и демотивизацију наставног особља у просвети Србије, незадовољног и тиме што им плате не расту с радним стажом па се по њима почетници не разликују од оних који су пред пензијом. Простор за злоупотребу у нашем школству, по мишљењу експерата ОЕЦД-а, лежи и у чињеници да ђаци, па и студенти, иду на огроман број приватних часова.

По речима Михајла Миловановића, циљ истраживања није био да се ухвате криминалци и пошаљу у затвор, него да се открију недостаци у систему, а показало се да изазова има на свим нивоима образовања. По његовим речима, Србија се по томе не разликује од других земаља јер међународна истраживања показују да трећина становништва, у чак 100 држава, образовање ставља међу четири области с највише корупције. Власти у Србији су, по Миловановићевим речима, врло брзо и ефикасно одговориле на низ закључака из извештаја, који у препорукама наводи да би за превазилажење постојећег стања требало да Министарство просвете убрза рад на обуци директора школа и на матурским испитима, да унапреди упис на факулете и више школе, развије информациони систем у просвети и реформише курикулуме који нису укључени у буџет. Под хитно би требало унапредити и систем лиценцирања и професионаног напредовања, не само наставника него и директора школа, али и унапредити надзор над школским буџетом, а препоручено је и оснивање националног удружења школских одбора.

Откуд рупа на школском крову

По речима Михајла Миловановића, мотиви учесника у систему да крше правила често су у схватању да образовање не пружа оно што се од њега очекује па је то један од начина за супротстављање.

- Директор који од родитеља тражи новац за поправку крова на школској згради или родитељ који даје све од себе да упише дете у једину средњу школу у регији, нису криминалци – тврди Михајло Миловановић. – Питање је зашто постоји рупа на школском крову и само једна средња школа у регији.